Simptomi oboljenja štitaste žlezde i hirurgija

Prevencija je ključ očuvanja štitaste žlezde, ali i prepoznavanje poremećaja na vreme. Kod mlađe populacije, sa malim papilarnim tumorom, procenat izlečenja je maltene sto odsto.

Kako dr Marko Buta navodi, onkohirurgija je hirurška grana koja ima svoje principe i specifičnosti. Onkološki hirurg mora da poseduje znanja iz medikalne onkologije, radioterapije, patologije, rekonstruktivne hirurgije, dijagnostike, kako bi kao član multidisciplinaranog tima učestvovao u radu onkološkog konzilijuma i pružio svojim pacijentima najmoderniji način lečenja. 

Doktor Buta ističe da se način lečenja određenih karcinoma potpuno promenio u odnosu na period od pre 10 godina, dodajući da savremen onkološki hirurg mora da prati svetske i evropske protokole i trendove. Navodi i da je svaka odluka za lečenje onkoloških pacijenata multidisciplinarna, što znači da je više doktora uključeno u proces odlučivanja o načinu lečenja onkološkog pacijenta.

Rak štitne žlezde je čest, ali ne kao rak dojke

Rak štitaste žlezde srećemo od raka dojke ali je incidenca u stalnom porastu. Prema Globocanu, u Srbiji je u toku 2020. godine dijagnostikovan 531 pacijenat sa karcinomom štitaste žlezde. Simptomi ovog tipa karcinoma u početku ne postoje. Kada je rak malih dimenzija, može se dijagnostikovati samo pomoću ultrazvučnog i kliničkog-palpatornog pregleda. Sa rastom karcinoma mogu biti zahvaćene važne strukture u vratu poput nerava za glas, jednjaka, velikih krvnih sudova i nerava, pa otuda potiču i simptomi poput promuklosti, otežanog gutanja i disanja, otečenosti glave, spuštenosti kapka itd. Histopatološka dijagnoza se lako postavlja, najčešće biopsijom tankom iglom koja je vođena ultrazvukom.

Hirurgija štitne žlezde je delikatna jer su potencijalne komplikacije ozbiljne, poput povrede nerava za glas i paraštitastih žlezda. Ona podrazumeva uklanjanje jednog ili oba tireoidna režnja uz očuvanje nerava za glas i paraštitastih žlezda. U toku operacije tumorski izmenjen režanj se šalje na histopatološku analizu i u zavisnosti od nalaza se donosi odluka o obimu operacije.

Postoje savremeni aparati za detekciju nerva za glas i tako pomažu hirurgu da uradi operaciju što bezbednije po pacijenta. Mali broj pacijenata se javi sa uznapredovalim karcinomom koga nije moguće odstraniti. U takvim slučajevima, pacijentima možemo ponuditi druge modalitete lečenja kao što su hemioterapija i radioterapija.

Uticaj nuklearne katastrofe u Černobilu na porast obolelih 

Oboljenja štitaste žlezde su u porastu, a faktori su brojni. Dr Buta je istakao uticaj nuklearne katastrofe u Černobilu, 1986. godine, posle koje je dramatično porastao broj karcinoma kod dece u Ukrajini, Rusiji, Belorusiji, a i ostalim delovima Evrope. Sa napredovanjem dijagnostike primećujemo da sve bolje dijagnostikujemo tumore štitaste žlezde i to je još jedan od važnih faktora zašto je broj novodijagnostikovanih pacijenata u porastu.

Oboljenja štitaste žlezde

Bolesti štitaste žlezde najčešće delimo u dve velike grupe: funkcionalne i strukturalne. Poremećaj funkcije se ispoljava u vidu pojačanog i smanjenog rada štitaste žlezde. Pacijenti koji imaju smanjeni rad - hipotireozu su retko kandidati za operaciju jer oni savremenom hormonskom terapijom mogu lako i brzo nadoknaditi manjak hormona.

Postoji nekoliko tipova karcinoma štitaste žlezde, a kod jednog tipa (medularni karcinom) genetika igra ključnu ulogu. Danas smo u stanju da identifikujemo i testiramo čitave porodice koje nose štetne mutacije na RET protoonkogenu pa čak i da preporučimo preventivne operacije kod dece uzrasta od čak godinu dana.

Hirurgu se češće javljaju pacijenti sa pojačanim radom štitaste žlezde, koji nisu uspeli da se izleče nakon višegodišnje primene lekova koji blokiraju stvaranje tireoidnih hormona. Druga grupa pacijenata su oni sa poremećajem strukture štitaste žlezde, dakle sa tumorima. Kod takvih pacijenata se trudimo da dijagnozu postavimo pre operacije koristeći ultrazvučno vođenu biopsiju, na osnovu čijeg nalaza se odlučujemo o neophodnosti operativnog lečenja.

Danas, uz pomoć kamera visoke rezolucije i specijalnih ultrazvučnih noževa, možemo da uklonimo čitavu žlezdu kroz mali rez i ponudimo pacijentima brži oporavak, bolji estetski rezultat i kraće
zadržavanje u bolnici. Koristeći uređaje za identifikaciju nerava za glas (reccurent laryngeal nerve neuromonitoring), mi pacijentima pružamo bezbedniju operaciju i minimalan rizik da će se posle operacije javiti promuklost.

Prevencija i rak dojke

Preventivni pregledi su ključni za dijagnostikovanje raka u ranoj fazi. Kada se kancer otkrije u početnoj fazi, postoji velika šansa da će pacijent biti izlečen. Rak dojke je u porastu ali još uvek nemamo tačne podatke o broju novodijagnostikovanih pacijenata tokom pandemije kovida-19 od strane Instituta za javno zdravlje Srbije - Dr Milan Jovanovic Batut. Prema proceni Globocana, u Srbiji je tokom 2020. godine bilo 6.724 pacijenata sa rakom dojke, što je značajan porast u odnosu na prethodne godine.

Tokom pandemije je zaista bilo teško doći do lekara koji su bili okupirani borbom protiv kovida i preventivni pregledi nisu rađeni a mi, kliničari, primetili smo da su se pacijenti javljali u kasnijim fazama bolesti.

Onkološki pacijenti su pored pacijenata koji su bili bolesni od virusa korona kovid-19 najveće žrtve pandemije. Svakako je savet da se vakcinišu, redovno javljaju na kontrole i prate sva uputstva koja su dobili od svojih onkologa.