Zdravlje ispisano na rukama

Na koji način prsti, dlanovi, čak i nokti pružaju ključne podatke o budućem zdravstvenom stanju

Možda ono što vam proročica čita sa dlana jeste hokus-pokus, ali jedno je sigurno: proučavajući ruke, vi stvarno možete da zavirite u budućnost. Rizik od raka dojke i srčanih bolesti, čak i sposobnost rađanja, utvrđuju se merenjem prstiju, kaže biolog-istraživač na Univerzitetu u Liverpulu dr Džon Mening. A njihova dužina je uvid u nivo hormona koji utiču na pojavu raznih bolesti.

Veza između ruku i hormona počinje u majčinom stomaku

U završnom delu prvog trimestra, velike količine estrogena i testosterona kruže oko fetusa i utiču na formiranje mozga, genitalija, srca i šaka. Tada se određuje i srazmer između pojedinih prstiju: i, dok ruka normalno raste, taj srazmer ostaje nepromenjen.

Pošto se izmeri, dužina kažiprsta se upoređuje sa dužinom domalog prsta, a proporcije obeležavaju sa 2D:4D (D je od «digit», što znači prst). Kod većine belkinja, ta dva prsta su gotovo iste dužine, ali Mening tvrdi da su žene, čiji je kažiprst duži, u majčinom stomaku bile izložene velikim dozama estrogena. Kod muškaraca je, međutim, domali prst duži od kažiprsta. Razlog? U uterusu ih je «zapljuskivao» testosteron.

Iako čudna, za naučnike je teorija prihvatljiva. Ginekolog-istraživač dr Dejvid Kifi podseća da isti geni utiču na formiranje šaka i genitalija i u tome vidi dokaz o postojanju veze ruka-hormoni. Kako je moguće da je rizik od bolesti «zapisan» na rukama? Zamislite to ovako: na većinu tegoba utiče čovekova okolina, a hormoni su krucijalni deo vaše unutrašnje okoline. Istraživanja, na primer, pokazuju da estrogen štiti od srčanih bolesti što za žene sa dužim kažiprstom (znak da su se u uterusu «kupale» u estrogenu) može da bude prednost.

Srazmer prstiju utiče i na druge biološke osobine. Od 1.000 žena, koje je proučavao dr Mening, one sa najvećim 2D:4D bile su najplodnije, dok su osobe sa najmanjim 2D:4D naginjale levorukosti, disleksiji (smetnja u učenju, vezana uz čitanje i pisanje), autizmu i - muzici.  

6 najčešćih pregleda rukama

Vaši prsti mogu da otkriju sve vrste potencijalnih zdravstvenih tegoba. Verujemo da će vam pomoći ovaj mini priručnik:

Samopregled dojke

• Radi se:
• 
  
  • jednom mesečno, posle ciklusa.
• Kako se radi:
• 
  
  • lezite, stavite jastuk ispod leve lopatice i levu ruku podignite iznad glave. Prislonite vrhove tri srednja prsta desne ruke na levu dojku. Blago pritisnite i kružnim pokretima pretražujte od periferije prema bradavici, a zatim i ispod pazuha. Cilj je da se napipa svaka promena, ulegnuće, zadebljanje, čvorić. Ponovite na drugoj strani. Na kraju blago stisnite bradavice da proverite iscedak.
• Šta otkriva:
• 
  
  • samopregled ostaje najbolji način za rano otkrivanje raka dojke. Ako primetite kvržicu, sukrvicu iz bradavice, bilo šta neuobičajeno, odmah idite lekaru.

Kontrola srca

• Radi se:
• 
  
  • svaka tri do četiri meseca.
• Kako se radi:
• 
  
  • okrenite levi dlan nagore. Desnom rukom obuhvatite levi članak, pa vrhom kažiprsta i srednjeg prsta napipajte puls. Kad ga osetite, brojite otkucaje 15 sekundi (dok to radite, gledajte na sat). Pomnožite rezultat sa četiri: dobićete broj otkucaja u minutu.
• Šta otkriva:
• 
  
  • puls se kod zdravih osoba kreće od 60 do 90 otkucaja u minutu. Ako je vaš niži od 60, a redovno vežbate, znači da ste u dobroj kondiciji. Ukoliko pak niste ljubitelj fiskulture, možda postoji mala nepravilnost ili je zatajila štitna žlezda. Ako vam je puls brži od 80 otkucaja u minutu (a niste se nalivali kafom), uzrok može biti anemija ili (ponovo) štitna žlezda. Zabrinuti ste? Pravac – kardiolog.

Merenje adipoznog tkiva

• Kad se radi:
• 
  
  • svakih šest meseci.
• Kako se radi:
• 
  
  • treba sesti i uštinuti mesto iznad kuka, na levoj ili desnoj strani struka.
• Šta otkriva:
• 
  
  • ako ste uštinuli dva i po centimetra ili više masnog tkiva, vreme je za dijetu. Masne naslage na stomaku povećavaju rizik od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Test za drhtavicu

• Kad se radi:
• 
  
  • jednom godišnje.
• Kako se radi:
• 
  
  • položite ruku na sto, stavite preko nje list hartije i gledajte da li i koliko podrhtavaju ivice.
• Šta otkriva:
• 
  
  • iako se retko događa, papir koji snažno vibrira ukazuje na neurološki poremećaj kao što je Parkinsonova bolest ili obolelu tireoideu. Ako treba, idite lekaru.

Kontrola kvotoka

• Kad se radi:
• 
  
  • jednom godišnje.
• Kako se radi:
• 
  
  • kažiprstom pritiskajte nokat na suprotnoj ruci dok ne pobeli. Pustite, a onda izbrojite koliko je sekundi bilo potrebno da mu se vrati boja. (Test ne treba raditi na hladnom mestu jer će rezultat biti pogrešan).
• Šta otkriva:
• 
  
  • stručnjaci kažu da vaši nokti odražavaju zdravlje vaših arterija. Ako prođe više od pet sekundi pre nego što se vrati boja, loša vam je cirkulacija. Porazgovarajte sa lekarom.

Opipavanje čvorova

• Kad se radi:
• 
  
  • kad nazebete ili svakih šest meseci.
• Kako se radi:
• 
  
  • stavite ruke ispod oba uha, tamo gde se završava vilica. Mekim vrhovima prstiju proveravate da li su limfni čvorovi na vratu uvećani ili otečeni.
• Šta otkriva:
• 
  
  • kad ih prate simptomi nazeba, uvećani limfni čvorovi posledica su infekcije sinusa ili gripa. Ređe ukazuju na limfom.