Lečenje matičnim ćelijama


Šta su matične ćelije?

Matične (stem) ćelije su ćelije koje imaju sposobnost da se diferenciraju u druge tipove ćelija, a takođe se u procesu samoobnavljanja mogu deliti  i zadržati osobine matičnih ćelija.

Ono što je veoma specifično za ove ćelije je da se u njima uočava aktivnost telomeraza.

Kod sisara se mogu videti dva tipa matičnih ćelija, a to su embrionalne matične ćelije (koje se mogu izolovati tokom ranog embrionalnog razvoja) i adultne matične ćelije (koje se nalaze u različitim tikivima kod potpuno razvijenih odraslih sisara. Kod odraslih, matične ćelije su deo sistema za reparaciju i regeneraciju tkiva i organa. U embionu matične ćelije se mogu diferencirati u sve ostale specijalizirane ćelije i tkiva budućih organa.

Kod ljudi postoje tri dostupna izvora autologih stem ćelija

  • kostna srž
  • masno tkivo
  • krv

Matične ćelije se takođe mogu prikupiti iz krvi pupčane vrpce odmah nakon rađanja.

Adultne matične ćelije se često koriste u različitim medicinskim terapiskim procedurama (transplantacija kostne srži). One se takođe mogu veštački uzgajati i diferencirati u specijalizovane tipove ćelija kao što su mišići i nervi.

Terapija matičnim ćelijama podrazumeva njihovu upotrebu u lečenju različitih stanja i bolesti.

Ovaj vid terapije je tema etičkih rasprava posebno metode koje podrazumevaju primenu embrionalnih matičnih ćelija. Rasprave su u vezi sa polisama koje se odnose na abortus i kloniranje ljudi.

Lečenje matičnim celijama

Upotreba matičnih ćelija kostne srži

Preko 30 godina, matične ćelije kostne srži se koriste za lečenje bolesnika koji  boluju od kancerskih stanja kao što su leukemije i limfomi. Ovo je jedini oblik terapije matičnim ćelijama koji je široko prihvaćen. Tokom hemioterapije veliki broj rastućih ćelija je ubijeno citotoksičnim (toksičnim za ćeliju) agensima, koji ne mogu da razlikuju između zdravih ćelija i ćelija karcinoma. To je jedan od sporednih efekata konvencionalne trapije. Matične ćelije donora se daju primaocu, u cilju zamene hematopoeznih matičnih ćelija donora koje su uništene hemiotrapijom. Transplantirane ćelije takođe generišu imuni odgovor koji potpomaže u borbi protiv postojećeg karcinoma ubijajući maligne ćelije. Međutim ovaj imuni odgovor može biti preteran, izavajući takozvanu graft versus host reakciju, kada novostvorene ćelije imunosti napadaju tkiva primaoca. Ovo stanje je veoma teško, prestavlja najtežu neželjenu rekaciju ovog oblika lečenja i zahteva agresivno lečenje.

Upotreba matičnih ćelija u bolestima nervnog sistema

Veliki broj istraživanja je usmereno na mogućnost primene matičnih ćelija u lečenju neurodegenerativnih oboljenja kao što su Parkinsonova bolest, ALS, Alchajmerova bolest i MS. Zdrav mozak odraslih sadrži neuralne matične ćelije koje se dele da održe svoj stalan broj ili postaju progenitorne ćelije. Progenitorske ćelije mogu da migriraju unutar mozga i održavaju populaciju olfaktornih neurona (nervi čula mirisa). Sprovedene su studije koje su pokazale značajni neuroprotektivni efekat nastao farmaceutskom aktivaciom endogenih matičnih ćelija.

I dalje se vrše istraživanja u sa ciljem da se pokaže efikasnost ovog oblika terapije kod šloga, traumatskih povreda mozga i kičmene moždine.

Matične ćelije i bolesti srca

Operacija matičnim ćelijama u terapiji infarkta miokarda se uglavnom vrši autologim matičnim ćelijama kostne srži, ali se koriste i drugi tipovi adultnih matičnih ćelija kao što su matične ćelije izolovane iz masnog tkiva.

Mogući načini reparacije srčanog tkiva ovim putem su: stimulacija nasastanka srčanih mišićnih ćelija, stimulacijom rasta vobih krvnih sudova koji će prokrviti oštećeno srčano tkivo, sekrecija faktora rasta.

Matične ćelije i poremećaji razvoja ćelija krvi

Potpuno zrela crvena krvna zrnca se mogu dobiti u laboratoriji (ex vivo) iz hematopoeznih matičnih ćelija koje su prekursori crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Tokom ovog procesa ove ćelije se uzgajaju zajedno sa stromalnim ćelijama i na taj način se stvara sredina koja oponaša uslove koji se nalaze u kostnoj srži, tj. mestu gde ove ćelije normalno nastaju. Eritropoetin, faktor rasta se dodaje, i on stimuliše ove ćelije da se diferenciraju u eritrocite.

Dijabetes tip 1 i mogućnost njegovog lečenja matičnim ćelijama

Ljudi sa Tip 1 dijabetesom gube funkciju insulin produkujućih ćelija pankreasa. U novijim eksperimatnima uspešno su formirane beta ćelije pankreasa od embrionalnih matičnih ćelija. Ukoliko se ove novostvorene ćelije uspešno trasplantiraju  mogle bi da zamene postojeće oštećene ćelije ovih bolesnika.

Primena matičnih ćelija u ortopediji

Upotreba meznhimalnih matičnih ćelija našla je široku primenu u ortopediji. Ove ćelije se mogu koristiti kod trauma kostiju i mišića, u cilju obnavljanja hrskavice, kod osteoartritisa, prilikom operacija intervertebralnih diskusa, operacija rotatorne manžetne, i nekih muskuloskeletnih oboljenja.

Mezenhimalne matične ćelije se koriste kao podloga u tkivnom inženjeringu i regenerativnoj medicini.

Zarastanje rana i matične ćelije

Matične ćelije se mogu koristiti za stimulaciju rasta ljudskih tkiva. Kod odraslih najčešće na mestu povrede dođe do stvaranja ožiljnog tkiva  koje se karakteriše lošom organizacijom kolagena i iregularnim vaksularnim strukturama. Kod povreda fetalnog tkiva dolazi do potpune regeneracije povređenog tkiva kroz aktivciju matičnih ćelija. Metoda moguće regeneracije povređenih tkiva jeste uvođenje matićnih čelija u dno rane i stimulacija matičnih ćelija da se preobrate u ćelije željenog tkiva. Ovaj metod omogućava regenerativni odgovor sličan fetalnoj regeneraciji.

Za Stetoskop.info, Nikola Spasojević, Medicinski fakultet u Beogradu


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde