„Ćutite i sačekajte - Dajte detetu šansu da komunicira“

Kako da komuniciramo sa detetom?

Komuniciramo jer imamo želju da podelimo naše misli i osećanja sa nekim.

Komunikacija je dvosmerna aktivnost, bilo da je verbalna ili neverbalna. Jedna osoba izgovori rečenicu, druga osoba joj odgovori, potom ponovo odgovori osoba koja je prva govorila, zatim nastavi druga, pa se sve ponovi još nekoliko puta. Tada pričamo o naizmeničnom uključivanju u razgovor.

Ono što je važno da imamo na umu jeste da je razgovor nastao tako što ga je jedna osoba inicirala. Jedna osoba je želela da podeli svoje misli, osećanja, planove i ideje sa nekim.

Svoje misli, osećanja i ideje ima i dete i važno je da mu dozvolimo da ih iskaže i podeli sa nama. Dete se ne služi uvek rečima, ali i bez reči može poslati poruku. Zbog toga je važno da pažljivo slušamo i pratimo. Dete može biti nesigurno, može oklevati, biti tiho, uplašeno. Važno je da mi budemo dovoljno strpljivi i da obratimo pažnju na prve znake poruke koju dete šalje.

Kako se uči komunikacija?

Ako detetu damo dovoljno vremena, odgovorimo na njegovo započinjanje komunikacije, sačekamo odgovor deteta i ponovo odgovorimo, na taj način detetu dajemo podsticaj za učenje načina na koji se komunicira.

Primer: šetate se sa detetom i preleće avion iznad vaših glava. Avion je leteo nisko i njegovo preletanje je bilo glasno. Videli ste da je to privuklo detetovu pažnju, ali sačekajte da dete inicira komunikaciju. Ćutite i čekate. Dete će pogledom ispratiti avion, pokazati kažiprstom u pravcu aviona i/ili oglasiti se, a vi nakon toga kad je dete iniciralo komunikaciju kažite „Jeste, odleteo je avion!“

Primer: šetate se ulicom i primetite puno dece koja izlaze iz škole. Deca su bučna i privlače pažnju vašeg deteta. Sačekajte da vam dete pokaže da ih je primetilo. Vaše dete može kažiprstom pokazivati na đake, može se oglašavati da se priključi žagoru i/ili rukama i nogama signalizirati uzbuđenost zbog gužve. Kad je dete iniciralo komunikaciju, vi nastavite tako što ćete npr. reći „Jeste, puno dece ima!“

Primer: gosti vam zvone na vrata, zvono svakako privlači pažnju vašeg deteta i ono se okreće ka vratima, oglašava se i/ili pokazuje kažiprstom ka vratima. Nakon što je dete iniciralo komunikaciju o situaciji koja mu je privukla pažnju vi kažite „Jeste, neko zvoni. Hajde da vidimo ko je.“

Preduslovi za uspešnu komunikaciju

Preduslovi za uspešnost u ovoj aktivnosti:

• sačekajte,
• posmatrajte,
• ne zaključujte prerano,
• ne čitajte detetove misli,
• dajte detetu vremena.

Dopuštajući detetu da započne interakciju učimo ga jednoj od važnih stvari za govor i komunikaciju. Kad dopuštamo detetu da inicira komunikaciju pokazujemo mu da nam je važno i da primećujemo njegove želje, misli i potrebe, a to detetu daje samopouzdanje da sa tim nastavi i da vremenom bude još uspešnije u veštinama komuniciranja.

Hanen centar

Tekst je nastao na osnovu Hanen saveta za roditelje dece koja kasne u razvoju govora i jezika. Hanen centar je neprofitna organizacija iz Kanade posvećena pomaganju deci da komuniciraju najbolje što mogu. Postoji od 1975.godine kad je razvijen program „Za razgovor je potrebno dvoje“ koji obučava roditelje kako da pomognu detetu da komunicira. Hanen centar obučava logopede širom sveta za primenu licenciranih programa.