Bol pri mokrenju i krv u mokraći - koristiti čajeve ili lekove


Infekcija mokraćnih puteva (IMP) označava prodor i razmnožavanje mikroorganizama u inače sterilnom mokraćnom sistemu. Ove infekcije su, posle infekcije gornjih respiratornih puteva, najčešci razlog javljanja lekaru opšte prakse. Mnogo su češće kod zena u generativnom periodu. Bar jednom u životu, 25-35% žena je imalo urinarnu infekciju, a 2-3% devojčica školskog uzrasta. Oko 10 % trudnica ima asimptomatsku infekciju , a oko 30% ovih žena razvije neki oblik akutne simptomatske infekcije. Kod muškaraca ovako visoki procenti su tek posle pedesete godine života, zbog uvećane prostate. U SAD u toku jedne godine od urinarnih infekcija se leči preko 6 miliona ljudi, dok kod nas ne postoje takvi podaci.

Mikroorganizmi, koji su glavni izazivači infekcije, obično su sastavni deo bakterijske flore debelog creva. Nakon naseljavanja i razmnožavanja u urogenitalnoj spoljašnjoj regiji, ulaze u spoljni mokraćni kanal (uretru) i mokraćnu bešiku. Ako se na vreme ne leči ili organizam sam ne odbrani, bakterije uzlaznim putem idu ka bubregu izazivajući akutno zapalenje bubrega - akutni pijelonefritis.

Podela urinarnih infekcija

Najvažnija podela ovih infekcija je na:
  • nekomplikovane i
  • komplikovane infekcije
Nekomplikovane infekcije su one koje nastaju na terenu zdravog urinarnog trakta, koji nema anomaliju, kamen ili drugu prepreku u oticanju mokraće. Najčešći uzročnik ovih infekcija je E.coli (85-90% slučajeva). Manifestuju se kao akutni cistitis i akutni nekomplikovani pijelonefritis. Urinokultura se ne smatra neophodnom u dijagnozi nekomplikovanih infekcija.

Komplikovane infekcije nastaju kod pojave stranih tela (kamen, kateter), anatomskih anomalija (stenoza) ili funkcionalnih poremećaja. Najčešće su uzrokovane drugim bakterijama, a ne E.coli kao što su: Proteus, Enterobacter, Pseudomonas idr. Ove klice su često rezistentne na antibiotike i ne mogu se trajno rešiti dok se ne otkloni uzrok. Ovde je neophodna i urinokultura za postavljanje dijagnoza. Značajna (signifikantna) bakteriurija je ako ima 100 000 i više klica u jednom mililitru urina. Ako je uzrok uzet iz mokraćne bešike i nalaz od 10000 u jednom ml urina je validan za dijagnozu.

Druga podela ovih infekcija je važna za kliničku praksu, a zavisi od zahvaćenih delova urinarnog sistema. Na osnovu toga infekcije se dele na:
 

Dijagnoza infekcije mokraćnih puteva

Dijagnoza se postavlja na osnovu sledećih parametara:
  • kliničke slike
  • laboratorijskih analiza, pri čemu je najvažniji pregled mokraće,
  • dopunskih ispitivanja-ultrazvučni pregled,
  • rendgneska ispitivanja,
  • bakteriološke analize i dr.
Svi ovi nalazi su različiti u različitim formama, pa će o njima biti reči kod svake forme ponaosob. Posebno je potrebno istaći da je pregled mokraće, a posebno sedimenta, najčešći, najjeftiniji i nezaobilazni pregled u ordinaciji lekara opšte prakse, kao i njeno zasejavanje (Urinokultura). Uredan nalaz podrazumeva manje od 5 leukocita u vidnom polju i odsustvo bakterija. Sa ovim se infekcija isključuje sa 80% sigurnosti.

Sigurni znaci infekcije su:
  • nalaz više od 20 leukocita,
  • prisustvo bakterija,
  • prisustvo nitrita i
  • eventualno pojava belančevina u mokraći, a kod hemoragijskih upala i pojava eritrocita

Neke forme infekcije mokraćnih puteva

  • Akutni cistitis je veoma čest kod žena i karakteriše se otežanim i oskudnim, a učestalim mokrenjem, pečenjem pri mokrenju, a nekada i pojavom krvi. Pregledom mokraće nalazi se prisustvo krvi, leukocita i bakterija. Antibiotik izbora u lečenju je Kortimoksazol u trajanju od 3 dana, a lek druge linije je hinolonski antibiotik (Ciprocinal). Ne rade se radiološka i bakteriološka ispitivanja.
  • Rekurentni cistitis (upala bešike koja se ponavlja) je česta kod nekih žena. U ovom slučaju neophodna su i dodatna ispitivanja (ultrazvuk, rentgen, urinokultura idr). Lečenje se mora sprovoditi na osnovu antibiograma, a trajati 10-15 dana uz naknadnu profilaksu (1/4 Tabl.Bactrima 6 nedelja)
  • Akutni nekomplikovani pijelonefritis se javlja kod osoba koje nisu adekvatno lečile infekciju donjih puteva. Karakteriše se pojavom povišene temperature, bolom u slabinama, tegobama pri mokrenju i drugim znacima infekcije. U mokraći su prisutne belančevine, bakterije i više od 20 leukocita u sedimentu. Prva linija lečenja je Ciprofloksacin 2x500 mg dve nedelje, a alternativna Cefalosporini treća generacija (Ceftriaxon-Longaceph i dr)
  • Infekcije donjeg urotrakta kod muškaraca. U ove infekcije spadaju: prostatitis, orchitis i epididimitis. Karakterišu se opštim znacima infekcije, povišena temperatura, malaksalost, bol i otok u predelu semene vrpce, prostate ili testisa. Laboratorijske analize pokazuju ubzanu sedimentaciju, povećani broj leukocita u krvi i nekada promenu u mokraći. Leče se antibioticima koji prodiru u ova tkiva: cefalosporini II ili III generacije, Ciprofloksacin, Eritromicin i dr, a lečenje traje 4-12 nedelja.
  • Seksualne transmisivne bolesti. U ove infekcije spadaju: gonoreja, infekcija izazvana Chlamidiom, trihomonijaza idr. Tegobe pacijenata i opšte laboratorijske analize su slične kao i kod ostalih infekcija, ali se lečenje razlikuje i sprovodi tek po identifikaciji uzročnika, uz neophodnu terapiju seksualnog partnera i seksualnu apstinenciju.
  • Hronični pijelonefritis. To je hronična upala bubrega, koja ide sa fazama mirovanja i pogoršanja. U fazi pogoršanja pacijent ima sve znake akutnog pijelonefritisa, a slično se i leči. Dijagnoza ove bolesti se postavlja isključivo radiološki na intravenskoj urografiji. Tokom ovog snimanja vide se smanjeni bubrezi, istanjena kora, zadebljane i zaobljene čašice i dr.
  • Asimptomatska bakteriurija podrazumeva pojavu signifikantne bakteriurije (više od 100000 klica u 1 ml urina) uz odsustvo tegoba pri mokrenju. Sreće se u 3-7% žena uzrasta 16 -65 godina i 0.1% muškaraca do 60 godina. Zahteva praćenje i ispitivanje. Ako se tokom ispitivanja otkrije suženje kanala, neka od anomalija, kamen ili drugo neophodno je lečiti je kao i kod trudnica. Takođe je neophodno otkloniti uzrok ako je moguće.
Lečenje ovih infekcija se sprovodi shodno principima i lekovima koji su dati uz svaku bolest. Ipak, ovde treba istaći sledeće:
  • terapiju započeti baktericidnim, a ne bakteriostatskim lekom;
  • izbegavati lekove koji su toksični za bubreg (Gentamicin), pogotovu ako se ne zna funkcija bubrega;
  • savetovati povećan unos tečnosti 2-3 litara, radi forsiranja diureze;
  • voditi računa o dužini lečenja;
  • ako se infekcije ponavljaju, tražiti uzrok (anomaliju, kamen i dr)
  • maksimalno izbegavati manipulacije (kateterizaciju i dr), a ako su neophodne prevenirati ih Bactrimom;
  • u cilju primarne prevencije redovno kontrolisati rizične grupe: trudnice, dijabetičare i dr.
  • kod svih nekomplikovanih infekcija, lečenje treba započeti Bactrimom 2x960 mg na 24 sata ako je manje od 20 % lokalnih sojeva E.coli rezistentno na taj lek, a ako je rezistencija veća primeniti Ciprofloksacin;
  • za akutni nekomplikovani pijelonefritits terapija prvog izbora je Ciprofloksacin, a alternativni Amoksicilin (Amoksiklav) ili Cefalosporin u vidu kapsula.

lek
Podeli tekst:

Dr Kostić je specijalista interne medicine tačnije nefrologije. Završio je osnovne studije kao i specijalizaciju na Medicinskom fakultetu u Nišu, na kojem danas radi kao redovni profesor. Oblasti istraživanja doktora Kos...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde