Vene kao dnevnik digitalnog doba | Dr Dario Jocić | EPS02

Sedimo više nego ikada – za računarom, u automobilu, na sastancima, u avionima. I dok nam se čini da „ne radimo ništa loše“, telo pamti neaktivnost, a vene često prve pošalju signal da nešto nije u redu. Osećaj težine u nogama, otoci, nemirne noge ili svrab često se pripisuju umoru ili stresu, dok pravi uzrok ostaje neprepoznat.

Šta se zapravo dešava sa venskim sistemom kada satima sedimo ili stojimo u mestu? Da li mikropokreti pomažu, kada treba reagovati i zašto vidljive vene nisu jedini pokazatelj problema? O „kancelarijskom telu“, modernim navikama, genetici i kvalitetu života razgovaramo sa dr Dariom Jocićem, hirurgom specijalizovanim za lečenje venskih bolesti.

Šta je kancelarijsko telo i šta se dešava sa našim venama kada sedimo satima?

„Dok sedimo, ne dešava se baš ništa i to je najveći problem. Cirkulacija je u stvari kretanje krvi kroz organizam. Srce je mišićna pumpa koja pumpa krv, pumpa krv u aortu, zatim u arterije i zatim ta krv ulazi u venski sistem. Kada preda svoje hranjive materije, kada preda kiseonik tkivu, ulazi u vene, uzima ugljen-dioksid i raspadne produkte metabolizma, ulazi u vene i vraća se prema srcu. Ono što potera krv prema srcu da se vraća, je pre svega mišićna pumpa koja deluje protiv sila Zemljine teže. Kada mi sedimo, ne dešava se ništa sa mišićnom pumpom i tada vene ne rade ništa, to jest krv stoji u njima, manje ili više, i to jeste neki problem”.

Kako mikropokreti utiču na venski sistem?

„Manje više ne utiču. Ne svakako na venski sistem, ali ono što je dobro da se uradi je da mi te mikropokrete ne izvodimo, nego da se prošetamo. To je suština i to je ono što što bi trebalo da radimo”.

Kako kardiovaskularni sistem i vene reaguju na fizičku neaktivnost?

„Ako sedimo previše, ako radimo za računarom, ako se vozimo automobilom previše bez ikakve pauze, ako letimo prekookeanskim letovima a da ne ustanemo iz sedišta, to je problem. To je ono što napravi problem, ne toliko u venskom sistemu, nego u mišićima, pre svega donjih ekstremiteta i koži donjih ekstremiteta. Znači, dolazi do pojave otoka, pre svega koji može da proizvede tegobe kod osobe koja ima taj problem, a takođe može doći do stvaranja krvnog ugruška koji može napraviti takođe problem. To je ono što se zove bolest ekonomske klase, to jest tromboza dubokih vena na prekookeanskim letovima, kada ljudi sede u skučenom, zgrčenom položaju i ne ustaju iz svog sedišta, ne odu da se prošetaju, ne piju dovoljno tečnosti. To je sve nešto što dovodi do problema, to jest do nekog  kancelarijskog tela. Tako isto, koliko preterano sedimo to često viđam kod pacijenata koji imaju problem sa kretanjem, imaju problem sa kukovima sa drugim nekim oboljenjima. Oni često dugo sede i i dobar deo dana provedu sedeći. Onda vidim pacijente praktično koji nemaju vensku bolest, a imaju simptome kao da imaju najgori tip venske bolesti. Čak dođe i do otvaranja rana, upravo i samo zbog toga što nema aktivacije mišićne pumpe. Znači, to treba da bude nešto kao poruka da treba da aktiviramo mišićnu pumpu”.

Da li godine utiču na stanje vena?

„Kad kad govorimo o tim kancelarijskim bolestima i bolestima dugotrajnog stajanja, sedenja, onda su to nevezano, je l' da? Nije određeno godinama. Posebno se to potencira kada postoji problem sa proširenim venama kod pridruženih bolesti, to su najčešće starije osobe. One imaju te reumatološka oboljenja, probleme sa kostima, parkinsonizam, sve su to stvari koje dovode do toga da se osoba otežano kreće. A mlađe osobe, naravno, povezane su sa određenim profesijama, to su ljudi koji produženo sede, znači onda kuvari, kozmetičari, lekari, medicinske sestre, to svi koji stoje malo duže u jednom mestu i kome je amplituda pokreta dva metra levo-desno, oni imaju problem”.

Kako navike i promena navika utiču na kardiovaskularni sistem?

„Ne može se odvojiti od uticaja na ostale sisteme. Naravno da utiče i na kardiovaskularni sistem, utiče na hipertenziju, utiče i na venske bolesti, naravno. Sve nekako kvari, nekako pogoršava, tako da je neki optimalan san jako važan. Naravno, kada smo mlađi često smo spremni da to zanemarimo i da kažemo: "Ok, sutraću" i tako i možemo više da izdržimo. To vam mogu reći iz ličnog iskustva. Sada je to sve mnogo teže, tako da ne treba zanemarivati dobar san i ne treba zanemarivati tu potrebu organizma da se odmori”.

Uticaj stresa na vene

„Mentalni stres je opisan pre svega za arterijske bolesti. I to jeste jedan od važnih faktora rizika za pojavu arterijskih bolesti, ali mentalni stres je u stvari naš odgovor na spoljne izazove. Nije svima isto. Ne doživljavaju svi spoljni pritisak na isti način. Neko postiže trojku u poslednjoj sekundi, a neko ne može da postigne trojku u poslednjoj sekundi. Neko jednostavno voli taj stres. Tako da tu ne može baš da se da se univerzalno, premeri nivo stresa. Jeste svakako važan faktor rizika, pre svega za pojavu arterijskih bolesti. Nekada i taj tihi stres koji mi nekako kontrolišemo, nekako uspemo da zamaskiramo, napravi takođe veliki problem, jer to je ono što je konstantno, što je permanentno, što stalno vrši neki neki pritisak i tenziju. I naravno, onda se treba, pre svega, resetovati i odupreti tom stresu na neke druge načine, naći neke druge kanale da bi se taj stres kanalisao”.

Kretanje modernog čoveka

„To je često pitanje. Meni kada ja kažem, kada ja preporučim ljudima da se šetaju, oni meni kažu: "Pa ja sam aktivan." Ne, to nije nije šetnja. Šetnja je znači da se uzme udobna obuća i da se izađe van kuće i da se šeta po zadatku.  Znači, ili vremenski ili na na daljinu ili na distancu. Tako je. Znači, da se šeta po zadatku. Često kažu da su ljudi aktivni, ja ne mirujem ali to to nije fizička aktivnost, to nije šetnja. Znači, iz hemijske klasifikacije, arterijsku bolest, pre svega, definišu kao bolest gledača izloga. Zato što ljudi idu do jednog izloga, onda ih zaboli noga, onda oni kao gledaju izlog jer ih je sramota, zato što ne mogu više da hodaju, pa onda idu do drugog izloga, pa do trećeg i tako. Znači, i oni su aktivni, ali se ne šetaju na adekvatan način. Kada govorimo o arterijskim bolestima, takođe i o venskim bolestima. Treba, jer često ljudi i sami vide kada počnu da se šetaju, a imaju venski problem, da im je lakše. Recimo, kad imaju otoke, da im je lakše kada počnu da se šetaju. Kada imaju vensku vensku bolest, takođe im je lakše kada se prošetaju. Znači, najgore im je kad stoje. To je ono na početku razgovora i šta smo rekli da šta rade vene kad sedimo? Ništa, to je i to je problem. Znači, kada se šetamo, tad je najbolje, jer tada mišićna pumpa rešava problem. Čim stanemo, problem nastaje”.

Kada se javlja prvi signal da nešto nije u redu sa venama?

„Doćiće do simptoma venske bolesti, pre svega oticanje nogu, osećaj težine u nogama, svrab, nemirne noge, osećaj punih nogu. Sve su to neke tegobe koje mogu dovesti do simptoma i do, na kraju i pojave venske bolesti. Znači, nije sve crno-belo, ali nekad je u tim nijansama, u stvari i u pažljivom razgovoru sa pacijentom već da se vidi u čemu je problem i zašto problem nastaje”.

Da li mora da postoji vidljiva vena koja ukazuje na probelm sa kardiovaskularnim sistemom?

„Ne samo da ne mora da postoji vidljiva vena, znači va vena nije znak da postoje proširene vene i da 

vidlji

postoji venski problem. Jer 20% pacijenata koji imaju vensku ranu nemaju ni jednu proširenu venu vidljivu golim okom. Mislim, to je jako visok broj pacijenata. Znači, oni imaju šestu, poslednju fazu venske bolesti, a nemaju ni jedan čvor koji mi vidimo okom ali možemo da vidimo problem ultrazvukom. Znači, ti ljudi su bili kod lekara, ali su prošli nekako ispod radara, jer su ih pogledali: "Aha, nemaš proširene vene, idemo dalje." I to, a onda dođu sa venskim ekcemom i venskom ranom. Tako da, ne mora da znači da time što nije vidljivo da problem ne postoji. I isto tako ne znači da ukoliko postoji onako vidljive vene, da je u tom kretanju krvi problematičan, posebno kod kod bolesti, prve faze venske bolesti, kako mi zovemo te kapilare. Tako da, nekada to ja to često kažem pacijentkinjama pre svega da ružnije izgledaju nego što su bolesne. Da, ne zvuči lepo kad se ovako kaže, ali kada se uđe u suštinu, onda i zvuči lepo, jer mi jer je zdravlje zapravo vena problem”.

Da li su potrebni preventivni pregledi vena?

„Ne, ne treba preventivno. To nijedna studija nije pokazala da ovi pregledi imaju smisla, da se radi kao skrining program. Postoje, naravno pregledi koji bi trebalo da se rade kao skrining i to svakako ja savetujem pacijente koji dođu nevezano za te preglede, jer ih ja radim, na kraju krajeva, ne iz hira, nego iz preporuka. Tako da, postoje neki pregledi koji bi trebalo da se rade, ali ovaj pregled nije nešto što bi trebalo raditi skrining, nego pacijenti koji imaju problem, koji imaju tegobe, nakon razgovora sa pacijentom treba ih uputiti. Mislim sad je moda da se pacijenti upućuju na sve moguće preglede, onako najčešće, koji možda nekad i nisu neophodni, ali treba pre svega popričati sa pacijentom, videti da li ima problem i ako odgovara nekim, pokazateljima, onda ga treba uputiti na pregled”.

Da li stil života utiče na vene?

„Venske bolesti su često vezane sa porodičnim nasleđem, genetikom. Tako da tu oni najčešće nisu iznenađeni i dobro su informisani. Pre svega kod nas pacijenti dolaze na preporuku svojih prijatelja, porodice, tako da smo mi porodice operisali, mislim više kolena, znači po tri kolena u porodici. Ja sam u operisao gospođu jednu, kaže: "Evo, Vi ste operisali pre dve godine moju unuku." Da, a isto sam operisao mamu, baku i unuku, je l'? Tako da to je, operisao sam baš čitave porodice. Tako da oni već znaju o čemu se radi,  jer često mi kažu pacijentkinje: "Ja se sećam svoje bake koja je uvezivala svoje noge, imala je rane često" i tako da ja ne želim da izgledam kao ona i tako da je i to neki motiv koji dovodi pacijente kod nas. Tako da oni to razumeju, međutim, normalno postoje neki pacijenti, ali svi se uglavnom znaju zašto dolaze i sa kojim ciljem dolaze. Retko su iznenađeni jer su dobro informisani. Svi na često govore o tome da je im je posao takav, da je ovde problem, da je onde problem, ali na kraju krajeva, u 99% slučajeva, ili je baka imala ili mama imala ili tata ili stric ili ujak, tako da je to najčešći uzrok problema sa proširenim venama”.

Preporuke za prevenciju koje osoba može da sprovede u toku radnog dana

„Kada jedan moderni čovek sve ovo sada zna, čuje i zna da ima genetiku, recimo, šta su one neke preporuke, kako da on svoj dan razbije? Možda ne može da vodi baš šetnju u toku radnog vremena, može možda van radnog vremena, ali koje su to preporuke u toku radnog dana koje jedan čovek može da sprovede? Pa svakako da nosi preventivno čarape ukoliko može, koje su čarape u principu za zdrave ljude, znači ne za bolesne, to su čarape koje malo više stežu i da se šeta. Znači, to je neka preporuka da ubaci neku fizičku aktivnost, ne da bude aktivan kao što smo ovaj u ovom razgovoru rekli, nego da se šeta i da nekako u svoju dnevnu rutinu ubaci šetnju tri do četiri puta nedeljno, ne mora ni stalno”.

Da li razvoj venske bolesti može da se odloži?

„Ne mogu da kažem baš da se odložila, ali ono što vidim kod pacijenata koji su operisani i koji uvedu tu rutinu, koji još malo i porade na svojoj kilaži onako vidim baš veliki pomak u kvalitetu života, pre svega u kvalitetu života. Da nešto su rešili problem venski šetnjom ili tako kad postoji problem sa proširenim venama, to još nisam video”.

Moderna rešenja za vene

„Svakako su to minimalno invazivne procedure, pre svega laserska operacija vena koja nudi pacijentima operaciju u uslovima lokalne anestezije, znači uz taj minimalni perioperativni, postoperativni oporavak i tegobe i brzo vraćanje u normalan život i radne aktivnosti. Intervencija je brza relativno, izvodi se u uslovima lokalne anestezije i to menja kvalitet života. Ja često kažem pacijentima kada oni kažu: "Je l' hitno, je l' opasno?" Mi volimo te, izraze koji su onako spektakularni i doktori vole i pacijenti, ali ja im više kažem da ova operacija nije za spas života, nego za kvalitet života, da bi njihov život bio lepši, lakši i da bi sačuvali svoje noge za starost. To je suština”.