Rak pluća usmrti više ljudi nego rak bešike, dojke i prostate zajedno


Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u svetu i u Srbiji. Podatak koji zabrinjava je da Srbija zauzima drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, a broj obolelih raste svake godine. 

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba. U proseku, dnevno se kod 16 osoba dijagnostikuje rak pluća, a na žalost svaki dan 13 osoba izgubi bitku sa ovom teškom bolešću.

Govoreći o lečenju raka pluća  prof. dr Goran Stojanović iz Instituta za plućne bolesti Vojvodine kaže da su šansu za uspešno izlečenje od raka pluća decenijama imali samo pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi i koji su operisani.

U poslednjih 10 godina situacija se drastično menja pojavom ciljane i revolucionarne imunološke terapije. Institut, kao vrhunska naučno-zdravstvena ustanova, ima iskustva u lečenju pomenutim terapijama, koje nam pokazuje da primena savremenih lekova u najvećem broju slučajeva dovodi do potpunog ili delimičnog povlačenja tumora, koja su kod mnogih pacijenata dugotrajni. Na taj način karcinom pluća postaje sve više hronična, a ne smrtonosna bolest. Na žalost, za sada se savremenim terapijama pacijenti leče samo kroz donacije, kliničke studije ili posebno odobrenje RFZO za pojedinačne pacijente. Međutim, sistemskog pomaka i dalje nema, jer najveći broj pacijenata nema mogućnost da se leči savremenim terapijama o trošku RFZO-a, napominje Stojanović.

Olja Ćorović je, ispred Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“, istrakla da udruženje već godinama sprovodi aktivnosti u dva pravca. Prvi se tiče prevencije, podizanja svesti o štetnosti duvanskog dima i važnosti redovnih preventivnih pregleda za osobe u riziku, a drugi je poboljšanje statusa pacijenata koji su već oboleli od raka pluća. 

I dok je štetnost duvanskog dima prepoznata od strane zdravstvenih institucija, sistemskih pomaka u lečenju već obolelih pacijenata u Srbiji i dalje nema. Lečenje obolelih je na nivou od pre 20 i više godina.

Nedavno je na poziv udruženja, u Beogradu boravila dr Meri Bazl (Merry Bussell) iz londonskog magazina “The Economist”, čija istraživačka jedinica sprovodi veliku uporednu studiju o ishodima lečenja najčešćeg karcinoma u 27 država Evrope. Prvi rezultati su alarmantni, s obzirom na to da je Srbija gotovo jedina zemlja u Evropi koja nema imunološke i personalizovane terapije o trošku države. Svi u Evropi, kao i sve zemlje regiona imaju savremene imuno i ciljane terapije o trošku zdravstvenih osiguranja. Oboleli od raka pluća, koji imaju sreću da žive u okolnim zemljama, Crnoj Gori, Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, Rumuniji ili Mađarskoj, imaju šansu da žive i da vode kvalitetan život više godina. Naši pacijenti umiru brzo, a i to kratkotrajno lečenje hemioterapijom i zračenjem je mučno i užasavajuće, istakla je Ćorović.

Kada član porodice oboli od raka pluća, celoj porodici se život menja iz korena. Dijagnostika, konzilijumi, borba za terapiju, traženje donacija, zračenje… ko to nije prošao, ne može ni da zamisli kako izgleda život sa obolelim od raka pluća.

Zbog svega toga, mi već godinama tražimo od nadležnih sveobuhvatno i sistemsko rešenje, a to je da oboleli dobije lek koji mu može pomoći, popraviti kvalitet života, produžiti život! Da li je to imunoterapija ili ciljana, biološka, manje je bitno. Važno je samo da država omogući lek za svakog pacijenta, za koga je medicinski dokazano da taj lek može da deluje. Svesni smo da su potrebna finansijska sredstva, zato podržavamo napore Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, da zatraže dodatna sredstva od Ministarstva finansija kako bi lečili svoje građane. Ostvareni suficit u budžetu omogućava Ministarstvu finansija da mali deo tih sredstava presumeri i sistemski reši problem lečenja pacijenata obolelih od najčešćeg i najsmrtonosnijeg raka, raka pluća, zaključila je Ćorović.

Iskustvo u lečenju raka pluća imunoterapijom

Jedan od onih koji se susreo sa ovom teškom bolešću je i Bratislav Atanasković (60) iz Kruševca. Njemu je pre dve godine postavljena dijagnoza raka pluća, koju je doživeo kao smrtnu kaznu. Međutim, dobio je šansu da se putem donacije leči najnovijom terapijom.

Imao sam sreće, jer sam bio kandidat za imuno terapiju i prvu dozu sam dobio sredinom aprila 2018. godine. Već nakon deset dana od prve doze imunoterapije osetio sam prvi boljitak, a nakon svega tri terapije, tumor mi se smanjio za pola. Danas, nakon gotovo dve godine od postavljanja dijagnoze, živim što se kaže punim plućima, osećam se odlično, radim sve kao i potpuno zdrave osobe, igram se sa svoje četiri unuke i družim se sa prijateljima. Moj rođeni brat koji živi u Švajcarskoj, na žalost takođe ima rak pluća, on je na imuno terapiji i dobro je. Međutim, kod njih se ta terapija dobija o trošku države, dok sam ja imao sreće da primam iz donacije, za razliku od mnogih drugih u Srbiji koji tu sreću nisu imali. Zato se nadam da će i drugi oboleli u našoj zemlji dobiti mogućnosti da se leče adekvatnom terapijom kako bi mogli da nastave da žive, iako imaju raka pluća, objasnio je Atanasković.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde