„Pričajte sa detetom tokom svakodnevnih aktivnosti koristeći iste reči“

Beba je od prvog dana usmerena na odrasle i u potpunosti zavisna od njihove brige i nege. Roditelj je detetov prozor u svet.

Učenje o svetu koji ga okružuje dete počinje iz svog doma, iz stvari koje ga okružuju i situacija koje se ponavljaju. Ono što dete vidi jesu dnevne rutine: kupanje, hranjenje, presvlačenje, igra, izlazak, pospremanje... Svakodnevno ponavljanje dnevnih rutina dete uči, a potom predviđa i u njima učestvuje.

Kako dete uči nove reči?

Da bi dete naučilo značenje nove reči, a potom počelo aktivno da je koristi, potrebno je da je čuje puno puta. A da bi dete lakše naučilo novu reč potrebno je da je čuje u odgovarajućoj situaciji, tj dok imenovanu aktivnost izvodimo ili dok imenovani predmet dete može da vidi.

Tokom ove aktivnosti važno je da se u ponavljajućim situacijama služimo istim rečima jer će to olakšati učenje. Izgovarajući različite reči za isti predmet ili istu aktivnost dete zbunjujemo i produžavamo proces učenja.

Tokom ove aktivnosti važno je i da nakon što izgovorimo reč/rečenicu zastenemo i detetu damo dovoljno vremena da se ukjuči u interakciju.

Zašto iste reči? Dete tek uči o svetu, o odnosima, o pravilima. Učenje ćemo detetu olakšati ako se u ponavljajućim situacijama služimo istim rečima. Na taj način dete će lakše pridružiti jednu reč jednoj aktivnosti. Tako će lakše graditi razumevanje govora okoline, a potom lakše reč iz pasivnog rečnika prebaciti u aktivni i početi se služiti njom dosledno.

Primeri iz svakodnevice

Da li je to detetu dosadno? Odrasli se često pitaju ovo pitanje. Ali ne, deci nije dosadno. Više ponavljanja vodi boljem učenju. A kad nešto naučimo, osećamo se samopouzdanije.

Primer: tokom kupanja imenujte delove tela koje perete detetu. „Peremo kosu... peremo lice... peremo ručice....peremo noge...“. Važno je da imenujete deo tela koji perete, pokazujete i izgovarate istovremeno. Bez žurbe i uz pauzu da dete ima dovoljno vremena da se uključi u interakciju.

Primer: tokom hranjenja imenujte šta radite. „Jedemo supu...sipaj još...uzmi sad hleb....ovo je baš lepo.... mmmm kako je ukusno!....još malo je ostalo...“. Uklopite svoj govor sa aktivnostima koje imate. Pravimo pauze jer je važno da detetu date dovoljno vremena da se uključi u interakciju.

Primer: govorom uvedite dete u aktivnost menjanja pelene. „Idemo da promenimo pelenu...pi, smrdi!....uzmemo maramice....uzmeno čistu pelenu... bacimo staru pelenu....sad je beba čista...“ Izgovaramo rečenice koje su u skladu sa aktivnostima koje se dešavaju. Obavezno pravimo pauzu nakon svake od rečenica da bi dete imalo vreme da se uključi u interakciju.

Preduslovi za uspešnost u ovoj aktivnosti:

• opisujemo aktivnost koju izvodimo,
• ne zbunjujemo dete korišćenjem puno reči,
• govorimo polako sa dovoljno vremena da se dete uključi,
• prihvatamo sve detetove načine komuniciranja (pogled, pomeranje tela, oglašavanje, brbljanje, osmeh...),
• ne zahtevamo da dete ponovi reč/rečenicu za nama.

Razgovor sa detetom će izgraditi detetovo poznavanje sveta, dati mu sigurnost u dnevnim rutinama, pružiti mu razumevanje govora i potom aktivno korišćenje novih reči.

Hanen centar

Tekst je nastao na osnovu Hanen saveta za roditelje dece koja kasne u razvoju govora. Hanen centar je neprofitna organizacija iz Kanade posvećena pomaganju deci da komuniciraju najbolje što mogu. Postoji od 1975.godine kad je razvijen program „Za razgovor je potrebno dvoje“ koji obučava roditelje kako da pomognu detetu da komunicira. Hanen centar obučava logopede širom sveta za primenu licenciranih programa.