Nove insulinske terapije


Dijabetes melitus ili šećerna bolest je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih nezaraznih oboljenja koje pokazuje stalni porast broja obolelih. Zbog izuzetne rasprostranjenosti, može se reći da postoji pandemija ove bolesti. U većini regiona u svetu svakih 25 godina, broj obolelih od dijabetesa se udvostruči. U našoj zemlji blizu 500 000 osoba ima dijabetes, što predstavlja preko 5 % populacije, sa tendencijom daljeg porasta.

O novim insulinima na našem tržištu, prelesku sa jedne vrste insulina na drugi i značaju insulinske pumpe, govori endokrinolog Dečije klinike Tiršova, Vera Zdravković, u emisiji „Vodič kroz dijabetes“.

 

1. Šta je Tresiba insulin?

 

Dr Vera Zdravković: Terapija dijabetesa je kod odraslih i dece vrlo različita i primerena je svakom pacijentu. Kada je reč o lečenju dece, najbolje reaguju na insulinske analoge. Postoje sa kratkim i dugim dejstvom, a njihova primena imitira prirodnu sekreciju pankreasa. Nisu podređeni dejstvu insulina, već prilagođavaju insulin svojim potrebama. Analozi su svakako najbolji vid terapije. Naš fond prepisuje kao prvi vid terapije regularne insuline do 6 meseci trajanja dijabetesa. Ako je kontrola dobra, dete ne ispunjava uslove za insulinske analoge.

Neki zvanični datum kada će se ovaj insulin naći u apotekama je 11. mart. Radi se o insulinu čije je zaštićeno ime Tresiba, i on je dugotrajni analog. Anolozi koji već postoje na tržištu su Levemir i Lantos. Svaka firma želi da pospeši dejstvo insulina, kako bi bilo što duže i bez posledica hipoglikemije. Tresiba je upravo jedan takav insulin. Značajno je što će terapija naći primenu u lečenju dece, nema ograničenja kada je uzrast u pitanju. Kriterijumi za primenu tog insulinskog analoga biće kao i za sve ostale insulinske analoge. Kriterijumi jesu loša glikoregulacija, hemoglobin A1 C iznad 7%, trajanje dijabetesa od 6 meseci, kao i prisustvo hipoglikemije pre obroka i postprandijalne hiperglikemije kod dece. Njegove prednosti su u tome što on deluje 24 sata i što potpuno imitira bazalni insulin koji mi stalno imamo. Kada jedemo i kada ne jedemo lučimo određenu količinu insulina,

 

Kada ne jedemo, količina insulina je mala i relativno stabilna, dok se tokom obroka se povećava. Pri primeni Tresibe, dete ne bi moralo da jede ako mu se ne jede, moglo bi da preskoči obrok i da uzima brzi analog kada mu to odgovara.

 

 

2. Kako dolazi do prelaska sa jednog insulina na drugi i koliko su zastupljeni senzori u našoj zemlji?


Dr Vera Zdravković: Nama tek predstoji kliničko iskustvo sa Tresibom. Do sada su poznata iskustva odraslih pacijenata iz kliničkih studija, a mi još nismo imali naše pacijente koje smo prebacili na Tresiba insulin. To će svakako, kao i za sve ostale promene insulinskog režima terapije biti kontrolisano. Ne savetuje se prelazak na drugu terapiju bez saveta lekara, jer postoje preporuke kako se to prevođenje vrši. Dete bi moglo da se prebaci sa jedne vrste insulina na drugu, u roku od 3 do 5 dana. Mnogo je lakše prevesti dete sa insulinskog analoga na drugi, nego sa regularnog insulina. Razlog tome je nepredvidivo dejstvo regularnog insulina, što zahteva veći oprez. To je potrebno sprovoditi pod nadzorom lekara u dnevnoj bolnici za endokrinologiju.

Kada je reč o senzorima koji mogu da se nabave, to nije kontinuirano merenje glikemije, već trenutno merenje glikemije. Njegove prednosti su ogromne. U ovom trenutku nisu na fondu zdravstvenog osiguranja, ali bi njihova pojava bila od velikog značaja. Senzori predstavljaju idealan način kontrole za svu decu, a naročito za decu koja su mala. Ubodi za određivanje glikemije su znatno ređi, a roditelji i dete mogu da saznaju vrednosti glikemije u svakom trenutku, bez merenja. Aparat se samo prisloni i glikemija se očita. To je neprocenjiva vrednost, jer dete ne budite u toku noći. Senzor nije teško staviti, tako da ljudi to sami rade.

Nivoi glikemije se mere pre obroka i 3 sata posle obroka. Uz pomoć senzora možete da dobijete puno informacija o namirnicama i njihovom glikemijskom indeksu, njihovoj vrednosti i varenju hrane, jer ne varimo svi hranu na isti način. Ono što je još bolje je senzor za kontinuirano merenje glikemije, koji se nosi 3 do 7 dana.

Senzori postoje na našem tržištu, moguća je legalna nabavka, iako nisu na fondu. Idealani su ako neko već ima insulinsku pumpu, aparat koji kontinuirano luči insulin sa jednim kateterom, koji se stavi i traje 3 dana. Za to vreme nema uboda insulina, već se putem katetera isporučuje insulin. Ukoliko imate spojenu pumpu i senzor onda u svakom trenutku imate informacije kolike su vrednosti glikemije. Upozoravaju vas da li će glikemija pasti i na taj način ona može da se prevenira uzimanjem neke hrane. Ukoliko je vrednost glikemije ispod 4, pumpa se automatksi zaustavlja. Nadamo se da će svi pacijenti koji imaju insulinsku pumpu preko fonda zdravstvenog osiguranja dobiti i senzore i time će se napraviti jedan epohalan korak kada je praćenje dijabetesa u pitanju.

 

 

3. Kome su namenjene insulinske pumpe, koji su kriterujimi za njihovu primenu i kakve su njihove prednosti?

 

Dr Vera Zdravković:  Insulinska pumpa je najsavremeniji način insulinske terapije. Ona je idealna, može svako da je dobije, ali neće se postići idealni rezultati kod svakoga, jer je za primenu insulinske pumpe potrebno dosta rada. Prvo je potrebno da deca i roditelji budu zainteresovani za insulinsku pumpu,

Važno je ispuniti određene kriterijume Fonda za zdravstveno osiguranje:

  • Da je dijabetes nestabilan i neregulisan.
  • Da pacijenti boluju duže od godinu dana.
  • Da su pacijenti već na terapiji insulinskim analozima.
  • Da nije postignuta zadovoljavajuća kontrolaInsulinska pumpa

Pumpa koristi brzodelujući insulin i ima 2 režima isporuke insulina. Jedan režim je bazalni, koji se luči kao što se drugi bazalni insulini luče. Prednost insulinske pumpe u odnosu na dugotrajne insulinske analoge je u tome, što mi možemo taj bazalni insulin da menjamo. To daje velike prednosti, naročito kod dece u pubertetu, jer luče više hormona rasta u toku noći i njima je uvek visok šećer ujutru. Ako se poveća dugotrajni analog, može se desiti da dođe do hipoglikemije pre toga, ili da se hipoglikemija javi kasnije u toku dana. Na pumpi može da se napravi da bazalni insulin bude viši od 4 do 7, 8 i da se time prevenira taj skok. Svi naši pacijenti znaju sa kakvim nivoom šećera se probude i ukoliko im ujutru bude visok šećer, to se dosta teško reguliše u toku dana. Pumpa nam promenom tih bazalnih režima to omogućava, takođe ima mnogo manje uboda. Za vreme sporta, moguće je isključiti pumpu i smanjiti dozu insulina. Prednost je što može da se proceni koliko će dete da pojede, obroci su u vreme kada dete želi da ih uzima i upravo to vreme obroka koje nam insulin diktira, dovodi do poremećaja u ishrani.

Korišćenjem insulinske pumpe se preveniraju mnoge komplikacije.


Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde