Doc. dr Radoslav Barjaktarović: nedoumice o operaciji kuka

Epidemiološka situacija u proteklih godinu i po dana uticala je na to da ljudi ređe idu kod lekara i time zaštite sebe i druge od potencijalnog razboljevanja. Ovo za posledicu ima to što su druga stanja trpela, a među njima svakako bol u kuku. 

Sa docentom doktorom Radoslavom Barjaktarovićem razgovarali smo upravo najvećim dilemama i pitanjima kada je operacija kuka u pitanju.

Bol u kuku - kako da znamo da li ukazuje na veliki problem?

Bol u kuku je ono što dovede pacijenta lekaru, a kako će ta bol izgledati zavisi od nekoliko faktora. Prvenstveno, važno je koliko pacijent ima godina i da li boluje od nekih drugih bolesti. Način života u mnogome će odrediti bol, takođe.

Bol u kuku se javlja u preponi, uglavnom ujuturu, ali prolazi nakon jutarnjeg razgibavanja. Međutim, ako govorimo o degenerativnom oboljenju zgloba kuka, koksartrozi, u početku bol prolazi nakon uzimanja analgetika ili antireumatika. Treba znati da će se bol vremenom povećavati kod ovog stanja i biti intenzivniji i dužeg trajanja. 

Kada je bol tu, kada treba odreagovati? Kada je pravo vreme?

Bol u kuku ne treba tolerisati, čim se pojavi pravo je vreme da se javite lekaru opšte prakse ili ortopedu direktno. Posledice nejavljanja lekaru na vreme kod bola u kuku mogu bite mnogostruke.

Prvenstveno, ljudi imaju nesnosne bolove, koji kako napreduju dovode do otežanog hoda. Neretno dolazi i do skraćenja noge, ljuljaju se i prilikom hoda zanose karlicu na jednu stranu, a trup na drugu. Dolazi i do hipotrofije karlične muskulature. Sve ovo važno je i zbog patnje samog pacijenta, a i zbog uspešnosti operacije kasnije.

Šta će lekar uraditi na pregledu kod ovakvog bola?

Lekar će uputiti na dijagnostiku koja uključuje rendgen i klinički pregled. Međutim, neka stanja, kao što su avaskularna nekroza glave butne kosti, tumori, infekcije i tumorima slične lezije, zahtevaju i skener i magnetnu rezonancu. Danas imamo sreće da imamo izuzetno kvalitetne skenere, sa minimum zračenja.

Priprema za operaciju kuka?

Preoperativna priprema podrazumeva kliničku, laboratorijsku, rendgen (RTG), dijagnostiku i preglede, ponekad i skener (MSCT) i magnetnu rezonancu (MRI).

Ortoped će vam tražiti i pregledi kardiologa, pulmologa ili drugih specijalista u zavisnosi od ukupnog zdravstvenog stanja. Na kraju pacijent dobija preoperativni zaključak za operaciju od strane kardiologa. Sve to verifikuje anesteziolog, dok ortoped pravi preoperativni plan.

Oporavak

Oporavak traje minimum mesec dana, dok se optimim postiže tri do šest meseci.

Tegobe u oporavkuse svode na bolovie, hematom, anemija. Odmah se kreće sa fizikalnom terapijom. Pacijent je na nogama istog dana ili sutradan, kod rutinskih procedura. Pacijent napušta bolnicu za do pet dana, a u nekim slučajevima već i dan nakon operacije.

Da li može da se operiše oba kuka u jednoj operaciji?

Može, ali kod bilateralne artroplastike je neophodno da pacijent bude mlađe životne dobi, bez drugih bolesti ili sa manjim procentom drugih bolesti. Ali, među operisanim pacientima sa oba kuka u jednom aktu bilo je i onih sa teškom kliničkom slikom, koji boluju od upalnih reumatskih bolesti, Bechtereva, reumatoidnog artritisa, Reiterovog sindroma. Kod njih su promenama zahvaćene i druge strukture osim kukova, kičma i ostali zglobovi.

Kod ove operacije može da se tokom jedne operacije se zamene oba kuka. Oporavak traje jednako kao kod operacije jednog kuka. Napominjem da, zamena oba kuka u jednom aktu zahteva izuzetno iskustvo, znanje i umeće, dobru uvežbanost hirurga i operativnog tima: ortopeda, anesteziologa, instrumentarke i ostalog osoblja.

Ako se operiše jedan i u drugoj fazi drugi kuk, pauza između operacija bi trebalo biti minimum tri meseca.

Materijali

Artroplastika podrazumeva totalnu ili parcijalnu zamenu zgloba. Ovom procedurom postiže se stabilan, bezbolan i funkcionalan zglob

Totalna artroplastika kuka moze biti cementna ili bescementna. Cementne endoproteze se ugrađuju starijim osobama preko sedamdeset godina starosti sa lošijom koštanom arhitektonikom i prisutnom osteoporozom. Vek ovih endoproteza je kraći. Razlika je u materjalu od kojih su endoproteze izgrađene, mada mogu biti od istog materjala i cementne i bescementne. Cementne se fiksiraju za kost prilikom ugradnje koštanim cementom, dok bescementne ugrađuju direktno metal na kost. Prave se od lakih i čvrstih materjala, titanijum i sl. Implantati su presvučeni biokompatibilnim materjalima, koji utiču da organizam prihvati implantat i smanjuju mogućnost stvaranja reakcije odbacivanja endoproteze kao stranog tela.

Bescementne artroplastike se rade osobama mlađe životne dobi, ali i kod starijih sa očuvanom koštanom građom.

Zakažite pregled ukoliko osećate bol u kuku pozivom na 063/687-460.