Hronični pankreatitis je hronični zapaljenski proces u pankreasu, koji dovodi do uništenja egzokrinog tkiva. Ovakvo stanje dovodi do progresivnog propadanja žlezde sa znakovima poremećaja funkcije izlučivanja.
Uzrok nastanka
Jedan od najčešćih uzročnika hroničnog pankreatitisa je alkoholizam, u odraslih, a u dece cistična fibroza. U nerazvijenim delovima sveta teška proteinska malnutricija je dominantni uzrok razvoja hroničnog pankreatitisa. U SAD više od 25% odraslih sa hroničnim pankreatitisom nema poznatu etiologiju bolesti; oni imaju idiopatski hronični pankreatitis. Hronični pankreatitis je češći kod muškaraca nego kod žena.
Simptomi
Hronični pankreatitis se može ispoljiti simptomima koji postoje i u akutnom pankreatitisu. Natanak bolnih senzacija je nedovoljno objašnjen. Bol je stalna, prostire se duboko u stomak i pojačava se sa konzumacijom alkoholnih pića ili ,,teške" hrane (bogate mastima). Najintenzivnija je u gornjem abdomenu, može trajati satima ili danima, da bi se na kraju pretvorila u stalnu, može se širiti i na leđa. Gubitak u telesnoj težini, izmenjena stolica i neki drugi simptomi koji prate malapsorpciju (maldigestiju) česti su kod hroničnog pankreatitisa. Međutim, klinički znaci nedostatka liposolubilnih vitamina (A, D, E i K) veoma su retki. Fizički znaci u ovih pacijenata nisu impresivni, odnosno postoji disparitet izmeđujačine bolova i subjektivnih smetnji i malobrojnosti fizičkih nalaza. Nivo semmske amilaze i lipaze najčešće nije povišen. Klinička potvrda hroničnog pankreatitisa se ogleda u postojanju tri znaka: kalcifikacije u pankreasu, steatoreja i diabetes mellitus potvrđuju dijagnozu hroničnog pankreatitisa i egzokrine insuficijencije pankreasa. Potpuno sigurni znak hroničnog pankreatitisa je oštećenje 90% plemenitog tkiva ove žlezde.
Dijagnoza
Dijagnoza se može postaviti serološkim utvrđivanjem prisustva uvećanja lipaze, amilaze i smnjenja nivoa tripsina. Test masti u stolici ukazuje na masne stolice. Dijagnostičkim postupcima, poput kompjuterske tomografije (CT) i abdominalnim ultrazvukom, takođe se efikasno utvrđuje postojanje hroničnog pankreatitisa. Radiografski znak hroničnog pankreatitisa je prisustvo razbacanih kalcifikacija kroz pankreas.
Lečenje
Terapija hroničnog pankreatitisa usmerena je tako da se smanje bolovi i znaci maldigestije. Pacijenti sa učestalim napadima bolova tretiraju se kao oni sa akutnim pankreatitisom. Pacijenti sa ozbiljnim i stalnim bolovima moraju u potpunosti da izbace alkoholna pića i obroke bogate mastima. Tretman malapsorpcije (maldigestije) obavlja se supstitucijom pankreasnim enzimima. Dijareja i steatoreja se obično ublaže. Prosečnom pacijentu potrebno je najčešće davati 3-8 tableta, potentnih enzimskih preparata, uz svaki obrok i pred spavanje.
Blokatori H2 receptora se preporučuju kao efikasna dodatna terapija, kao i natrijum - bikarbonat, uz obrok. Antacidi koji sadrže kalcijum-karbonat ili magnezijum hidroksid nisu efikasni i mogu povećati steatoreje. Lekari najčešće savetuju uvođenje higijensko - dijetetskog režima, unos hrane bogate vitaminima, prestanak konzumacije alkohola i supstanci bogatih kofeinom, kontrolu koncentracije glukoze u krvi davanjem insulina. Ponekad je potreban i hirurški zahvat. Kod uznapredovalih slučajeva uklanja se deo ili čitava gušterača. Ovo je teška bolest zbog koje može doći do invaliditeta. Ishod je obično bolji ako se prestane sa konzumiranjem alkoholnih pića.
Blokatori H2 receptora se preporučuju kao efikasna dodatna terapija, kao i natrijum - bikarbonat, uz obrok. Antacidi koji sadrže kalcijum-karbonat ili magnezijum hidroksid nisu efikasni i mogu povećati steatoreje. Lekari najčešće savetuju uvođenje higijensko - dijetetskog režima, unos hrane bogate vitaminima, prestanak konzumacije alkohola i supstanci bogatih kofeinom, kontrolu koncentracije glukoze u krvi davanjem insulina. Ponekad je potreban i hirurški zahvat. Kod uznapredovalih slučajeva uklanja se deo ili čitava gušterača. Ovo je teška bolest zbog koje može doći do invaliditeta. Ishod je obično bolji ako se prestane sa konzumiranjem alkoholnih pića.
