Zdravlje kroz brojke

Odmor, ishrana, higijena... organizam ima potrebe koje razum nekad ne poznaje. Da biste duže i zdravije živeli, naučite da ih prepoznate i poštujete. Dakle, jeste li spremni za brojanje?

Indeks telesne mase

Kao prilično siguran metod, indeks telesne mase omogućava procenu količine masnih materija u organizmu i otkrivanje gojaznosti, faktora rizika od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, dijabetesa...

Da biste ga izračunali, podelite svoju težinu (u kilogramima) sa visinom (u metrima) na kvadrat*.

Ako je vaš indeks telesne mase:

  • niži od 18,5 -  suviše ste mršavi;
  • između 18,5 i 25 – vaša težina je normalna, iako vi smatrate da ste punački.
  • između 25 i 30 – treba da skinete nekoliko kilograma
  • prelazi 30 – u pitanju je gojaznost

* ova formula primenjuje se isključivo kod odraslih osoba između 18 i 65 godina, ali ne važi za trudnice ili vrhunske sportiste.

Barem 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno

Ovo je preporuka Svetske zdravstvene organizacije u borbi protiv gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja, kao i zbog zdravijeg i dužeg života.

Ako niste ljubitelj sala za vežbanje, hodajte bržim korakom, izbegavajte liftove, vozite bicikl ili igrajte uz omiljenu muziku. Jednom ili dvaput nedeljno idite na bazen ili u dugu šetnju u prirodi. Život je lep, zar ne?

2-3 minuta opuštanja svakog sata

Kada smo pod stresom, naš organizam luči adrenalin, hormon koji ograničava delovanje odbrambenog sistema i čini organizam osetljivijim na infekcije. Svakog sata, napravite pauzu: sedite, zatvorite oči, ne razmišljajte ni o čemu i dišite duboko. Možete pustiti omiljenju muziku ako će vam to pomoći da se opustite. Različit ritam disanja masira organe za varenje koji direktno utiču na raspoloženje.

Pritisak između 120/80 i 140/90

Pritisak koji je suviše dugo visok ili nizak može biti pretnja organizmu. Da biste ga bolje kontrolisali, ograničite upotrebu soli, redovno održavajte fizičku aktivnost, povećajte unošenje voća i povrća, prestanite da pušite!

7-8 sati sna u toku noći

Sa stanovišta grupe američkih naučnika, ovo bi bilo idealno trajanje sna. Po njima, osobe koje spavaju više od 8 sati u toku noći, bile bi u većoj opasnosti (za 12%) od prevremene smrti u odnosu na one koji spavaju između 6 i 7 sati.

Drugo istaživanje pokazuje povećanje opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja u slučaju kako nedovoljnog, tako i preteranog sna kod žena između 45 i 65 godina: +10% kod žena koje spavaju 6 sati; +37% kod onih koje spavaju 9 ili više sati.

A šta ako je za nas idealno da spavamo onoliko koliko je potrebno da sutradan budemo u formi?

2 g holesterola po litru krvi

Ovo je količina koju ne treba prekoračiti da biste zaštitili svoje arterije. Zato izbegavajte preterano unošenje crvenog mesa (dva do tri puta nedeljno najviše) i zamenite ga ribom ili živinskim mesom. Koristite mlečne proizvode od obranog ili delimično obranog mleka. Jedite voće i povrće prilikom svakog obroka. Menjajte vrstu ulja za salatu i čuvajte se skrivenih masti.

Ako ne znate koliki vam je nivo holesterola u krvi, uradite analizu krvi.

3 minuta pranja zuba posle svakog obroka

Zubni kamenac, u kome se razmnožavaju bakterije, glavni je razlog stvaranja karijesa i upale desni. Istraživanja su pokazala da su osobe podložne ovim infekcijama u većoj opasnosti od kardiovaskularnih oboljenja. Da biste sve to sprečili, morate poštovati dva zlatna pravila: perite zube četkicom koja je u dobrom stanju (treba je menjati na svaka tri meseca!) i praktikujte skidanje kamenca dva puta godišnje.

Najmanje 6 čaša vode dnevno

Šezdeset pet odsto našeg organizma čini voda koja prenosi elemente neophodne ćelijama (kiseonik, šećer...) i omogućava eliminaciju štetnih supstanci putem mokraće. Ako se polovina naših potreba za vodom nadoknađuje ishranom (voće, povrće...), potrebno je da pijemo 1,5 l, čak i 2,5 l leti, da bismo održali unutrašnju temperaturu.

Pored toga, dodajte još 500 ml vode za svakih 30 minuta vežbanja ili ako dojite, i 300 ml u slučaju povišene temperature.

10 do 15 minuta smeha dnevno

Kao prava unutrašnja gimnastika, smeh stimuliše rad srca, poboljšava snabdevanje krvi kiseonikom i izaziva lučenje hormona za opuštanje eliminišući umor, nervozu i depresiju. On takođe stimuliše odbrambeni sistem organizma. Što se više smejete, to više pomažete organizmu da se bori protiv virusa i bakterija. Dakle, posmatrajte svet sa vedrije strane!

Vodite ljubav najmanje dvaput nedeljno

Po mnogim istraživanjima, kod osoba koje vode ljubav manje od dva puta mesečno primećuje se veća stopa smrtnosti nego kod onih koji to čine dvaput nedeljno. Naime, redovna seksualna aktivnost mogla bi da uspori starenje stimulišući kardiovaskularni i odbrambeni sistem organizma i povećavajući proizvodnju hormona. Kakva „antieidž” metoda, pod uslovom da ne zaboravite da se zaštitite!


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde