Psiholog Nataša Vasić

Psiholog

Telefon za zakazivanje
063/687-463

Telefon za zakazivanje

Psiholog Nataša Vasić, Psiholog

Telefon za zakazivanje

Raspored rada doktora

Najraniji datum : 20.04.2021.
Prikaži kalendar >

Specijalizacija

Ustanove u kojima radi

Grad

Jezici

Raspored rada doktora


Cenovnik usluga


Naziv usluge RSD
Indvidualna psihoterapija
3,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.
Hipnoterapija
11,000
Cene su podložne promenama bez prethodne najave. Trudimo se da sve informacije budu tačne, ali mogućnost greške postoji, pogotovo usled promene kursa ili iz tehničkih razloga. Ukoliko se desi da cena usluge nije ista kao kao ona na sajtu u trenutku rezervacije, obavestićemo Vas telefonom ili putem emaila o ispravnoj ceni i ponuditi Vam da je prihvatite ili odustanete od rezervacije.

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 4

  1. Lijep pozdrav! Imam 25 god. Svi moji nalazi CT, MRI, EEG glave su uredni. Međutim imam poteškoće u svakodnevnom životu. Sedmično bar jednom u popodnevnom ili poslijepodnevnom terminu uhvati me tkz. (kako je ja zovem)-derealizacija, koja zna trajati ponekad čak I po 6h. Osjećam se čudno i sve oko mene dijeluje mi čudno. U kojem smislu? Sve oko mene je u istim dimenzijama, oblicima, bojama, ali je čudno. Moj pogled je fokusiran na neke detalje koji su nebitni. Ako gledam u zid, gledam na neke nepravilnosti na zidu. Ako idem ulicom, gledam u automobile, I to u vozače direktno. To me isrpljuje, umori. Tada se osjećam nefunkcionalno, ne mogu da funkcionišem normalno. Mogu raditi sve fizičke poslove, međutim da čitam nešto ili da radim npr. za faxa seminarski rad-to ne mogu. Također, kada me “uhvati” ta derealizacija imam ogroman strah. Misli su mi jako čudne. Ako sam sa sestrom- kao da mi nešto govori –hajde, reci joj, sve joj priznaj, da si o njoj pričala negativno i tračala. Riječ Bog mi je tako teška, kad je neko govori dok traje ta derealizacija jednostavno je ne mogu podnijeti. Također dok traje taj nagon za derealizacijom otežano koristim tehnologiju, kao što su npr. laptop ili mobitel. Uvijek imam osjećaj da ću poslati nekome nešto što ne bih trebala, iako uopće ne kliknem na to. Ova derealizacija se dešava spontano, uopće nema nikakvih pravila. Nikada neće proći sama. Prođe jedino kada nevečer zaspem I ujjutro se probudim- nema više te derealizacije. Osjećam se nemoćno i iscrpljeno dok to traje. Tada izbjegavam komunikaciju sa ljudima, pogotovo pogled u očima. Da li je ovo, uistinu derealizacija, da li postoji terapija za moje poteškoće jer ja stvarno ne mogu više da se borim sa ovim? Žao mi je što ne mogu detaljnije opisati svoje tegobe. Pijem aripiprazol od 10 mg. jednom dnevno.

    Odgovoreno: 13. 04. 2021.
    • Psiholog Nataša Vasić

      Poštovana, 

      Niste naveli koliko dugo imate te simptome, koliko dugo koristite aripiprazol i da li postoji bilo kakva promena od početka uzimanja, kao ni da li ste razgovarali sa psihologom. S obzirom na to da su svi navedeni nalazi uredni, da bi se postavila tačna dijagnoza, a samim tim i adekvatna terapija, koja će dati rezultate, potrebno je da se uradi detaljna psihodijagnostika. 

      Srdačan pozdrav, 

      Nataša Vasić

  1. Moze li anksioznost od idenja medu ljude da se koriguje samo anksioliticima

    Odgovoreno: 13. 04. 2021.
    • Psiholog Nataša Vasić

      Poštovana, 

      Anksiolitici su tu da redukuju simptome, međutim, oni neće suštinski rešiti problem. Onog momenta kada prestanete da ih uzimate, velika je verovatnoća da će se simptomi vratiti, a osim toga kod produžene upotrebe karakteristični su tolerancija na lek i stvaranje zavisnosti. Dakle, anksioliticu su nekim slučajevima neophodni, ali ne predstavlaju trajno, niti dugoročno rešenje, već ih je neophodno kombinovati sa nekim oblikom psihoterapije. 

      Srdačno, 

      Nataša Vasić

  1. Poštovani, kao malo dete sam preživela pokušaj silovanja. Tada sam bila baš psihički nestabilna, grebala sam sebi kožu do krvi gde me je dodirivao, osećala sam se "obeleženo" tj prljavo i odbačeno jer nisam nikoga imala uz sebe. Trovala sam se raznim lekovima, na svu sreću ostala sam živa. Stekla sam i strah da kada neko ide iza mene ja se stalno okrećem ili ne mogu da zaspim ako su vrata otključana ili je muška osoba u prostoriji jer me je taj čovek proganjao, a bio mi je komšija. Pre par dana čula sam da se vratio i od tada ne mogu da dođem sebi. U kratkim razmacima mi se opet pojavi pred očima slika svega, zatvorila sam se u sebe i sklonila od svih, drhtim cela od tada i krenuo je da mi izlazi neki osip po telu. Čak sam jednom i povratila kada mi se vratilo sećanje na to. Ponovo se vratio osećaj da moram da odem odavde ili ću poludeti i ponovo mi se vraćaju misli o samopovređivanju, mada sam i dalje dovoljno svesna da to ne uradim. Takođe, pokušala sam sa svojim dečkom da izgubim nevinost, ali sam se pogubila i krenula da ga nekontrolisano udaram, zatim sam se sklonila u ćošak, zagrlila noge, krenula da drhtim, plačem i klatim se... Pokušao je da mi priđe da me smiri, ali sam bila previše agresivna i shvatio je da treba da se skloni jer ne želim da ga povredim. Nisam tražila nikakvu pomoć ranije jer mi je bilo teško da pričam o tome, ali i nikome nisam dovoljno verovala. Nisam nikada poželela nečiju pomoć ni oko čega. Imam problema sa srcem dodatno. Privremenu utehu nalazim u alkoholu, pijem svaki drugi dan velike količine alkohola. Zanima me da li to može da se izleči i šta bi sve bilo potrebno za oporavak.

    Odgovoreno: 13. 04. 2021.
    • Psiholog Nataša Vasić

      Poštovana, 

      Pokušaj silovanja je za jedno dete, sam po sebi, više nego traumatičan događaj, a odsustvo podrške i pomoći da se sve to prevaziđe je podjednako poguban, ako ne i pogubniji od takvog događaja. S obzirom na to da niste imali nikakvu podršku i pomoć i da sve to traje priličan broj godina, neophodno je da se obratite psihologu koji će na osnovu razgovora predložiti dalji tok terapijskog procesa, koji će zasigurno podrazumevati neki oblik psihoteraije, a u zavisnosti od stanja, možda i farmakoterapiju za prvo vreme. Neophodno je da se oslobodite straha, osećaja nezaštićenosti, ranjivosti, sida i krivice za koje nemate apsoluno nikakvog osnova. Takođe je potrebno utvrditi stepen zavisnosti od alkohola i raditi na oslobađanju od istog, pre nego što zavisnost izmakne kontroli. Ono što treba da znate, jeste da su razgovori sa psihologom potpuno poverljivi i sve što kažete ne ide nigde dalje od prostorije u kojoj ste se poverili. Mi smo društvena bića i nije prirodno za nas da budemo sami i da nikada ne tražimo pomoć. Svima nam je potrebna podrška, oslonac i uteha. S obzirom na to da to niste imali u detinjstvu, stekli ste pogrešnu sliku, verovatno i strah da bilo kome pomoć tražite, da bi ste izbegli bolno razočarenje i odbijanje. Bilo bi od koristi da ako ne u samom početku terapijskog procesa, onda bar u nekom momentu posetite psihologa sa partnerom i da zajedno radite na prevazilaženju problema koji imate u vašem odnosu, a koji je posledica preživljene traume. Nisam shvatila iz Vašeg pitanja odakle se napasnik vratio? Da li je slučaj bio prijavljen? Da li je on krivično odgovarao za to?  

      Srdačan pozdrav, 

      Nataša Vasić

  1. Imam 28 godina. Udata sam i imam malo dete. Zivimo na selu,imam divnu porodicu.Emotivno sam osetljiva osoba,ali uglavnom vesele i pricljive prirode. Moj problem je sledeci. Pocetkom godine su se desile neke stvari gde je moj muz bio u opasnosti i ja sam se tada jako uplasila za njegov zivot,progonila nas je jedna osoba i pretila nam je. Sumnjam da od tad imam psihicke probleme. Imam strahove i verovatno napade panike. Osecam cesto da gutam nesto,da nemam dovoljno vazduha,kratak mi je dah,muka mi je,ruke i noge mi se potpuno ohlade,u glavi blokada. Narocito u zatvorenom prostoru ili kada negde odemo.Tada samo gledam kako da pobegnem i odem odatle,da izadjem napolje i da se vratim kuci. Ti napadi su postali ucestali i desavaju se iz cista mira ponekad i pocela sam da se zatvaram u sebe,izbegavam zatvorene prostore,cak ni ne posecujem porodicu i prijatelje jer imam strah od napada panike,smeta mi guzva u saobracaju,ne smem da vozim i da se vozim u kolima,cesto placem i plasim se da cu poludeti,a nikome ne smem nista da kazem jer me niko nece razumeti.Razgovaram cesto sa muzem,on mi daje vetar u ledja i podrsku ali ne vredi kad ja opet na kraju imam te napade. Sta da radim? Da li ima nade da se vratim na onu osobu od pre ovoga i da zivim normalno?

    Odgovoreno: 13. 04. 2021.
    • Psiholog Nataša Vasić

      Poštovana, 

      Situacija koja se dogodila je očigledno bila okidać za napade anksioznosti koji se sada dešavaju. Dobro je što ste rešili da reagujete odmah i da ništa ne prepuštate slučaju. Znam da je osećaj jako neprijatan, čak nepodnošljiv, ali nemojte se brinuti, nećete poludeti i naravno da možete ponovo živeti normalno. Nadam se da se situacija koja je podstakla Vaše strahove razrešila i da realne opasnosti više nema. Moj najtopliji savet je da se za pomoć obratite stručnom licu, jer ćete tako najbrže rešiti problem. Takođe, pokušajte da procenite sa kim još, pored supruga, možete razgovarati o tome i dobiti razumevanje i podršku. Što više razgovarate o tome, biče Vam lakše. Možete celo iskustvo ispisati na papir ili voditi dnevnik. Trudite se da ne izbegavate u potpunosti situacije koje izazivaju nelagodnost, već ih dozirajte i izlažite se njima kada imate podršku supruga. Razmišljajte o svemu tome na racionalan način i osvestite kada god je potrebno činjenicu da se ništa loše ne dešava, da niste u realnoj opasnosti i da je sve u savršenom redu u spoljašnjem okruženju. Kada god osetite nalet anksioznosti, setite se koliko puta ste ga imali pre i da se ništa loše nije desilo, da je to samo Vaš osećaj. Trudite se da izbegavate kofein, energetska pića, šećere, alkohol, jedite redovno, zdravo, pijte dovoljno vode, možete uvesti i neke čajeve za opuštanje, Fizička aktivnost, posebno na otvorenom može biti od velike pomoći, ali kao što sam već napomenula, obraćanje stručnom licu je nešto što ne treba odlagati, jer ne postoji ni jedan dobar ralog da makar i jedan momenat odlažete završetak agonije.

      Srdačan pozdrav, 

       

      Nataša Vasić




Zakažite pregled kod Psiholog Nataša Vasić