Radioterapija niskim dozama – zaboravljena metoda koja ponovo pomaže pacijentima sa osteoartritisom

Osteoartritis je najčešća degenerativna bolest zglobova i jedan od vodećih uzroka bola i smanjene pokretljivosti kod starije populacije. Iako se najčešće leči analgeticima, fizikalnom terapijom i ortopedskim procedurama, manje je poznato da radioterapija niskim dozama — tehnika sa dugom tradicijom u Evropi — može značajno smanjiti bol i zapaljenje kod degenerativnih i hroničnih bolnih stanja.

Reč je o dozama višestruko manjim od onih koje se primenjuju u onkologiji, a metoda se decenijama uspešno koristi u Nemačkoj, Austriji i Holandiji.

Zašto radioterapija pomaže?

Niske doze zračenja imaju izražen antiinflamatorni efekat: utiču na ćelije imunog sistema, smanjuju hronično zapaljenje u zglobu i ublažavaju bol. Klinička iskustva pokazuju da 60–80% pacijenata prijavljuje primetno poboljšanje funkcije i smanjenje bola.

Ko su idealni kandidati?

Radioterapija niskim dozama može biti od koristi pacijentima sa:

• osteoartritisom kolena,
• osteoartritisom šaka i prstiju,
• bolnim ramenom,
• plantarnih fasciitisom ("petni trn"),
• teniskim laktom,
• trohanteričnim bolnim sindromom,
• početnim i umerenim degenerativnim promenama.

Najbolji efekti se postižu kada je prisutno zapaljenje i bol, a zglob još nije potpuno deformisan ili ukočen.

Ko postavlja indikaciju za ovakvo lečenje?

Nakon RTG ili MRI potvrde degenerativnog ili inflamatornog stanja, pacijent najčešće dolazi do specijaliste ortopedije, fizijatrije ili reumatologije. Međutim, konačnu indikaciju za primenu niskodozne radioterapije donosi isključivo specijalista radioterapije (radijacioni onkolog).

Radioterapeut je odgovoran za:

• procenu obima i lokalizacije zahvaćenog zgloba,
• odlučivanje da li je pacijent prikladan kandidat,
• određivanje doze (tipično 0,5–1 Gy po tretmanu),
• izbor tehnike zračenja (ortovoltažna radioterapija ili megavoltažna radioterapija),
• planiranje broja i rasporeda frakcija,
• praćenje pacijenta i odlučivanje o eventualnom ponavljanju ciklusa.

Drugim rečima, iako druga struka prepoznaje bolno stanje, plan zračenja i izvođenje terapije su isključivo u nadležnosti radioterapeuta.

Kako izgleda terapija?

Terapija je kratka, jednostavna i potpuno ambulantna:

• daje se 6 tretmana,
• obično na svaki drugi dan (npr. ponedeljak–sreda–petak, tokom dve nedelje),
• koristi se izuzetno niska doza od 0,5–1 Gy,
• tretman je bezbolan i traje nekoliko minuta,
• nije potrebna nikakva priprema ni oporavak.

Po potrebi, ciklus se može ponoviti nakon 6–12 meseci.

Neželjene reakcije su retke i obično blage — najčešće kratkotrajna iritacija kože.

Gde se ova terapija može dobiti?

Niskodozna radioterapija može se primeniti u zdravstvenim ustanovama koje imaju:

• specijalistu radioterapije (radijacionog onkologa),
• odgovarajuću radioterapijsku opremu,
• mogućnost planiranja i izvođenja niskih doza zračenja.

Pacijenti se za procenu kandidature mogu javiti direktno radioterapeutu ili uz uput specijaliste, donoseći RTG ili MRI nalaze koji potvrđuju bolno degenerativno stanje.

Radioterapeut je zatim taj koji odlučuje o indikaciji, dozi i načinu zračenja.

Zaključak

Radioterapija niskim dozama predstavlja bezbednu, minimalno invazivnu i efikasnu metodu kod pacijenata sa osteoartritisom i drugim hroničnim bolnim stanjima. Kada bol u zglobovima uporno traje, a snimanja potvrde degenerativne promene, pravilan sledeći korak je pregled radioterapeuta, koji procenjuje da li je ovaj vid terapije pravo rešenje — bez operacije, bezbolno i sa dokazanim benefitom.