Prof. dr Petar Bošnjaković

Specijalista radiologije

Prof. dr Petar Bošnjaković, Specijalista radiologije

Oblasti medicine

  • Opšta medicina

Specijalizacija

  • Radiologija

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Dr Petar Bošnjaković se stručno usavršavao na institutima za radiologiju u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Autor je 146 naučnih radova i 6 knjiga iz oblasti radiologije. Glavni je urednik radiološkog arhiva Srbije, urednik je časopisa "Radiologija i Reentgenologija", Bugarska. 

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Doktorska disertacija.

Radno iskustvo:

Medicinski fakultet u Nišu

Redovni profesor i šef katedre za radiologiju.

Institut za radiologiju, Klinički centar Niš

Direktor

Publikacija:

"Radiologija i Reentgenologija" časopis

Urednik.

Članstvo:

Radiološka sekcija SLD

Predsednik od 1997.-2001. godine.

Raspored rada doktora

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Šta je magnetna rezonanca?

Šta je magnetna rezonanca?

Magnetna rezonanca predstavlja najsavremeniju dijagnostičku...
Stenting karotidne arterije

Stenting karotidne arterije

Članak sadrži i video materijal izvođenja intervencije. Bole...
Operacija kičmenih pršljenova bez noža - perkutana vertebroplastika

Operacija kičmenih pršljenova bez noža - perkutana vertebroplastika

Trend savremene terapije je lečenje bolesnika metodama iz gr...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 192

  1. Pogledajte celo pitanje: #867

    sta je to scintigrafija i kako se obavlja taj postupak

    Odgovoreno: 31. 05. 2007.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Scintigrafija predstavlja snimanje pojedinih delova tela prikazom kolicine radiopaktivne supstance koja se u njima veze. Naime, u venu se ubrizgava apecijalni radioaktivni materijal i meri njegova kolicina u organu koji zelimo da prikazemo. Tako dobijamo "mapu" njegove funkcionalnosti iz koje mozemo da izvedemo niz zakljucaka koji su od znacaja za postavljanje dijagnoze. metoda spada u domen nuklearne medicine. Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #471

    Postovani profesore, Imam dete od 18 meseci. Rutinskim ultrazvucnim pregledima je ustanovljeno da ima jedan bubreg veci a drugi manji (razlika je oko 12mm). predlozeno nam je da uradimo DMSA snimanje bubrega. Da li postoji alternativna radioloska metoda (Magnetna Rezonanca?) kojem bi dobili adekvatne rezultate? Zivim u Beogradu. Unapred hvala. Pozdrav od Vladimira Matijevica

    Odgovoreno: 13. 04. 2007.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković



      Ultrazvučni pregled je sasvim dovoljan za odredjivanje veličine, oblika, strukture bubrega kao i prisustva ili odsustva najvećeg broja patoloških promena (ciste, kalkulusi...). Razlika u veličini bubrega ne mora značiti nikakvu patološku promenu u okvirima koje navodite. Metoda koja Vam je predložena se odnosi na odredjivanje funkcije bubrega i vezana je odredjenu dozu jonizujućeg zračenja. Funkciju bubrega moguće je proceniti i magnetnom rezonancom ali je to veoma teško u dečijem uzrastu zbog nesaradjivanja prilikom pregleda. Mišljenja sam da sačekate sledeću ultrazvučnu kontrolu kojom prilikom bi se uradio i kolor dopler pregled renalnih arterija pa nakon toga donela odluka o dinamskoj scintigrafiji.
      Pozdrav, Prof. dr Petar Bošnjaković

  1. Pogledajte celo pitanje: #470

    Molim vas objasnite mi sta je Omartrhosis
    Unapred zahvalan

    Odgovoreno: 13. 04. 2007.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Sa godinama dolazi do pojave degnerativnih procesa koji zahvataju zglobove našeg tela. Istanjuje se tglobna hrskavica, površine postaju nepravilne, javljaju se koštani izraštaji (osteofiti). Čitav ovaj proces se naziva degenrativni reumatizam a najčešće promene u njegovom sklopu - artroze. Da bi se znalo na koji se zglob odnosi artroza onda se ime zgloba dodaje odrednici artoza kao prefiks. Najpoznatija je artroza kičmenog stuba - spondiloartroza ili spondiloza. Omartroza (omarthrosis) je artroza ramenog zgloba.
      S poštovanjem,
      Prof. dr P. Bošnjaković

  1. Pogledajte celo pitanje: #343

    Poštovani gospodine Bošnjakoviću, Molim vas da mi odgovorite na slijedeća pitanja: -da li se prilikom rengenskog snimka vršen 08.03.2003. godine može i mora utvrditi da li je bilo 1996. godine preloma petog rebra lijevo, - MOŽE ALI NE MORA; - da li se prilikom rengenskog snimka koji je vršen 08.03.2007. godine može vidjeti da li je bilo povrede plućne maramice 1996. godine, - NE MOŽE - da li se rengenskim snimkom koji je vršen 08.03.2007. godine može utvrditi da je sedmo rebro slomjljeno baš 1996. godine, - NE MOŽE - šta znači konstatacija " postoji nakupljanje slobodne tečnosti u bazalnom dijelu pluća koji je zasjenjen". Da li to znači da je ta tečnost krvi i da je njeno nakupljanje posljedica udaraca ili može biti i posljedica nekih oboljenja organizma.- UKOLIKO JE TO STANJE NA RDG NAKON TRAUME - NAJVEROVATNIJE KRV; - koja je najmanja količina tečnosti koja se može vidjeti rengenskim snimkom u bazalnom dijelu pluća, - ZAVISNO OD STAVA PRI SNIMANJU - U PLUĆIMA OKO 50-80 ml A U PLEURALNOJ DUPLJI 200 ml
    unaprijed se zahvaljujem
    s poštovanjem borislav

    Odgovoreno: 02. 04. 2007.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković




      NARAVNO, NAJVIŠE INFORMACIJA BIH VAM MOGAO DATI UKOLIKO MOGU DA IZVRŠIM UVID U NAČINJENE RDG. MNOGO POZDRAVA Prof. dr P. Bošnjaković

  1. Pogledajte celo pitanje: #162

    Molio bih detaljnije podatke o sesdesetcetvoroslajsnom skeneru,osamoj metodi,uredjaju,i indikacijama za primenu,kao i vrednosti dijagnostickog zakljucka.

    Odgovoreno: 10. 03. 2007.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Poštovani gospodine Mirkoviću, Radi se o aparatu za kompjuterizovanu tomografiju (CT) koji ima veći broj redova detektorskih jedinica (u konkretnom slučaju 64). To znači da se prilikom jedne rotacije rendgenske cevi impulsi stvaraju u 64 reda detektorskih jedinica. Time se postiže da u stvaranju slike učestvuje cela zapremina (voluman) skeniranog dela tela i iz nje se mogu načiniti preseci u ravfnima koje su nam potrebne za donošenje dijagnostičkog zaključka. Znači, veća je oštrina slike u poredjenju sa klasičnim CT aparatom i postoji mogućnost brze rekonstrukcije preseka čime se dobija na dijagnostičkoj preciznosti. Kompjuterskim programima je moguće načiniti virtuelno "putovanje" kroz disajne puteve ili debelo crevo i sagledati prikaz unutrašnjosti. Nadalje, brzina pregleda je značajno unapredjena (pregled je skraćen) što je omogućilo prikaz krvnih sudova srca. Pouzdanost ovogh pregleda je manja nego klasične, invazivne koronarografije ali se koristi kao jedan od pregleda u proceni da li je koronarografija indikovana ili ne. Veoma je veliki broj indikacija, prednosti ali i nekih nedostataka tako da Vas molim da ukoliko imate neki specifičniji upit isti ponovo pošaljete kako biste dobili valjan odgovor.
      Srdačan pozdrav,

Prikazano 186-190 od ukupno 192 pitanja