„Prilagodite detetu način čitanja knjige i pratite njegovo vođstvo“

Kako izabrati dečiju knjigu?

Jedan od najlakših načina za ostvarivanje interakcije, učenje o svetu oko nas i učenje novih reči jeste čitanje knjiga.

Izbor knjiga na tržištu jeste veliki i ponekad je teško odlučiti koja je knjiga najbolja za naše dete. Za bebe i mlađu decu važno je da knjiga ne bude preteška ni prevelika da bi je mogla držati u rukama. Važno je da ima slika koje su velike i jasne, da su boje prilagođene, da slika nema previše detalja koji bi ometali usmeravanje pažnje. Tekst u knjizi za bebu i decu nije potreban. Nije neophodno da ima priču jer deca na najranijem uzrastu ne mogu da isprate priču od početka do kraja.

Velika zamka za roditelje beba i manje dece bude čitanje propratnog teksta u knjizi. Probleme pravi loš prevod. Nekad to prevodi Google, a nekad prevodilac ne uzima u obzir publiku kojoj je knjiga namenjena. U takvim situacijama dobijamo izraze koji nisu odgovarajući ili komplikovane reči koje nisu deo prvog vokabulara deteta. A dobijamo i kilometarske rečenice sa umetnutim rečenicama i nerazumljivim konstrukcijama.

Ono što mi čitamo treba da bude u skladu sa detetom koje nas sluša. Dete koje ne govori, najviše će koristi imati od pojedinačnih reči i kratkih rečenica od dve reči. Dete koje se oglašava pojedinačnom rečju, najviše če koristi imati od slušanja prostih rečenica od dve ili tri reči. Dete koje se služi prostim rečenicama, najviše koristi će imati kad sluša kratke rečenice od tri ili četiri reči.

Još jedna od zamki za roditelje jeste insistiranje da se čita što više knjiga. Bebe i deca na mlađem uzrastu više benefita imaju od čitanja iste knjige nego od stalnog menjanja. Razlog za to jeste što ponavljanjem istih slika i istih pojmova, brže i lakše uče.

Roditelje zna da uplaši to što bebe i deca vole da im se ista knjiga čita iznova. I ne, nije im dosadno. Oni iz ponavljanja uče.

Roditelje zna da uplaši to što bebe i deca žele da čitaju knjigu od sredine do kraja. Ništa strašno, te slike su im privukle pažnju. Ili bebe i deca ne žele da gledaju određene strane u knjizi i jako negoduju kad na njima insistiramo. Sve je u redu, imaju pravo na to.

Roditelje zna da uplaši što dete ne može da izdrži da mu pročitaju priču do kraja. Ali bebe i deca na mlađem uzrastu, kao i deca koja kasne u razvoju govora ne mogu da razumeju početak-sredinu-kraj priče. Dete gleda i obrađuje svaku sliku pojedinačno, a pažnja na tom uzrastu je kratkotrajna.

Primeri iz svakodnevice

Primer: umesto da kažete „Bila jednom jedna devojčica koja je mnogo volela da nosi crvene kape pa su je zbog toga svi zvali Crvenkapa.“ recite:

• detetu koje još ne govori - „Seka!“ ili „Vidi seka!“
• detetu koje izgovara pojedinačne reči – „Vidi seku!“ ili „Seka ima kapu.“
• detetu koje spaja dve reči u rečenicu – „Vidi seku i mamu.“ ili „Seka ima lepu kapu.“

Preduslovi za uspešnost u ovoj aktivnosti:

• ne žurite,
• ne namećite svoj izbor,
• pratite detetova interesovanja,
• uprostite svoj govor,
• pričajte o slici koju dete gleda.

Naše čitanje moramo prilagoditi detetu, njegovoj motorici, njegovom razumevanju, njegovom govoru i njegovim interesovanjima.

Hanen centar

Tekst je nastao na osnovu Hanen saveta za roditelje dece koja kasne u razvoju govora. Hanen centar je neprofitna organizacija iz Kanade posvećena pomaganju deci da komuniciraju najbolje što mogu. Postoji od 1975.godine kad je razvijen program „Za razgovor je potrebno dvoje“ koji obučava roditelje kako da pomognu detetu da komunicira. Hanen centar obučava logopede širom sveta za primenu licenciranih programa.