Organska, biološka i zdrava hrana


Mnogi zaziru od sve većeg korišćenja hemijskih sredstava u cilju povećanja proizvodnje hrane i većeg profita. Zato se sve više traži hrana proizvedena bez upotrebe hemijskih pesticida, hormona rastenja, antibiotika, konzervanasa i drugih hemikalija. Zato se sve više razvija organska proizvodnja koja daje tržištu prirodnu hranu, bez upotrebe hemikalija i popravlja zemljište. 

Razni sistemi koji se primenjuju u proizvodnji prirodne i zdrave hrane imaju zajednički aspekt: đubrenje sa organskim materijalom (stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrenje) i prirodni minerali (drvni pepeo, kreč), umesto hemijskih fertilajzera; rotirajući plodored koji isključuje gajenje jedne kulture više godina na istoj parceli, već naizmenično menjanje useva (žitarice, bilje koje zahtevaju plevljenje) sa onima koje obogaćuju zemljište (leguminoze) i upotreba pesticida i insekticida biljnog porekla koji ne  zagađuju zemljište hemikalijama, kao što je to slučaj sa hemijskim pesticidima i fungicidima.

 

Organska – bio hrana

Organska – bio hrana je ona proizvedena i pripremljena bez upotrebe hemijskih sredstava, ne samo u primarnoj proizvodniji (bez veštačkih đubriva, hemijskih pesticida i insekticida), već i bez upotrebe konzervanasa i drugih hemikalija u preradi. To su najčešće organski proizvedeno voće i povrće, meso, jaja iz slobodne prirode i vino. Ova se hrana po izgleda puno ne razlikuje od one proizvedene na klasičan način i često je zbog nižih prinosa nešto skuplja. Manje je trajna i ponekada neugledna (na primer neprskane jabuke sa flekama i crvljivošću).

Kod nekih organski proizvedenih namirnica, pored toga što su zdravije i bezbednije za potrošače, one imaju i bogatiji sastav. Na primer, krompir organski proizveden ima veći procenat suve materije i sadržaj vitamina, i bolji ukus.

I pored mnoštva bio špajzeva i prodavnica zdrave hrane sa zvučnim nazivima, u našoj se zemlji prava organska proizvodnja odvija na svega 0,3%, u Austriji na 8,8% površina. Neke zemlje kao Mađarska postižu veliki devizni priliv izvozom organski proizvedene hrane na Zapad. Organska, odnosno ekološka ili biološka proizvodnja zahteva više rada, ali ne znači da prinosi treba da budu puno niži nego kod klasične proizvodnje. Mnogi proizvođači organske hrane bave se i stočarstvom koje im obezbeđuje organsko đubrivo (telad, jagnjad, živina) i prave sopstvene prerađevine (džem, pekmez, sir, med, vino, hleb, itd.).

Prodavnice zdrave hrane prodaju zrnaste proizvode, brašno i hleb od organski proizvedenih žitarica, a neki kasapi prodaju meso i mesne proizvode organski proizvedene. Ima i restorana koji nude jela spremljena od organski proizvedenih namirnica, najčešće su to istovremeno i vegetarijanski restorani. U nekim se zemljama posebno prodaju jaja od kokoši koje se hrane na otvorenom, za razliku od onih iz prenaseljenih kaveza i uz veštačku ishranu.

Supermarketi obično imaju posebne odeljke gde se prodaje takozvana prirodna hrana, a postoje brojne prodavnice bio hrane koje prodaju organski proizvedenu hranu a i hranu sa posebnom namenom, na primer, hranu za dijabetičare, hranu sa malo soli, ili hranu bez aditiva i hranu od celog zrna.

Da bi se sprečila obmana potrošača, mnoge zemlje već godinama imaju svoje zakone i standarde koji ne samo da regulišu proizvodnju, kvalitet i zdravstvenu ispravnost sve hrane koja se prodaje, već i posebne zakone koji određuju koja se hrana može prodavati pod imenom „bio” hrana.

Kod nas ta materija, bar u praksi, još nije dovoljno regulisana, tako da mnoge prodavnice „zdrave hrane” i „bio-špajzevi” čiji nazivi upućuju na organski proizvedenu hranu, još uvek prodaju kao „bio” hranu žitarice i drugu zrnastu hranu koja je proizvedena na isti način kao i ona koja se prodaje u običnim prodavnicama i na pijacama, ali po višim cenama. Certifikati od ovlašćene ustanove da je to zaista „bio” hrana još uvek kod nas nisu zaživeli, tako da nema garancije da se kupuje zaista „bio” hrana.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Mitka Kolibić 15.02.2011

    U kojoj prodavnici mogu da nadjem organsku hranu, voće i povrće?


  2. Nadja Liber 04.08.2010

    Kod nas nije još uvjek došla ta svijest, šteta. Zato i nemamo proizvodnje toga tipa, čak su kod nas skuplje namirnice vještački proizvedene nego one zdrave, malo ružnijejeg izgleda. Jedino što pojedinac sada može je da se snalazi i mnogo više truda ulaže nego da je u nekoj razvijenoj zemlji


  3. Zorana Lasica 16.04.2010

    Mogli biste malo više da pišete o organskoj ishrani.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde