Savremeni urbani način života, koji uključuje dugotrajno sedenje i stajanje, kao i ograničenu fizičku aktivnost, utiče na zdravlje opšte vena. Dugotrajno stajanje, gojaznost i nedostatak kretanja postaju sve češći okidači za probleme sa proširenim venama.
U ovom intervjuu, dr Dario Jocić, specijalista vaskularne hirurgije, objašnjava kako grad i svakodnevne navike direktno utiču na vene, šta zapravo znači „aktivirati mišićnu pumpu“, koje su realne metode prevencije i lečenja, i kako minimalno invazivne procedure danas pacijentima olakšavaju život.
Kako arhitektura gradova utiče na vene?
„Sve radimo, u stanu, ili u kolima, ili na poslu, a retko se krećemo. Posebno kada je ovakvo vreme, ovako hladno, kada je kratak dan, onda izbegavamo da se šetamo. Naravno, to nije toliko ni izraženo u našoj zemlji koliko je, recimo, u inostranstvu, gde smo mnogo više vezani za taj vid života. Mi ipak volimo malo i da se prošetamo, volimo i da sedimo po kafićima, obradujemo se kad je Sunce. Čim je prvo Sunce, svi smo napolju. Tako da je to dobra stvar. Ali jeste, taj moderan način života doveo je do toga da se ne krećemo, da smo često gojazni, mnogo češće nego ranije. To sigurno svi znaju. I to je nešto što značajno utiče loše na zdravlje naših vena”.
Da li ritam urbanog života podstiče razvoj proširenih vena?
„Kada govorimo o faktorima rizika za sve bolesti, postoje ti takozvani nepromenjivi faktori rizika na koje ne možemo da utičemo: to je pol, starost, genetika. Znači, da je neko u porodici imao proširene vene, a postoje promenjivi faktori rizika na koje možemo da utičemo. Možemo da utičemo da li pušimo ili ne pušimo, možemo da utičemo na to da li smo gojazni ili nismo, i možemo da utičemo na to da li smo pokretljivi ili nismo. Znači, ono šta mi možemo da uradimo za sebe, za zdravlje naših vena, da ne budemo gojazni i da se šetamo. Da se šetamo po normi, na normu. Znači, ja to kažem na bukvalno da mi opredelimo dan i vreme kada ćemo se šetati i kada nam ništa od spoljnih faktora neće to promeniti”.
Kako se vene prilagođavaju modernom životu?
„Procena je da je u Britaniji, recimo, sada 20% populacije ima problem sa proširenim venama, a 2030. da će imati 30%. Znači, taj zapadni stil života koji mi imamo, takođe, bez obzira šta mislimo, kakva je pozicija naša u odnosu na bogata društva kao što je Britanija, ali što se tiče stila života i životnih navika, to je to. Tako da je to svakako neki taj savremeni način života, neki faktor rizika koji doprinosi venskom problemu. Znači, nije nešto što nam olakšava problem, nego što nam produbljuje i povećava problem. Tako da, ne plivamo baš sjajno”.
Da li u velikim gradovima ljudi više imaju problema sa proširenim venama?
„Takozvani promenjivi faktori rizika utiču na to da je bolest teža ukoliko imamo loše životne navike, da se preispoljava i da su komplikacije češće. Jer retko ja vidim, iako budu baš onako vidljive proširene vene i to izgleda onako zastrašujuće nekad, retko se vide komplikacije kod ljudi koji su fit, koji su u formi, retko se vidi jednostavno. Dešava se, ali je mnogo ređe nego kod ljudi koji imaju loše životne navike”.
Kako dugotrajno stajanje utiče na proširene vene?
„Upravo je najgore stajanje. Mislim, rađena su istraživanja i o tome da li je gore sedeti ili stajati. Stajanje je mnogo gore nego sedenje. Tako da je to veći problem. Ja puno pacijenata imam koji su frizeri, kuvari, lekari, medicinske sestre. Znači, to su sve zanimanja koja dovode do toga da se duže stoji i da je problem veći stomatolozi. Tako da su to sve zanimanja koja podrazumevaju da stoje i da imaju neke kretanja od 2-3 metra. Tako da oni zaista imaju problem koji je i vezan i sa životnim navikama i radnim navikama”.
Kada pacijent kaže da mu noge postaju umorne, teške, na šta to ukazuje u smislu dijagnostike?
„Može ukazivati na problem sa proširenim venama. Venska simptomatologija je jako česta. 70% pacijenata koji se uputi vaskularnom hirurgu dođe zbog problema sa proširenim venama. Znači, to je apsolutno dominantna stvar, vaskularna bolest dominantna, broj jedan. 95% od tih 70% je imao upravo problem u površinskom venskom sistemu. Nekada pacijenti i nemaju ultrazvučni problem, ali imaju tegobe. Znači, to postoji neki problem. Nekada treba preporučiti neke metode i lečenja. Čarape, medikamentna terapija, znači promena životnih navika. Tako da, u zavisnosti od toga kakva je ekspresija bolesti, planira se i terapija”.
Kako manjak aktivacije stopala uopšte utiče na mišićnu pumpu i šta se najpre narušava?
„Pre svega je list potkolenice, mišići potkolenice su broj jedan i to je najveća mišićna pumpa u našem organizmu. To je ono što mi, kada govorimo o venskoj mišićnoj pumpi. Znači, to je najvažnija i to je potrebno aktivirati i to se šetnjom aktivira. Stopalo ne toliko, naravno. Vene stopala naročito nemaju ni te venske zaliske, tako da su retko one izložene venskom problemu. Mogu biti, ali posledično i ne može se terapija nešto specijalno sprovoditi na njima. Može na venama potkolenice, venama natkolenice, tako da one nisu baš najčešća meta. Nekada jesu za tretman kapilara i posebno kod pacijenata, najčešće starijeg životnog doba, kada postoji krvarenje iz tih kapilara, nekada je potrebno to rešavati. Svakako da rešavanje nije preterano komplikovano, ali je nekada i neophodno”.
Mikropokreti
„Neki mikropokreti, to je onako nešto što ne postoji neka magija. Znači, nošenje elastičnih čarapa i šetnja, ne može to da zameni ništa. Nikakvi mikropokreti ne mogu da zamene. Postoje reklame za neke klupe, za neke specijalne stolice. Ja to baš ne verujem onako a priori, ali verujem u nošenje preventivnih ili terapijskih čarapa i u šetnju”.
Lečenje proširenih vena
„Danas imamo te minimalno invazivne metode koje omogućavaju pacijentu da se operiše u uslovima lokalne anestezije, uz izbegavanje rizika od opšte anestezije, što je prilično važno. Radi se ambulantno, minimalno invazivna procedura, to su te takozvane laserske operacije vena koje se relativno brzo izvode i koje mogu rešiti pacijentu problem i rešiti tegobe pacijenata”.
Oporavak pacijenta
„Pre svega to, taj nizak, kako mi kažemo, perioperativni morbiditet, znači nizak stepen komplikacija lečenja i tegobe koje pacijent ima tokom oporavka i brzo vraćanje u normalan život i radne aktivnosti. To je ono što je najvažnije. Naravno, pacijent se tada prati. Postoje sad te venske klinike, to je takva je klinika i koju ja vodim, taj centar za savremeno lečenje vena, koje mi se bavimo isključivo proširenim venama i posvećeni smo lečenju pacijenata sa proširenim venama na sve moguće minimalno invazivne načine”.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde