Fizička aktivnost i metabolizam glikoze


Fizička aktivnost potencira dejstvo insulina na periferna tkiva (skeletni mišići), povećava klirens glikoze u jetri i smanjuje joj produkciju. Povećava se odgovor GLUT-4 i enzima koji regulišu deponovanje i oksidaciju glikoze u skeletnim mišićima. Prisutna je povećana konverzija vlakana tip IIb u tip IIa, kao i povećanje kapilarne gustine mišića, a to je udruženo sa promenama insulina našte.

Smanjuju se abdominalni depoi masti i intramuskularni depoi triglicerida. Uvećanje mišićne mase povećava prostor za deponovanje glikoze, čime doprinosi smanjenju insulinske rezistencije. Jetra postaje osetljivija na insulin i bolje kontroliše produkciju glikoze. Poboljšava se kontrola metabolizma slobodnih masnih kiselina, povećava se periferni klirens glikoze, a takođe i smanjuje produkcija glikoze u jetri.

Međutim, potrebno je uočiti razliku između jednokratnih i dugotrajnih efekata fizičke aktivnosti. Do 2h nakon vežbanja, preuzimanje glikoze je povišeno delimično zahvaljujući insulin-nezavisnom mehanizmu, koji se verovatno odnosi na kontrakcijama indukovan porast GLUT4. Samo jedno vežbanje može povećati insulinsku senzitivnost u trajanju od bar 16h nakon vežbanja, kako kod zdravih, tako i kod obolelih od dijabetesa.

Fizička aktivnost ispoljava efekte na insulinsku senzitivnost kroz brojne adaptacije transporta i metabolizma glikoze, ali i metabolizma masti, kao i što utiče na hepatični output glikoze. Nefarmakološke mere je u prevenciji poželjno primeniti istovremeno, jer npr. dijeta aktivira tirozin-kinazu insulinskog receptora i snižava plazmatske koncentracije glikoze i insulina, a fizička aktivnost ne samo da smanjuje koncentraciju u plazmi glikoze, insulina i slobodnih masnih kiselina, već i povećava gustinu kapilara u skeletnim mišićima. Ukratko, dijeta i fizička aktivnost čine da mišićne ćelije i druga ciljna tkiva bolje reaguju na insulin, te i bolje koriste glikozu.

Najveći efekat biće kod osoba sa insulinskom rezistencijom

U gojaznih osoba sa novootkrivenim dijabetesom tip 2 i insulinskom rezistencijom, Stefanović i sar. nalaze povećanu aktivost plazma-ćelijskog antigena PC-1, inhibitora tirozin kinazne aktivnosti, koja se nakon terapije metforminom vraća na normalne vrednosti. Ovo može biti objašnjenje i preventivnog efekta metformina na nastanak dijabetesa, pokazanog u velikoj DPP studiji (Diabetes Prevention Program).

Neke naredne studije će, verovatno, pokazati da li se navedeni efekti na insulinsku rezistenciju ostvaruju upravo preko PC-1 ili ne. Primarni cilj u tretmanu pacijenata sa viškom telesne težine i metaboličkim sindromom je redukcija telesne težine. Redukcijom težine za 5-10% postižu se značajni efekti na kardiovaskularne faktore rizika (ugl. na dislipidemije i hipertenzije), kontrolu glikemije, insulinsku rezistenciju, učestalost dijabetesa i kvalitet života. Rezultati DPP ukazuju da bi osnovna strategija trebalo da je intervencija u načinu života (redukciona dijeta i redovna fizička aktivnost), koja smanjuje incidencu dijabetesa za više od pola (58%) u osoba sa poremećenom tolerancijom glikoze.

Pokazano je da se rizik za nastanak koronarne bolesti i šloga povećava postepeno u toku prelaska intolerancije glikoze i poremećene jutarnje glikemije našte u manifestni dijabetes. Tada se javlja ateroskleroza, koja dovodi do kardiovaskularne bolesti i endotelne disfunkcije. Kod obolelih od dijabetesa, makrovaskularne komplikacije, gde koronarna bolest, šlog i periferna vaskularna bolest, predstavljaju vodeće uzroke morbiditeta i mortaliteta, jer oko dve trećine obolelih od dijabetesa umire od kardiovaskularnih bolesti.

Smanjena fizička aktivnost je još jedan, ako ne i najvažniji, faktor koji je udružen sa insulinskom rezistencijom u tipu 2 dijabetesa, budući da je već potvrđen efekat fizičke aktivnosti na dejstvo insulina, tj. utvrđena je čvrsta korelacija između maksimalne aerobne snage i dejstva insulina.

U toku 14-to godišnjeg praćenja (ispitivanja upitnicima) 5990 diplomaca muškog pola na Univerzitetu u Pensilvaniji, nađeno je da je fizička aktivnost, u smislu šetanja, penjanja uz stepenice i sporta, inverzno povezana sa razvojem dijabetesa tipa 2. Njihova nedeljna potrošnja energije je procenjena na 500-3500 kcal. Sa svakih 500 kcal povećanja aktivnosti, rizik se smanjuje za 6%. A što je još značajnije, protektivni efekat je najveći u osoba sa najvećim rizikom za nastanak dijabetesa (visok indeks mase tela, hipertenzija, porodična anamneza na dijabetes).


Smatra se da je u etiopatogenezi dijabetesa nasledni faktor zastupljen sa oko 30%, a faktori spoljašnje sredine sa oko 70%. Tačna identifikacija broja i lokacije gena još uvek nije utvrđena, pa kao jedina mogućnost prevencije ostaje modifikacija faktora spoljašnje sredine u osoba sa rizikom za tip 2 dijabetesa. Ove mere su posebno korisne u osoba sa visokim rizikom, među kojima su: osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom za tip 2 dijabetesa, osobe sa poremećenom glikoznom tolerancijom,  žene koje su imale gestacijski dijabetes i/ili one koje su rađale krupnu decu i osobe sa elementima metaboličkog sindroma X (hipertenzija, hiperlipoproteinemija i gojaznost, posebno centralnog tipa).

Pod povećanim rizikom su i osobe koje su promenile način života

Zna se da je poremećena tolerancija glikoze (IGT) značajan faktor rizika za razvoj tip 2 dijabetesa, kao i da je fizička aktivnost u obrnutoj proporciji sa prevalencom IGT i ove bolesti, što upućuje na fizičku aktivnost kao osnovnu preventivno-terapijsku meru za za osobe sa IGT. Na osnovu navedenog, srednje teška aerobna fizička aktivnost (oko 50% max VO2), kojom je sistemski angažovana skeletna muskulatura ( pešačenje, džogiranje, plivanje i vožnja bicikla, u trajanju od 30 minuta po sesiji, bar 3 puta nedeljno) može se preporučiti kao preventivna mera za IGT (14). Značaj fizičke aktivnosti je u njenom efektu na insulinsku senzitivnost, čak i nezavisno od efekta na smanjenje telesne mase.



Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Allomanny 09.04.2011

    Vrlo zanimljivo, hvala


  2. Vladan 23.07.2009

    Ovo je jako koristan članak. Mislim da se premalo pažnje poklanja fizičkoj aktivnosti ljudi koji su već oboleli od dijabetesa, većinom se kuka ne smeš ovo nesmeš ono, dijeta ova dijeta ona. Ljudima svašta pričaju. I tako od vrača do vrača i na kraju zna se ishod! Ja imam dijabetes tip 2 i kada sam krenuo u teretanu svi su povikali da sam lud! Međutim ovaj ludak je za godinu dana skinuo sa 90 na 72kg a visok sam 174cm. Šećer stabilan a u obimu stomaka sam izgubio 21cm. Pa ti vidi ko je lud? Znači svi na vežbanje, vožnju bicikla itd.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde