Prvi regionalni kongres pacijentkinja sa rakom dojke „Ja to mogu“

Više od 150 pacijentkinja iz gotovo 20 udruženja žena sa rakom dojke iz Srbije i regiona okupilo se u Beogradu na prvom regionalnom kongresu pacijentkinja obolelih od ove vrste karcinoma, od kojeg gotovo svakodnevno premine 10 žena. Kongresu, pod nazvom „Ja to mogu“ prisustvuje i oko 50 lekara iz zemlje i inostranstva, koji se bave lečenjem karcinoma dojke i podrškom obolelim ženama.

Rak dojke - najučestalije maligno oboljenje kod žena u Srbiji

Ovaj kongres, čiji je organizator Udruženje „Žena uz ženu“, ima za cilj da pacijentkinje iz regiona razmene iskustva u oblasti prevencije i skrininga raka dojke, kao i informacije o inovativnom lečenju i podršci, koja je od izuzetnog značaja za sve obolele žene. 

Rak dojke je najučestalije maligno oboljenje kod žena u Srbiji. Svake godine broj novoobolelih žena se progresivno povećava, a smrtnost od ove opake bolesti nažalost se ne smanjuje. Godišnje se rak dojke dijagnostikuje kod 4.500 žena i predstavlja vodeċi uzrok smrti u poređenju sa drugim malignim bolestima koje pogađaju žene. U našoj zemlji rak dojke se u odmaklom stadijumu bolesti otkriva kod veċeg procenta žena u poređenju sa razvijenim zemljama.

Iako incidenca karcinoma dojke raste sa životnim dobom (50 odsto žena sa rakom dojke bolest otkriva u životnom dobu od 60 i više godina), dva odsto svih žena koje obolevaju od karcinoma dojke mlađe su od 35 godina, a pet odsto mlađe od 40 godina. Upravo ovi podaci ukazuju na to da svi moraju da budu stalno na oprezu i da se ne zaboravi da je rano otkriven rak dojke izlečiv u velikom broju slučajeva.

"Kongresom „Ja to mogu“ želimo da pokažemo da se region može ujediniti kada je rak dojke u pitanju. Zahvaljujem se lekarima iz Srbije, Francuske, Slovenije, Banja Luke i ostalih država regiona, što su nesebično sa pacijentkinjama podelili izazove sa kojima se susreću na putu ka njihovom lečenju, jer ukoliko znamo šta treba da menjamo, onda ćemo znati i kako to možemo učiniti. Pacijentkinje iz Srbije, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, BiH/Republike Srpske, su stava da smo u odnosu na prethodnu deceniju dosta odmakli kada je lečenje raka dojke u pitanju i složile se da je saradnja itekako moguća i neophodna. Na ovaj način možemo zajednički da se izborimo za naša prava. Želimo da se glas pacijentkinja čuje, ne samo u zemlji, već i u regionu, a to ćemo postići samo ako se udružimo u inicijativama koje će predstavnici udruženja pokrenuti i po pitanju ravnopravnog lečenja žena sa dijagnozom trostruko negativnog karcinoma dojke, kao što je slučaj u Sloveniji, Hrvatskoj pa i Bugarskoj. Regionalno razumevanje i udruživanje je izuzetno važno, jer ćemo tako lakše doći do institucija koje odlučuju o daljem protokolu lečenja pacijenata – rekla je na otvaranju kongresa Ana Dornik, predsednica Udruženja „Žena uz ženu“.

'U poslednjih 40 godina, dogodila se velika evolucija lečenja raka dojke'

Pored Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pacijentkinjama je podršku na samom otvaranju kongresa, putem video linka, uputio je i čuveni prof. dr Jozeph Gligorov, profesor onkologije na Univerzitetu Sorbona u Parizu: "Ovaj kongres ne samo da je važan već je i neophodan, pogotovu što znamo da su udruženja pacijenata veoma važna i kao podrška svim pacijentkinjama koji se leče od raka dojke. U poslednjih 40 godina dogodila se velika evolucija lečenja raka dojke. Ono što je važno jeste znati sve faktore rizika, ali i shvatiti da je skrining raka dojke neophodan, jer omogućava ranu dijagnostiku i samim tim veći broj izlečenih žena. Takođe, definicija raka dojke i personalizovana medicina se promenila u poslednji 30 godina. Sada znamo da imamo tri tipa karcinoma dojke, koje zovemo hormon receptori pozitivni, HER-2 pozitivni i, takozvani, trostruko negativni. Ono što je važno, je da za svaki od tih tipova tumora imamo posebne terapije, koje su danas vrlo aktivne. To je samo početak, pošto svakih nekoliko godina imamo evoluciju sa odličnim rezultatima koje omogućavaju da sve više žena bude izlečeno optimalnom terapijom."

Ljiljana Vukota iz Udruženje „Sve za nju“ iz Hrvatske je gost kongresa „Ja to mogu“, tokom koga je istakla da je od izuzetne važnosti da se udruženja pacijenata umrežavaju: "Jako je važno da se poznajemo, prepoznajemo, da vidimo ko šta radi, jer i najbolja i najveća udruženja mogu dobiti ideju od malih udruženja, pogotovu ako se radi o regionalnom samitu. Ako tome dodamo i edukativnu notu u smislu koje to informacije o novim trendovima u medicini bi trebalo imati zastupnici pacijenata, koji zapravo savetuju druge bolesnike, to je još jedna dodatna vrednost. Ovaj kongres upravo hoće da pokaže promociju zdravstvene pismenosti samih bolesnika i nas koji ih savetujemo. Biće prilike čuti neke dobre prakse i videti šta mi možemo u našim organizacijama implementirati. Ono što je najvažnije, iz svega ovoga može se izroditi saradnja, ako ništa druga onda razmena iskustva i podrška jedne drugima, jer mi imamo zajedničke ciljeve bez obzira iz kojeg udruženja dolazimo i iz koje zemlje. Neke zemlje možda imaju bolju listu lekova, u drugim se pacijentkinje na bolji način bore za nove lekove ili bolje medicinske prakse. I zato zaista možemo učiti jedni od drugih".

Rak dojke zauzima vodeće mesto raka kod žena i u Sloveniji i predstavlja veliki javno zdravstveni problem. O skrining programu koji se uspešno od 2008. godine sprovodi u ovoj zemlji na kongresu je pričala i dr Simona Borstnar iz Instituta za onkologiju Ljubljane: "Slovenački program skrininga raka dojke je uveden 2008. godine, postepeno se širio kroz Sloveniju i 2017. godine je bio dostupan svim slovenačkim mapiranim ženama. Svake godine pozovemo oko 140.000 žena i uradimo oko 100.000 skrining mamografija. Prosečna stopa učešća za 15 godina bila je 75%. Svake godine dijagnostikujemo rak dojke kod 600 žena, od čega se 70% slučajeva dijagnostikuje u lokalizovanoj fazi kada je petogodišnje preživljavanje skoro 100%. Program se sprovodi na 18 lokacija (na 22 mamografa) za skrining i dve lokacije (Onkološki institut Ljubljana i Univerzitetski medicinski centar Maribor) za dijagnostiku i lečenje."