Većina srednjoškolaca je ponuđeno marihuanom, amfetaminom ili ekstazijem


Rizici od zloupotrebe droge, alkohola i kocke u odrastanju mladih, iz godine u godinu raste, a tome doprinosi njihova velika dostupnost i pogrešna uverenja da je moguća samokontrola. Iskustvo je pokazalo da do razvijanja simptoma zavisnosti najčešće dolazi u adolescenciji, a proces lečenja je dugotrajan i naporan.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv zloupotrebe droga, Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti - Vita, sprovela je istraživanje na uzorku od 480 srednjoškolaca uzrasta od 15 do 18 godina. O rezultatima i važnim aspektima bolesti zavisnosti, razgovaramo sa autorom studije, psihologom Stevanom Kvasom.

Koliko su mladi skloni rizičnom ponašanju kada govorimo o drogi, alkoholu i kocki? Koje droge mladi najčešće koriste?

Dipl. psiholog Stevan Kvas: Adolescencija je sama po sebi period u odrastanju kada su mladi jako radoznali, skloni eksperimentisanju, sa željom da dožive nesvakidašnja i nerealna iskustva i pobegnu od problema koji ih snalaze. Tako se neminovno, kao jedan od najvećih rizika odrastanja, nameće rizik od zloupotrebe droge, alkohola, kao i igranja igara na sreću kod mladih. 

Veliki je stepen dostupnosti, odnosno izloženosti mladih drogama, pa je samim tim i rizično ponašanje prisutnije nego ikada. Ovogodišnje istraživanje , pokazuje da je svaki šesti srednjoškolac, odnosno njih 16.5 odsto, imalo iskustvo sa nekom drogom, 43 odsto njih je direktno ponuđeno drogom, a čak 66 odsto srednjoškolaca u svom neposrednom okruženju poznaje nekog ko uzima drogu.

Najveći deo tih rizika nastaje već u srednjoškolskom uzrastu, pre osamnaeste godine, što dodatno pojačava potrebu za preventivnom delovanjem.

Što se ponude droga tiče, 80 odsto srednjoškolaca je ponuđeno jednom od tri droge, marihuanom, ekstazijem ili amfetaminom, pri čemu je marihuanom ponuđeno čak 54 odsto srednjoškolaca. Ove tri droge se istovremeno i najviše koriste među mladima, a među ostale spadaju, kokain, heroin, LSD, benzodijazepini.

Koje su najčešće zablude mladih o drogama?

Dipl. psiholog Stevan Kvas: Pogrešna i nedovoljna informisanost mladih dovodi do brojnih predrasuda i zabluda kada su droge u pitanju. Najčešća predrasuda je da se droge mogu uzimati povremeno i kontrolisano bez većih i dugoročnih posledica, kao i neopravdana podela droga na lake i teške. Ove predrasude smanjuju distancu prema drogama i čine pogrešan izbor verovatnijim. Ovakvi pogrešni stavovi su u velikom procentu prisutni kod mladih. Tako na primer, dve trećine mladih podržava podelu droga na „lake“ i „teške“, a trećina mladih smatra da se droga može uzimati kontrolisano.

Koliko je izražena zavisnost ljudi u ovom uzrastu? Kako izgleda proces odvikavanja?

Dipl. psiholog Stevan Kvas:  Dve trećine prvih kontakata sa drogom se dešava u adolescenciji. To je posebno osetljiv period, jer postoji veći rizik da se početno eksperimentisanje sa drogama, vrlo brzo pretvori u zloupotrebu, a potom i u zavisnost. Neretko, pored alkohola, kao prve supstance, mladi zloupotrebaljavaju i druge supstance po principu politoksikomanije. Međutim, mnogi mladi koji su postali zavisni u ovom uzrastu, nisu se odmah javili za pomoć. Prema našim statistikama, od prvog kontakta sa drogom, pa do javljanja za pomoć, prođe više od decenije. U tom dugačkom periodu se nagomilavaju brojne posledice, a samim tim i lečenje postaje zahtevnije i komplikovanije sa neizvesnijim ishodom.

Većina pacijenata razvije simtome zavisnosti upravo u adolescenciji.

Lečenje najčešće započinje detoksikacijom. Tokom detoksikacije, cilj je da se uz podršku pre svega medikamentozne terapije neutrališu simptomi apstinencijalne krize kako bi se pacijent psihofizički stabilizovao i uz rad na motivaciji pripremio za nastavak lečenja koje se odvija kroz dnevnu bolnicu, a kasnije i kroz grupnu terapiju, uz aktivnu podršku porodice. Tokom lečenja važno je držati se prioriteta, a promene treba implementirati postepeno na svim nivoima, kako bi došlo do trajne promene životnog stila zavisnika.

Kada je pravo vreme potražiti pomoć? Kakvu ulogu u lečenju imaju psiholozi, porodica i vršnjačke grupe?

Dipl. psiholog Stevan Kvas: Najbolje je da se osoba i porodica obrati za stručnu pomoć što pre, odnosno, da ne čeka da se problem zavisnosti sam od sebe reši, jer se to spontano gotovo nikada ne dešava. Pošto je narkomanija kompleksan problem koji utiče na brojne aspekte života i funkcionisanja zavisnika, problemu se iz tog razloga pristupa sveobuhvatno, uz učešće multidisciplinarnog tima.

Ovaj tim radi na saniranju svih telesnih i psihičkih tegoba kod pacijenta. Važnu ulogu u lečenju imaju članovi porodice i uže socijalne mreže, kao saradnici u lečenju. Porodica učestvuje u pravljenju plana daljeg lečenja pacijenta koji uključuje eliminisanje zavisničkog ponašanja, prevenciju recidiva i ostvarivanje drugih ciljeva lečenja.

Staro, zavisničko društvo je važno izbegavati, kao jedan od najrizičnijih faktora recidiva, a grupa vršnjaka koja nije u problemu, u jednom trenutku lečenja, nakon što se porodica stabilizuje, predstavlja bitan element u razvoju zdrave društvenosti pacijenta.

Za Stetoskop.info Miloš Đošić


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde