Ishrana dijabetičara


Prof. dr Teodora Beljić Živković - direktor Klinike za interne bolesti KBC Zvezdara


Koje su najčešće zablude ljudi zašto su dobili dijabetes?

 
Ljudi se najčešće pitaju kako to da su dobili dijabetes, a ne jedu slatkiše? To zapravo nema veze sa slatkišima, donekle ima veze sa trigliceridima, mastima. Čovek koji u porodici ima šećernu bolest ne sme da bude gojazan, to je osnovna stvar. Nije bitno ako čovek ne jede slatkiše, a hrani se u pekari i jede testo, to su opet ugljeni hidrati. Ono što je važno je da se smanji unos kalorija. Najgora stvar koju možemo da uradimo za naš pankreas je konzumiranje gaziranih napitaka. Najčešće ljudi koji dođu i imaju velike vrednosti šećera u krvi konzumiraju gazirane sokove u velikim količinama. Konzumacijom gaziranih napitaka u velikoj količini stvara se insulinska rezistencija, početak stvaranja šećerne bolesti. 


Šta bi osoba sa dijabetesom trebalo da konzumira u toku dana, šta je njoj najviše preporučljivo?

 
Osnov za osobu koja ima šećernu bolest tip 1 ili tip 2 je to da mora da zna da računa i barata sa ugljenim hidratima iz ishrane. Potrebno je godinu dana da bi osoba mogla da nauči da pravilno računa ugljene hidrate kako bi mogla da pravilno odredi svoju dozu insulina. To za ljude ume da bude jako stresno, jer bi nekada želeli da pojedu veće parče lubenice ili više voća, u tom slučaju je potrebno izračunati koliko je insulina potrebno. Ono što se u poslednje vreme može primetiti, pogotovo kod mlađe populacije i zaposlenih ljudi je to da su počeli da izbegavaju ugljene hidrate i da menjaju ugljene hidrate sa namirnicama koje sadrže više masti. Posledica takve ishrane, tzv. ketogene dijete, dijete u kojoj se unosi više masti i belančevina, izaziva povećan holesterol i težinu, što se dugoročnije odražava na aterosklerozu i komplikacije. Nekada je bolje da umesto parčeta sira uzmete nekoliko oraha ili nekoliko badema, jer se na taj način podiže dobar holesterol. Uvek treba biti umeren, 12 oraha je 200 kalorija, 14 badema je takođe 200 kalorija, jesti te namirnice je dobro, ali treba voditi računa o kalorijama. 

Kada je u pitanju dijabetes da li je veći uzročnik genetika ili stres?

 
Uvek je stres najveći okidač. Kada je u pitanju dijabetes tip 1 genetika ima donekle uticaja ali 90% obolelih od dijabetesa tipa 1 nema nikoga u porodici ko je ranije imao dijabetes. Mnogo je bitniji stil života, koji deca nasleđuju od svojih roditelja. Dugotrajni hronični stres pravi situaciju da se javljaju poremećaji u metabolizmu koji mogu dovesti do šećerne bolesti. Važno je da naučite da se u toku dana izolujete od stresa i radite stvari koje vam prijaju. Stres nije samo okidač pojave šećerne bolesti već i pogoršava kontrolu šećerne bolesti.

Koje su preporuke da ne dobijemo dijabetes tip 2?

 
Najvažnija stvar je planiranje. U toku sedmice isplanirajte jedan dan za šetnju, jedan za teretanu, fizička aktivnost je ono što svima nedostaje. Najbolji način da se smanji stres i da se izbegne šećerna bolest je da se izdvoji vreme za sebe. 


Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde