Ubiše me gafovi


Gafovi poznatih za tili čas obigraju planetu i izmame osmeh na licima miliona. Kad se, međutim, takva stvar dogodi nama, običnim smrtnicima, dođe nam da se sakrijemo u mišju rupu od stida i srama.

Primer: srećemo prijateljicu koju dugo nismo videli. Ćaskamo o svemu i svačemu a onda nam, iznenada, pažnju privuče njen stomak. „Kad će beba?”, pitamo sa saučesničkim osmehom. Od njenog pogleda ledi se krv u žilama. „Da, da, malo sam se ugojila”, sikće drugarica kroz stisnute zube. Totalna panika. Malo je stvari u životu koje mogu da nas zbune više od saznanja da smo upravo počinili nepopravljivi gaf.

Otkud takav nedostatak stila?

„Motivi koji nas teraju da napravimo gaf dele se u dve grupe: biološki, vezani za umni sklop, i psihološki”, kaže američki psihoanalitičar Ronald Šel. „Ovi drugi su zanimljiviji za analizu, jer je tu reč o istini koju ne želimo da priznamo”.

Da vidimo čime se opravdava ponašanje koje je često izvor muka i bruka.

Brži jezik od pameti

Gaf je nepromišljenost nastala iz neznanja, zaboravnost izazvana stresom, greška u jeziku ili ponašanju rođena iz neiskustva, nedostatka takta, duhovne odsutnosti, urođene rasejanosti.

Na primer, ako gospodina Vesića uporno pozdravljamo sa: „Dobar dan, gospodine Vasiću”, gaf se slobodno može pripisati biologiji mozga. U tom trenutku, najverovatnije zbog stresa, naša pažnja je „u prekidu”, ne povezujemo tačno reči i pojmove, otud ta „gužva pred golom”.

Još malo primera?

Gospođa, kod koje je upravo svratila supruga njenog frizera, izvinjava se zbog velikog ogledala u salonu koje je „avaj, kao u frizerskom salonu”. Ili slučaj gospodina koji, kupujući ram, kaže prodavcu: „Izvadite sliku te ružne osobe”. A prebledeli čovek odgovara: „...moja žena!”.

Odjeknulo je i ono što se dogodilo gospođi koja je došla u rasadnik da kupi bonsaj i zapanjenoj cvećarki rekla: „Hoću jedan lep versaj”. Pun pogodak!

Mnogo je bezazlenije, ali jednako zbunjujuće, kad meso sečete priborom za ribu ili tortu jedete kašikom za supu (ali to je više pitanje bon-tona). 

Nisu sve nepromišljenosti uzrokovane stresom ili nedostatkom vaspitanja. Gafovi često imaju psihološki koren. Drugim rečima, popusti pažnja i „izleti” istina koju nismo hteli da priznamo.

Izvini, lapsus!

Otkako je Frojd ukazao na važnost lapsusa, ne možemo se praviti ludi kad pogrešimo reč ili smisao rečenice. Naša najskrivenija namera izlazi na videlo, uprkos zdravom razumu i domaćem vaspitanju.

Lapsusi su greške počinjene zbog jedne ili više skrivenih istina koje stižu pravo iz podsvesti. Treba ih podvrgnuti analizi zato što predstavljaju pravu, iskrenu misao osobe koja se neplanirano „saplela”. Događa se da na Božić kažemo: „Hristos voskrese”. Ili da prijateljici koja se udaje umesto čestitanja izjavimo saučešće. Moguća se razna objašnjenja: ne odobravamo tu udaju, imamo loše lično iskustvo, ubeđeni smo da je pogrešno odabrala... 

Drugi primer: Muž naše prijateljice zove se Zoran, isto kao i njen brat. Držeći ga ispod ruke, naša prijateljica oslovljava bračnog druga sa: „Brate moj...”. Očigledno je načinila lapsus, ali lapsus koji skriva pravu istinu. Prijateljica je mužu upravo rekla da je on za nju član porodice, ali ne i – ljubavnik. A možda mu je i priznala kako bi više volela da je sa svojim bratom koji joj mnogo nedostaje.

Na vrh jezika

I imena i reči kojih ne možemo da se setimo spadaju u porodicu lapsusa. Mučimo se, preturamo po glavi, ali „sinu” tek nekoliko sati kasnije, kad više ne razmišljamo. Događa se da zaboravimo naziv knjige ili ime glumca koji nas podseća na nekog koga znamo. „Više puta se desilo da ne mogu da se setim naziva filma „Prohujalo sa vihorom” iako sam ga gledala osam puta”, kaže Ana.

Zvuči paradoksalno, ali teško nam je da upamtimo i ime osobe koja nam je u životu mnogo značila, kao da je reč o „arhiviranom slučaju”, u pozitivnom smislu. „Godinama sam pokušavala da se setim imena profesora koji mi je predavao francuski jezik”, priča Lara. „Bilo mi je na vrh jezika...ali svi moji pokušaji ostali su uzaludni. Jednog dana sam ga srela i rekla mu da je bio sjajan, da sam zahvaljući njemu naučila jezik i postala dopisnik francuske novinske agencije. Neverovatno: posle mesec dana ponovo sam mu zaboravila ime!”.

Rupe u memoriji

Činjenica je da memorija s godinama slabi. Neurolozi i psiholozi se slažu da je pamćenje mehanizam na koji se lako može uticati. U stvari, malo je onih koji odole iskušenju da ispravljaju i menjaju sećanja ili brišu i dopisuju uloge. Na mehanizam rekonstrukcije prošlosti utiče trenutno emotivno stanje koje se razlikuje od onog pre godinu dana. Zbog toga se, u posebnim situacijama, javlja fenomen „otpora” ili „namerne blokade”.

Ako vas neka osoba podseća na težak period vašeg života (materijalne neprilike, svađe, bolest...) ili neprijatan događaj, tada njenom imenu preti opasnost da padne u zaborav. A ako joj svaki put zamenite ime s imenom druge osobe, da li vam to podsvest nešto javlja? Odgovor je da, ukoliko su dva imena potpuno različita (Pera, Mika). Reč je o instinktivnoj zbrci koja nastaje upoređivanjem sasvim običnih detalja: načina oblačenja, boje glasa, nekog tika, događaja iz prošlosti... Vi niste primetili sličnost, ali vaša podsvest jeste.

Vrlo je moguće da „rupe u pamćenju” ponekad kriju cele periode našeg života, kao da memorija cenzuriše neprijatne i bolne događaje. „Ništa ne zaboravljamo, samo potiskujemo”, kažu psihoanalitičari. A tada podsvest izranja u fragmentima, putem snova i  gafova. 

Kad nam treba lekar

Lapsusima i gafovima najviše su skloni rasejani ljudi (zaljubljeni, preopterećeni, sporovozni). Ništa strašno, mada vredi uložiti napor da budemo - pažljiviji.

Ako se neprijatne situacije često ponavljaju, možda je reč o nečem težem, nekoj vrsti izgubljenosti ili raskida sa svetom. To su znaci duboke uznemirenosti, a mogli bi biti i početna faza depresije. U tom slučaju, treba sesti i razmisliti. Porodični život ili posao postali su prevelik teret? Muče vas i druge stvari? O sebi mislite da ste „izgubljen slučaj”? Vreme je da odete lekaru specijalisti koji će definisati uzrok i preporučiti terapiju.
 

Trik protiv amnezije

Ponavljati u sebi azbuku i zastajkivati na svakom slovu jedan je od najjednostavnijih trikova za pronalaženje reči koje su se „izgubile” na vrhu jezika. Prelazeći azbuku, usredsredite se na prvo i poslednje slovo imena koje tražite (najlakše se pamte), pokušajte da se setite od koliko je slogova sastavljeno, da li je muško ili žensko, obično ili neobično.


 


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde