Laserska operacija: zatvara bolesne vene i otvara nove faze života | Dr Dario Jocić | EPS04

Dr Dario Jocić, hirurg sa iskustvom od više hiljada minimalno invazivnih procedura na venama, objašnjava kako funkcioniše lasersko zatvaranje vena, zašto se danas u gotovo svim slučajevima bira minimalno invazivan pristup i kako se pacijenti osećaju neposredno nakon intervencije – ali i mesecima kasnije.

Razgovaramo i o tome ko su pravi kandidati za lasersku operaciju, da li se obe noge mogu raditi u istoj intervenciji, koliko je brz povratak svakodnevnim aktivnostima i na koji način ova procedura utiče na kvalitet života.

Da li znate koliko ste minimalno invazivnih procedura na venama uradili?

„Više hiljada. Više hiljada, bude i godišnje, a onda pomnožite sa brojem godina, tako da više hiljada, da. Puno nogu i puno, puno pacijenata”.

Kada kažemo da se vena zatvara laserom, šta to zapravo znači?

„Moramo da krenemo od cirkulacije. Venama je zadatak da vraćaju krv od periferije prema srcu. Znači, kad stojimo, ta krv ide na gore, ide uzbrdo. I da ide iz površinskih vena u duboke vene i dalje prema srcu. Kada postoji problem sa proširenim venama, krv se iz dubokih vena vraća nazad prema dole. Vraća se prema površinskim venama i ide na dole. Znači, zadržava se u nogama, a ne bi trebalo. Kada postoji taj problem, onda se postavlja indikacija za operaciju. Kod klasične hirurgije ta vena se fizički izvadi i ona se cela izvadi. U ovim minimalno invazivnim procedurama mi možemo da procenimo bolesni deo vene i mi je laserom zatvorimo. Laserom se emituje svetlost koja dovodi do toga da je povećana temperatura u tkivu vene i vena se zatvori toplotom. Tako da, to je zadatak lasera da pre svega zatvori oboleli deo vene. Ono što je prednost u odnosu na klasičnu operaciju je i ta da se zatvara samo oboleli deo vene, a ostali deo vene ostaje funkcionalan”.

Laserska operacija proširenih vena iz ugla pacijenta

„Čak iz ugla pacijenta mnogo više nego iz ugla hirurga. Naravno da je nama, ali što se tiče operacije i izvođenja, lakše je, naravno, nekome ko je obučen da radi lasersku operaciju vena, brže je nego klasična operacija. Nema krvarenja, nema tih svih drugih mogućih komplikacija koje mogu nastati kod klasične operacije, a za pacijenta je pre svega mnogo bolji oporavak i manji rizik, taj perioperativni rizik, koji podrazumeva manje pojavljivanje infekcije, manje pojavljivanje krvarenja, manja bol postoperativna, brže vraćanje u fizičke aktivnosti i normalne životne aktivnosti nakon laserske operacije vena, nego u odnosu na klasičnu operaciju vena”.

Strahovi pacijenata

„Često je ono što kod nas ljude plaši, pre svega igla. Recimo, od toga se plaše. Meni je to onako malo čudno, ali dešava se da pacijenti imaju strah od igle. Ali dobro, to je potpuno legitimno. I to je najveći deo straha. Lokalna anestezija se daje iglom. Međutim, nema tu toliko puno uboda, nije to toliko strašno. I na kraju, ja često i kada su uplašeni, ja im kažem: „Biće vam smešno na kraju. Reći ćete čega sam se plašio ili plašila, da sam znao ranije bih." U 99% slučajeva, da ne kažem u 100%, jer postoji onaj 1% da ipak ne ispadne da ja sad nešto preterujem, kažu upravo te rečenice. I kažu:„ Bili ste u pravu." Jer sav strah potiče ne iz toga iz te bolesti i iz operacije, nego iz glave. Kada mi to završimo, onda kažu: „Pa šta je ovo bilo, mislim, da sam znao stvarno, se ne bih toliko plašio." Tako da, strah je pre svega iz nekih predubeđenja koja su razna. Znači, neki budu potpuno opušteni i kažu: „Ok, do sada sam bio opušten, sada mi je malo frka, ali na kraju se mi to lepo završimo i lepo se opustimo i fino završimo celu tu proceduru uz jedan fin razgovor i na kraju razgovor sa pacijentom koji najčešće nema veze nikakve sa operacijom, prođemo tu operaciju koja ne traje dugo, koja nije ono satima, nego za sat vremena ili 50 minuta uradimo obe noge. Tako da, ta procedura nije teška za pacijenta i veliki benefit imaju”.

Da li se u istoj intervenciji operišu obe noge?

„Tako je, za 50 minuta do sat vremena mi uradimo najčešće obe noge kod pacijenta. Za jednu oko 35 do 40 minuta nam treba dok se mi spremimo, dok to sve ne uradimo, jer jedna neka priprema je ista i za jednu i za dve noge. Nakon intervencije pacijent se šeta, normalno funkcioniše. Preporuka pacijentima je da se šetaju, mi čak kažemo 5 do 6 puta, 4, zavisi u koje doba dana operišemo, da se prošetaju po pola sata uz neke pauze, gde će ležati i tako do uveče. Sutradan isto pred kontrolu koja je sutradan, isto nekoliko puta se prošetaju, tako da to je preporuka u stvari šetnje”.

Da li ste imali iskustvo da neko traži opštu anesteziju?

„To je često pitanje, nije uopšte retko. Međutim, ja kažem da je opšta anestezija najbolja za doktora koji radi, jer onda radi svoj posao, nema distrakciju nikakvu. Mislim, mi radimo, možemo da razgovaramo između sebe, ne treba da brinemo da li je pacijent uplašen ili nije, ali najbolje za pacijente je upravo lokalna anestezija. A nije bitno šta je nama najbolje, nego je bitno šta je za pacijenta najbolje, jer ta lokalna anestezija upravo nudi to da pacijent odmah nakon operacije može da ustane i može da se šeta. To ne može kod analgosedacije. I kod analgosedacije pacijenti koji su bili u analgosedaciji misle da su odmah bili spremni za šetanje nakon razbuđivanja, međutim to traje, iako nije odmah nakon intervencije pacijent probuđen u analgosedaciji, nego potrebno je vreme i to je bitno. Znači, ne može mnoge stvari da radi posle analgosedacije kao da ništa nije bilo. Kod ovoga apsolutno može i treba da se šeta. Znači, nije preporuka da leži i da se odmara”.

Kako se pacijent oseća nakon intervencije?

„Nakon intervencije bude malo postoperativnih tegoba, ali to prođe na 2-3 kofeina, ako ima. Međutim posle nekoliko meseci ja bih rekao najbolje, da na dvomesečnoj ili tromesečnoj kontroli, kada ja pokažem slike pacijenta kakve su bile noge, oni ne mogu da veruju. Oni kažu: „To nisu moje noge." Jer oni potpuno zaborave kako su im noge izgledale. Nešto što su nosili 20 godina, zaborave za dva meseca. I to uopšte nije retko. To je, mislim, bez obzira koliko sad to neverovatno zvučalo to je tako. Jednostavno je tako. I prosto zaborave. Pogledaju, kao: „Ma znam... Ja im kažem: „Hajdećemo da pokažemo." „Ma znam, znam, znam." I onda zaprepaste se. Jesu ovo moje noge bile? Da, da, Vaše. Taj izraz lica nema cenu. Subjektivni osećaj je zaista drugačiji. U najvećem broju kažu: „Nemaju više tegobe, ne bole ih noge." Brzo se i na to naviknu, na kraju krajeva, da ne moraju da trpe. Tako da je to isto bitno, sem ovog vizuelnog dela”.

Ko je kandidat za minimalno invazivn proceduru, a ko za klasičnu?

„Ukoliko je kandidat za operaciju, on je u 99,9% slučajeva za minimalno invazivnu proceduru. Neki tip minimalno invazivne procedure. Znači, ukoliko je kandidat za intervenciju, ne mogu da navedem sad neki... Postoje sad, mislim, kako mi radimo i kako dugo godina već radimo i kako i industrija izbacuje nove proizvode. Te firme koje proizvode lasere izbacuju nove te fibere, nastavke za laser kojima se to samo radi. Kako izbacuju te proizvode, onda mi sve više i zahtevnijih pacijenata možemo da radimo. Postoje normalno pacijenti koji su imali pre svega problem sa dubokim venama, tu imamo neki restriktivan stav u tom smislu da, jer gledamo da li ćemo mi pomoći pacijentu i koju korist pacijent ima od operacije. To je suština. Znači, koja je korist od njega. Ako mu se kvalitet života neće značajno promeniti, zašto bi mi radili operaciju? Tako da, to je pre svega ograničavajući faktor, a ne nešto drugo”.

Oporavak nakon intervencije

„Pacijent još na operacionom stolu, mi ga previjemo, stavimo tu neke gaze, stavimo elastičnu čarapu i on ide u šetnju. Prošeta se kod nas u ordinaciji 10-15 minuta, mi proverimo te gaze i zavoje i ide kući. Sedne u svoj auto i ode kući. Ukoliko putuje van Beograda, a to je udaljeno sat i po ili dva, onda napravi pauzu na pola i prošeta se, ekipica koju je poveo sa sobom pije kafu, a on se šeta. Znači, prošeta se 15-20 minuta, stigne do kuće, prošeta se ponovo, ide svojoj kući, legne. Malo leži, ide u šetnju. Malo leži, ide u šetnju. Malo leži, ide u šetnju, ruča, večera, sedeći normalno i opet malo leži, ide u šetnju. Ako ima kucu, kuca je radost. Tako da, to je to. Ništa specijalno. Sutradan dođe na kontrolu, ponovo mi proverimo sve kako to izgleda. Nosi čarape najčešće dve noći, a posle ih noću skida, normalno se tušira, normalno održava ličnu higijenu, normalno se ponaša. Često me pitaju kako što se tiče posla, kad mogu da počnu da rade. To je već neko stanje uma, a ne toliko problem sa nogama. Ali kažem, recimo kuvari, pa sedam dana. To je izuzetno fizički zahtevan posao koji podrazumeva da oni stoje. Znači, ono što je problem je stajanje. Znači, to je problem. Tako da, što se tiče oporavka, to je to. Oko dve nedelje nose čarape najčešće, desetak dana do dve nedelje, nekada duže, u određenim izolovanim slučajevima, ukoliko su imali vensku ranu, ukoliko je bio onako malo veći nalaz, malo duže. Nekada i sami pacijenti žele da nose čarape malo duže jer im jednostavno prija, naviknu se. Tako da je to, ja to često kažem, prvo ne žele da nose, posle ne žele da skinu. To je čest događaj. Onda dolaze redovno na kontrole, jer cilj je da vodimo računa o njihovom dobrom stanju. Ne da dođu, tada operišu se i zaborave na nas, nego da dolaze povremeno na kontrole, da mi pratimo dobro stanje i da, ukoliko postoji neki problem, reagujemo na vreme, kada je taj problem mali, kada možemo i još lakšom intervencijom nego što je laserska operacija vena da reagujemo”.

Higijensko-dijetetski režim nakon operacije

„O ishrani normalno, alkohol ne preporučujemo. Alkohol ne preporučujemo, naročito tih dva, tri dana nakon intervencije, to ne preporučujemo, posebno ekstenzivna količina alkohola, jer postoji to pitanje, naravno, da mi to pred neku svadbu, pred neku slavu operišemo, pa kažu: „ Jel možemo da popijemo?" Rekoh: „ Možete čašu dve vina i to je to, ili jednu rakiju ili tako." A ostalo, hrana je potpuno normalna. Samo dođu, jedu pred operaciju, samo laganije”.

Koja grupa pacijenata se najbolje oporavlja od minimalno invazivne procedure?

„Oporavak je individualan, ali najviše profitiraju pacijenti koji imaju najviše problema. Pre svega pacijenti sa venskim ranama. Jer tu imamo onako dirljive rezultate. Zaista dirljive rezultate, mi smo imali pacijente koji imaju 6-7 godina ranu, a zatvori se posle mesec dana, nekad posle dve nedelje, nekad posle 10 dana, nekad posle dva meseca, ali 6 godina i dva meseca. I to je novi život. Potpuno novi život. Novi pogled pacijenta kad dođe u ordinaciju. Od jedne dosta tužne osobe, dođe veseljak. Tako da, nije nam to retko”.

Mentalno stanje pacijenta nakon intervencije

„Njima to promeni koncept života. Znači, ako moraju da se previjaju, ako ode negde, mora ili da nosi set ili da obezbedi sebi previjanje. Mora da nosi nešto. Onda, često ostali članovi porodice nikada nisu videli ranu koju ima pacijent ili pacijentkinja. Nisu videli ranu. I oni ni ne znaju kako izgleda. Od straha, od stida, od raznih stvari. To nije uopšte retko, nažalost. Tako da, 73% osoba starijih od 70 godina u Americi ima hroničnu ranu na stopalu, na nozi. Polovina od njih je venska rana. To je ogroman broj ljudi”.

Da li pacijenti bolje hodaju nakon intervencije?

„Nemaju neka ograničenja koja su bila ili objektivna ili subjektivna. Znači, mogu da idu na plažu slobodno, bez toga da imaju neko zapitkivanje. Onda, žene su često sa puno više samopouzdanja. Tako mi se obratila gospođa, sećam se kao da mi je razgovor sa njom danas bio, a razgovor je bio pre 16 godina, koja mi je rekla: „Ja više nemam kompleks. Ja jednostavno lakše prilazim ljudima." Jer, mislim, nije postojao razlog ni ranije, ali jednostavno to je unutrašnja stvar. Ne može se to baš definisati, nije crno-belo”.

Da li operacija proširenih vena zavisi od godišnjeg doba?

„Naravno da nije. To je takođe mit. U tretmanu venske bolesti i venskoj bolesti postoji puno mitova. Jedan je od tih je da se isključivo operiše zimi. To se nekada tako radilo, ali tada nije bilo klima uređaja, živelo se potpuno drugačije. Znači,ne mogu se, današnji uslovi vezivati za prošlo doba. Tako da, to je mit. Znači, žive ljudi i u Africi i u Dubaiu i u Majamiju i tamo se operišu, ne idu nigde drugde. Tako da, to jednostavno nije održivo. Znači, postoji drugo, živimo u ritmu kada neko jednostavno može samo leti. Neko može samo zimi. Neko radi isključivo zimi, leti se odmara. Neko drugačije. Idealno vreme je kada je pacijentu zgodno. Jer ono što je često leti, recimo, to su pacijenti sa komplikacijama, sa tromboflebitisima, sa upalom vena. To je mnogo češće leti nego zimi”.

Budućnost lečenja proširenih vena

„Mislim, ne ide to skokovito, jer u medicini ne treba verovati baš a priori. Treba uvek sve što vam se, mislim, to je to verovatno ide s godinama, prihvatiti sa skepsom, jer sam ja i u svojoj karijeri uvek bio voleo novotarije, ali uvek, na kraju krajeva, treba prihvatiti sa skepsom, treba da prođe test vremena i test pacijenata. Zašto je dobra laserska operacija vena? Zato što prati sve dobre stvari i izbegava loše stvari klasične operacije. To je suština. Jer klasična operacija vena je isto stara operacija i dobra je za neke slučajeve, ali ima puno svojih problema koje se izbegavaju ovom laserskom operacijom. Ne postoji apsolutno, još uvek proverena, neinvazivna metoda koja može da pokrije toliki broj pacijenata kao što pokriva laserska operacija vena. Ona je nekako, ja kažem, kraljica svih intervencija”.