Prim. dr sci. med. Ivan Jeremić

Poštovani, 

Može da se desi da imate napad gihta uprkos tome što redovno koristite terapiju alopurinolom, između ostalog i zbog razloga koji ste naveli a to je nepridržavanje dijetetskim merama. Ne treba da prekidate alopurinol za vreme trajanja napada, a treba da uzimate diklofenak dok napad ne bude prošao. 

Srdačan pozdrav

Pozdrav,

Bolovi koje opisujete najviše liče na muskuloskeletne. Zbog trajanja uradite RTG grudnog koša i ultrazvuk stomaka.

Poštovana,

Prema opisu tegoba najverovatnije imate trigger finger ili "prst okidač" koji nastaje zbog oštećenja tetive feksora za palac. U pitanju je stanje koje se tretira u zavisnosti od stepena oštećenja: izbegavanjem pokreta koji su mogli da dovedu do oštećenja, fizikalnom terapijom, lokalnim davanjem injekcije kortikosteroida i/ili hirurgijom. Kada su u pitanju suplementi kolagena to bi bili bioaktivni kolagen peptidi kolageni hidrolizat.

Srdačan pozdrav

Poštovana,

Na Vašem laboratorijskom izveštaju je već zapisano da imate seropozitivni reumatoidni artritis M05.8, da li je to tačno? Ukoliko već bolujete od reumatoidnog artritisa, onda je moguće da imate sekundarni Sjogren sindrom koji je česti pratilac zapaljenskih i autoimunskih bolesti u reumatologiji. Ukoliko bolujete od seropozitivnog reumatoidnog artritisa, nema potrebe da ponavljate analizu RF (reumatoidni faktor) zato što promena nivoa parametra ne znači ništa za tumačenje aktivnosti reumatoidnog artritisa. Ukoliko je jednom pronađeno da je nivo RF značajan to je dovoljno za dijagnozu.

Ukoliko se ispostavi da imate Sjogren sindrom, onda može da bude značajno da se u određenim okolnostima ovaj faktor radi.

Iako nema dovoljno podataka, čini se da bi sledeći dijagnostički koraci bili da se uradi rendgengrafija zglobova i da se vidi da li imate posledice sinovitisa u reumatoidnom artritisu (erozije). Takođe ukoliko postoji visok stepen sumnje na koegzistiranje primarnog Sjogren sindroma bilo bi u redu da se uradi biopsija malih pljuvačnih žlezda. Dakle po meni bi to bile dve sledeće dijagnostičke metode koje bi bile korisne da se napravi razlika između: 1. reumatoidnog artritisa sa sekundarnim Sjogren sindromom, 2. preklapanja reumatoidnog artritisa sa Sjogren sindromom ili 3. postojanja samo primarnog Sjogren sindroma. 

Srdačan pozdrav

Poštovani,

Nikada se na sistemsko oboljenje ne sumnja tako što se počne od laboratorijskog nalaza. Ispravno je da lekar krene od kliničke sumnje na neku od sistemskih bolesti do koje se dolazi nakon simptoma koje imate i nalaza kliničkog pregleda, pa da se onda smisleno traže imunološke i ostale analize. Izolovano tumačenje nekog laboratorijskog parametra nije moguće. Upotpunite pitanje detaljnijim opisom zašto ste radili ovu laboratoriju?

S poštovanjem