S.O.S. Skočio mi je holesterol!


Kad se zašitimo praznovanja i bogate trpeze, dve slike počnu da nam igraju pred očima. Na jednoj naša vidno zaobljena figura, na drugoj povišene vrednosti svih masnoća u krvi...

Kad su utihnuli zvuci muzike, novinski naslovi delovali su kao hladan tuš: „Holesterol došao po svoje”, „Dramatično povećan broj srčanih udara tokom novogodišnjih i božičnih praznika”, „Kardiolozi uveli 24-časovno dežurstvo”. Oni koji ne čitaju novine samo su huktali: „Kuku: ubi nas veliko ždranje”.

 

Za kuknjavu je sad kasno

 

Umesto toga, hajde da vidimo da li je đavo zaista tako crn. Reč «holesterol» za mnoge je bauk koji povećava rizik od infarkta ili otvara neveselu perspektivu doživotne stroge dijete. Ukratko, neprekidna borba protiv laboratorijskih parametara koji „skaču” čim se prepustimo zadovoljstvima trpeze.
Stvari su, ipak, malo složenije. Postoji više vrsta holesterola od koji neke zaista „skaču visoko”, pa ih treba držati pod kontrolom. Ali, problem može biti i suprotan: ima holesterola koji se smanjuje kad bi bilo poželjno da – raste! Pored toga što je materija komplikovana, ljude zbunjuju i te skraćenice koje često mešaju: Hdl, Vldl, Ldl... Ali, dok se ne postigne dogovor da različite vrste holesterola dobiju jednostavnije nazive, kao što je slučaj sa hepatitisom (hepatitis A, B, C...), pokušajmo da dešifrujemo zamršeni sistem.
Ldl i Hdl
Za većinu ljudi, holesterol je štetna materija koju pod hitno treba smanjivati kako bi organizam mogao pravilno da funkcioniše. To je, međutim, samo pola istine. Jer, ako je tačno da se deo masnoća, takozvani „loš holesterol” ili Ldl, uvlači u zidove arterija i sužava ih, treba istaći da je uloga „dobrog” Hdl holesterola izrazito zaštitna.

 

O holesterolu još postoje razne zablude

 

Kao prvo, nisu sve masti štetne, naprotiv, bitne su za pravilan rad organa jer:

  • podstiču proizvodnju vitamina D, steroidnih i seksualnih hormona (kao što su androgeni, testosteron, estrogeni i progesteron);
  • ubrzavaju obnavljanje ćelijskih membrana;
  • aktivne su u hemoglobinu;
  • učestvuju u stvaranju žučnih soli;
  • štite unutrašnje organe.
 

Odakle onda cela ta priča o „strašnom” holesterola? Za početak, odvojimo loš od dobrog.
Holesterol je supstanca koja se teško rastvara u vodi, što mu otežava prolaz kroz tečne sastojke krvi (plazmu). Na tom putu pomažu mu specifični proteini: kad se vežu za lipide, postaju takozvani lipoproteini.

Ali, nisu svi isti. Zavisno od gustine, dele se na:

  • lipoproteine vrlo niske gustine ili Vldl (od „very low density lipoproteins”);
  • lipoproteine niske gustine ili Ldl;
  • lipoproteine visoke gustine ili Hdl (od „high density lipoproteins”).

Oni sa niskom i vrlo niskom gustinom prenose između 60 i 80 procenata holesterola i zatrpavaju arterije sve dok ih ne zapuše i izazovu aterosklerozu. Zbog toga Ldl i Vldl spadaju u loš holesterol.

 

Nasuprot njima, dobri Hdl holesterol, koji prenose lipoproteini visoke gustine, ima zaštitnu ulogu: „čisti” arterije od lošeg holesterola i vraća ga u jetru.
Holesterol postaje štetan tek posle narušene ravnoteže između jednog i drugog.

 

Atak na srce i krvne sudove

 

Analizom krvi proverava se: ukupni holesterol, Ldl holesterol, Hdl holesterol, trigliceridi, glikemija, CRP (C-reaktivni protein, prisutan u krvi osoba sa povećanim rizikom od srčanog ili moždanog udara), homocistein čiji višak ukazuje na povećanu opasnost od infarkta, aneurizme arterije, dubinske venske tromboze i šloga.

Holesterol povećavaju i: neuravnotežena ishrana, promene u metabolizmu, gojaznost, intoksikacija, starosno doba, porodično nasleđe, hronični hepatitis, alkohol, pušenje, sredstva za kontracepciju, pojedini lekovi, na primer, oni za sniženje pritiska. Ukoliko ih uzimate, napomenite to lekaru koji kontroliše rezultate.

Parametri holesterola koji se dobijaju analizom krvi nisu kruti već se menjaju zavisno od prisustva (ili odsustva) nekih od faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Upamtite: od viška lošeg (Ldl) holesterola i neusklađenog odnosa između dobrog (Hdl) i lošeg (Ldl) stradaju srce i krvni sudovi.

Normalne vrednosti ukupnog holesterola kreću se između 120 i 200 mg/dl, dok Hdl treba da ostane u granicama 40-80 mg/dl.
Dramatično povećanje lošeg holesterola uzrokuje zapaljenjski proces u unutrašnjem sloju arterije. Na „mesto događaja” pohrliće limfociti i početi da zatrpavaju arterije holesterolom, kalcijumom i drugim štetnim sastojcima. Krvni sudovi polako gube elastičnost, sve do formiranja pločica (ateroma) koje ometaju normalan protok krvi.

U procesu, zvanom ateroskleroza, neki delovi tela ostaju bez dovoljno krvi i kiseonika. Rezultat: propadanje organa od vitalnog značaja kao što su:

  • srce, uz pojavu angine pektoris ili infarkta;
  • bubrezi, kojima je otežan rad;
  • mozak, kojem preti udar zbog krvarenja ili tromboza različitog porekla.
 

A zaštita?

 

Kad se požalite lekaru da vam je skočio holesterol, reći će vam ono što i sami dobro znate: pravilna ishrana, fizička aktivnost i uzdržavanje od štetnih navika kao što su pušenje i stres.
Kad je reč o ishrani, treba smanjiti unos zasićenih masti u korist polinezasićenih i mononezasićenih. Evo i pregleda dozvoljenih i zabranjenih namirnica za one koji su zaratili sa holesterolom.

Da!

Namirnice koje se posebno preporučuju: mahunarke, južno voće, jabuke, šargarepa, beli luk, sve vrste voća i povrća, integralne žitarice, plava riba.
Dozvoljena su i: posna mesa (teletina, piletina, ćuretina, zečetina), morska riba, jogurt, mlad sir, obrano mleko, biljna ulja, hleb, testenina, pirinač (najbolje integralni), hladno ceđeno maslinovo ulje, ulje iz zrna i semenki (kukuruza, susama, suncokreta, kikirikija).

Ne!

Namirnice za izbegavanje: maslac, slanina, svinjetina, prasetina, svinjska mast, pavlaka, pančeta, suvomesnati proizvodi, meso patke, iznutrice, masni sirevi, punomasno mleko i jogurt, suvi kolači i keks, alkoholna pića, šećer, so, žumanca, pržena i pohovana jela, kafa.
Zabranjene namirnice: hidrogenizovana biljna ulja (najviše se koriste u industrijskoj proizvodnji keksa), torte i „kremasti” slatkiši, masna govedina i ovčetina, razni konzervansi, aditivi i škodljiva hemijska sredstva za bojenje hrane.

Gomilanje masnoća u krvi sprečava i

  • uzdržavanje od alkohola, uključujući vino: jedna čaša uz obrok može, ali veća količina automatski povećava broj unetih kalorija;
  • redovna aerobička aktivnost (najefikasnija je brza šetnja) koja smanjuje višak kilograma, jača kondiciju i šalje više kiseonika u srce i pluća. Što je najvažnije, krvotok dobija veću „porciju” dobrog holesterola.

Pomoć prirode

Postoje i prirodne supstance koje smanjuju loš, a povećavaju dobar holesterol. Najpoznatije su:

  • soja, dokazano efikasna u obaranju lošeg (Ldl) holesterola i zaštiti krvnih sudova;
  • artičoka, koja usporava sintezu holesterola i povećava nivo dobrog (Hdl) holesterola u krvi;
  • beli luk koji, u većim dozama, ograničava asimilaciju masti;
  • omega-3 i omega-6, važne za stvaranje ćelijskih membrana i sintezu hemoglobina. Ove dve dragocene masne kiseline sprečavaju opasno taloženje triglicerida i holesterola u arterijama. Pored toga, rastanjuju krv, smanjuju rizik od srčanih bolesti, deluju antizapaljenjski i jačaju imunitet. Omegu-6 nalazimo u semenkama lana, omegu-3 u gotovo svim vrstama plave ribe.
 

Lekovi tek na kraju

 

Kad promenjena ishrana i zdraviji način života ne donesu željene rezultate (nivo holesterola se proverava na svakih 3 do 6 meseci), lekar prepisuje lekove. Najviše se daju statini, medikamenti koji slabe dejstvo enzima neophodnog za sintezu holesterola. Ima ih više vrsta: lovastatin, pravastatin, simvastatin, atorvastatin, fluvastatin, rosuvastatin.
Pošto pažljivo prouči svaki slučaj, lekar odlučuje koji od ovih statina najviše odgovara potrebama pojedinca. Započeta terapija se ne sme prekidati čak ni kad dođe do poboljšanja. Iako značajno smanjuju rizik od srčanog udara, statini imaju i neželjena dejstva. To su najčešće tegobe sa jetrom, uz mučninu i dijareju, i mišićima, uz bolne grčeve ili osećaj mlitavosti. 

Test

Poznajete li neprijatelja?

 

1. Holesterol je...?

A – Sastojak bez kojeg organizam ne može da funkcioniše.
B – Masna materija koja je sastavni deo tela.
C – Jedna od komponenti u zidu ćelija želuca, srca, kože, jetre, mozga, mišića i nerava.
D – Sve to zajedno.

2. Za koji se kaže da je loš? 

A – Za Hdl.
B – Za Ldl.
C – Za trigliceride.
D – Za sve.

3. Šta utiče na stvaranje holesterola?  

A – Ishrana.
B – Telesna težina.
C – Nasledni faktori.
D – Sve navedeno.

4. Skok holesterola uzrokuju? 

A – Masne kiselina omega-3.
B – Nezasićene masti.
C – Zasićene masti.
D – Sve navedeno.

5. Da biste ga smanjili, morate da...? 

A - Povećate fizičku aktivnost i smršate ako treba.
B - Pijete lekove za smanjenje holesterola koje je odredio lekar.
C – Unosite namirnice sa što manje zasićenih masti i holesterola.
D – Kombinujete sve navedeno.

6. Idealna vrednost Ldl za srčane bolesnike je? 

A – Manja od 130 mg/dl.
B – Veća od 150 mg/dl.
C – Manja od 100 mg/dl.
D – Sve navedene vrednosti su normalne.

REZULTATI

Pitanje        Tačan odgovor
1                         D
2                         B
3                         D
4                         C
5                         D
6                         C


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. daniel gajic 23.04.2010

    Veoma dobro objasnjeni termini u vezi holesterola. I svakom laiku je lako da razume sta koji termin predstavlja.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde