Telo kao žrtva mode: kako moda programira naše vene | Dr Dario Jocić | EPS03

Visoke potpetice, uska garderoba, prekrštene noge – godinama se o njima govori kao o glavnim „krivcima“ za proširene vene. Moda je često na optuženičkoj klupi, dok se pravi uzroci venskih problema zanemaruju ili pogrešno tumače.

Da li odeća i obuća zaista utiču na zdravlje vena ili su u pitanju uporni mitovi koji se prenose decenijama? Kada moda može da pogorša simptome, a kada nema gotovo nikakav značaj? 

O odnosu mode, navika, genetike i venskog zdravlja, ali i o tome zašto se proširene vene ne tiču samo estetike već i kvaliteta života, razgovaramo sa dr Dariom Jocićem, hirurgom specijalizovanim za lečenje venskih bolesti.

Kako moda utiče na vene?

„Ne mogu da kažem da je moda toliki problem. Modu možete da pratite. Tako da, u tom smislu nije toliki problem. Naravno da treba se adaptirati. Međutim, današnja moda jeste adaptirala u tom smislu. Nekada su visoke potpetice bile standard, sad su patike standard. Tako da, svi proizvođači cipela su prešli na proizvodnju patika. To je nešto što je favorizovalo udobnost u odnosu na modu, te stvari su svakako pomogle našem zdravlju. Ali ne samo zdravlju naših vena, nego i pre svega lokomotornom aparata, zglobovima i to je nešto što je zaista važno. A visoke potpetice su svakako o čemu se često priča, kao i o prekrštenim nogama. I to su mitovi  o venskim bolestima koji su u principu pogrešni”.

Da li visoke potpetice utiču na stvaranje proširenih vena?

„Što se tiče vena, ne preterano. Često se mislilo da visoke potpetice prave problem sa kretanjem mišićne pumpe. Međutim, to nema veze. Nije to toliko izraženo. Tako da, nije problem kod žena zato što nose visoke potpetice, nego zato što postoji genetski kod, zato što su možda neke i fizički neaktivne, zato što dugo stoje. To je pre svega problem kada govorimo o venskom problemu. Naravno, mogu druge probleme napraviti visoke potpetice, ali ne toliko venske probleme”.

„Znači, ukoliko žena želi da nosi visoke potpetice, ja sam poslednji koji mogu da je nateram da to ne radi. Prosto je to je nemoguće. Ali možemo da se dogovorimo da se ubaci fizička aktivnost koja neće biti u visokim potpeticama, nego će biti u dobnoj obući, u patikama. Tako da, to je već neki dobitak koji može dovesti do poboljšanja venskog zdravlja”.

Kako uska garderoba i obuća utiču na cirkulaciju?

„Svakako, recimo uske cipele mogu da naprave problem, da budu neudobne. Hajde da kažemo ne toliko uske koliko neudobne, ali ne znači da je visoka potpetica i neudobna. Znači, neudobne cipele će svakako napraviti problem. Napraviće problem ukoliko postoje oticanja ekstremiteta neke čarape, pa to pacijenti sami vide, ljudi sami vide da ima problem. Sada neke preuske pantalone ili tako nešto neće napraviti taj problem, jer takve pantalone mi ne možemo ni da nosimo. Naravno, postoji grupa pacijenata koji imaju oticanje nogu i tada treba svakako adaptirati svoju garderobu u skladu sa tim. Znači, postoje pacijenti koji imaju problem sa proširenim venama, kojima otiču noge, kojima je neophodno da nose, recimo, elastične čarape, koji su imali duboku vensku trombozu, pa mi ne možemo mnogo da pomognemo nekim operacijama ili tako nešto. Tako da, ti pacijenti treba svakako da adaptiraju svoju garderobu. Nekada jednostavno moraju da nose široku obuću zato što im je noga toliko otekla da ne mogu da stanu na kraju dana, ne mogu da nose istu obuću kao na početku dana. Ali su to izolovane grupe ljudi koji imaju zaista veliki venski problem, na primer na dubokom venskom sistemu koji još nisu rešili”.

„Nekada pacijenti koji zakasne sa rešavanjem problema sa proširenim venama i ostanu im te tegobe u smislu oticanja, ne da kažem da zakasne, nego da ih kasno reše. Ne reše na prvu pojavu simptoma, nego čekaju decenije i onda rešavaju, ali kada su već nastali problemi u smislu oticanja, u smislu pojave venskih rana, ekcema, kada je već ta venska bolest uznapredovala, nekada ti pacijenti mogu imati produženo oticanje. Ono što je često bilo spominjano su svakako te prekrštene noge. Čak je u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka u kancelarijama u Americi pisala preporuka da žene ne treba da prekrštaju noge. Znači, mislilo se tada na njihovo zdravlje. Međutim, napravljena je studija pri kojoj je utvrđeno da to nema nikakve veze, da to apsolutno ne utiče nikako ni na površinski niti na duboki venski sistem. Tako da to jedan mit koji je opovrgnut istraživanjem. Nije apriori odbijeno, ali je napravljeno istraživanje, provereni su podaci i ta neka hipoteza koja je bila moderna u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, što je sad već jako davno, je opovrgnuta upravo istraživanjem. Ali to je kada govorimo o modi u medicini”.

Na koji način materijal garderobe utiče na cirkulaciju?

„To je zanimljivo pitanje baš. U stvari, svakako da da, da može da pogorša simptomatologiju. Čak i čarape koje mi preporučujemo nekada pacijenti ne mogu da podnesu, pa postoje i čarape koje su iznutra obložene, recimo, pamukom. Jer elastične čarape su same po sebi sintetika. Ne može kompresiju da pravi pamuk, ne može nijednu kompresiju da napravi prirodni materijal. Ali postoje te takozvane cotton-like, liče na pamuk, koje su sa unutrašnje strane obložene pamukom,  antialergijske i u tom smislu pomažu upravo kod ovih stvari, da neki kvalitet garderobe može da pogorša simptomatologiju pacijenata”.

Na koji način žene sakrivaju svoje vene?

„Pre svega, to su kreme za samopotamnjivanje, sprej, je li tako? Onda neki tip garderobe, onda čarape. Često pacijentkinje mi navode posle operacije, kažu da nikada nisu nosile, da su uvek bile u pantalonama i da ih je bilo sramota na plaži. A onda posle operacije, kad dođu na kontrolu neku posle leta, koju su provele prvi put bez proširenih vena, kaže pacijentkinja: „Prvi put sam išla na plažu da me niko nije gledao”, jer je imala utisak kada je imala proširene vene, da svi gledaju njene noge i proširene vene. I onda često dođu i pitaju: „Šta ti je to? Idi kod doktora." Ko da ta osoba ne zna da taj problem ima. Ja sam tako jednog mladića operisao koji nije uopšte išao na plažu. Znači, živi na moru i sedam, osam godina nije otišao na plažu. I prvo leto mu je bilo posle operacije. Prvi put je otišao na plažu da se reši od tog nekog i kompleksa, na kraju krajeva, koji je imao pre operacije vena”.

Šta utiče na nastanak proširenih vena kod žena?

„Pre svega genetika i trudnoća. Tako da je trudnoća neki okidač koji kod žena napravi problem sa proširenim venama, jer se tokom trudnoće dešavaju tri stvari. Pre svega pritisak ploda u maloj karlici, jer venska krv prema gore, jer to je put venske krvi, znači od periferije prema srcu, postoji pritisak ploda u maloj karlici i ta venska krv ide kroz malu karlicu. Znači, onda postoji nakupljanje tečnosti u telu majke i hormonske promene koje dovode do smekšavanja krvnih sudova, pre svega venskih, i to je neki okidač. Jer često ja kažem da prvo načne, drugo dokusuri. Žene često znaju od kada imaju proširene vene po starosti svoje dece. Tako da, to je neki okidač. Jeste nešto češće, ali ne toliko koliko se misli kod žena. Žene su odgovornije prema svom zdravlju i aktivne su u rešavanju problema. Muškarci su tu defanzivni i oni dođu češće, dođu sa venskim ranama, u napredovanoj fazi venske bolesti. Nemarni smo. I to je problem. A i plašljiviji dosta. Postoji razlog zašto žene duže žive od muškaraca.  Ne govorim ja samo o venama, nego o svemu. Jer su mnogo odlučnije, mnogo motivisanije, ne samo što se tiče proširenih vena. I ne govorim tu o lepoti, nego govorim o zdravlju. Znači, treba slušati žene”.

Kada je vreme obratiti se lekaru?

„Kad postoji problem. Mislim, ljudi su sad informisani prilično, tako da tu nije nešto problematično. Čak i ja kada im kažem nešto, oni se začude, pa evo, ukucajte na internetu, videćete da je to što ja pričam tako. Uzmite američke izvore, koje god hoćete, to je tako. Znači, to i kada bi govorili sad o ovim štiklama i prekrštenim nogama. Postoji puno, naravno, dezinformacija na Internetu, to svi znamo, ali su svi informisani, tako da znaju kada imaju problem, a i vide ga. Vrlo retko ko dođe na prvu pojavu vena. Vrlo retko. Znači, svi dođu sa istorijom i sa predznanjem od porodice. Tako da, svi znaju, niko se baš ne šokira previše”.

Na koji način trudnica može da prati stanje svojih vena?

„Da se spremi, ne treba ništa specijalno, ali ukoliko postoji problem, tada treba da počne da nosi čarape. Čarape neće smanjiti proširene vene, neće prevenirati pojavu ukoliko postoji taj genetski kod, ali će smanjiti rizik od komplikacija i smanjiće tegobe. To je najvažnije. I naravno, treba da se vodi računa o telesnoj težini. Znači, to su neke osnovne stvari na koje mi možemo da utičemo. Ne možemo da menjamo genetski kod, ali neke stvari možemo. Znači, pre svega čarape pomažu da se manje tegobe i da se smanji rizik od komplikacija. I to je to. Jer često kažu: „Nosila sam čarape ipak i opet mi se pojavilo, iako sam nosila čarape." Nema to veze. Znači, time što je žena nosila čarape, smanjio se rizik od komplikacija i imala je manje tegobe”.

Lečenje vena danas

„Svakako su to minimalno invazivne procedure koje su i ambulantnog tipa. Znači, pacijent dođe, operiše se i ide kući. Mene često pacijenti pitaju da li je to dnevna hirurgija, ja im kažem da je to satna hirurgija. Znači, u sat vremena praktično za jednu nogu odu već kući. To su, znači, te laserske operacije vena koje omogućuju pacijentima da budu operisani u nekom kratkom vremenskom roku, da imaju brz oporavak, da im nije neka neophodna komplikovana preoperativna priprema, da se brzo vraćaju u normalnim životnim radnim aktivnostima i da budu potpuno fizički aktivni, jer mi stimulišemo pacijente nakon operacije da se šetaju. Znači, jedina naša preporuka je da se šetaju”.