Prof. dr Srđan Pešić

Poštovana,

Uputstvo za korišćenje leka i ostale potrebne informacije možete pronaći u sledećem tekstu.

Terapijske indikacije

Depresija [unipolarna depresija, bipolarni poremećaj (manično-depresivna bolest), distimički poremećaji (depresivne neuroze) ] i anksioznost udružena s depresijom.

Doziranje i način upotrebe tableta

Ladiomil se dozira individualno; doza zavisi od bolesnikovog stanja i terapijske dijagnoze. Večernja se doza može povećati, a dnevna smanjiti ili se može primenjivati samo jedna dnevna doza.

Terapijski učinak bi trebalo postići najnižom efektivnom dozom. Prema tome, kad se tokom lečenja simptomi bolesti povuku, može se pokušati smanjenjem doze. Ako se stanje bolesnika pogorša, dozu treba ponovno povećati.

Ladiomil tablete treba popiti sa čašom vode.

Od blage do umerene depresije

25 mg 1 do 3 puta na dan ili 25 do 75 mg jedanput na dan, tokom najmanje 2 dana; doza se po potrebi, i ovisno o podnošljivosti, može postepeno povećavati za 25 mg na dan. Najviša dnevna doza iznosi 150 mg.

Teška depresija

25 mg 3 puta dnevno ili 75 mg jednom dnevno; doza se po potrebi, i u zavisnosti od podnošljivosti, može postepeno povećavati do najviše 150 mg dnevno.

Doziranje kod starijih bolesnika

Početna doza iznosi 25 mg dnevno. Doza se po potrebi, i u zavisnosti od podnošljivosti, može postepeno povećavati do najviše 75 mg na dan, jednokratno ili podeljeno u 3 doze.

Injekcije

Ladiomil se intravenski daje bolesnicima koji ne mogu uzimati lek na usta, kod kojih nije postignut zadovoljavajući terapijski odgovor nakon oralne primene ili u refraktornim slučajevima depresije.

Sadržaj 1 do 2 ampule (25 do 50 mg) treba rastvoriti s 250 ml fiziološkog rastvora ili rastvora glukoze. Primenjuje se infuzijom tokom 1,5 do 2 sata.

Ako je potrebna veća doza 3 do 6 ampula (75 do 150 mg) treba rastvoriti s 500 ml fiziološkog rastvora ili rastvora glukoze, te primenjivati infuzijom tokom 2 do 3 sata.

Čim se postigne terapijska dijagnoza (obično za 1 do 2 dana) nastavlja se oralnim lečenjem.

Doziranje kod starijih bolesnika

Kod starijih se primenjuju manje doze, u zavisnosti od bolesnikovog stanja i terapije.

Kontraindikacije

Do kontraindikacija prilikom korišćenja Ladiomila može doći kod bolesnika preosetljivih na Maprotilin, kod bolesnika sa konvulzivnim poremećajima (postojećim ili u anamnezi), akutnim srčanim infarktom, pa i kod bolesnika koji se leče inhibitorima monoaminooksidaze (vidi interakcije).

Posebna upozorenja i posebne mere opreza pri upotrebi

Lečenje Ladimilom valja započeti malim dozama, održavati ih tokom 2 dana, a potom postepeno s manjim porastima povećavati. Dozu valja održavati na najnižem efektivnom nivou. Valja izbjegavati nagli prekid lečenja ladiomilom zbog mogućih nuspojava. Tokom lečenja ladiomilom bolesnika se mora nadzirati.

Tokom lečenja ladiomilom preporučuje se periodično praćenje krvne slike, redoviti nadzor jetrene i bubrežne funkcije, te redovni pregled zuba, posebice tokom dugotrajnog lečenja.

ladiomil valja s oprezom primenjivati kod starijih bolesnika i u bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima, uključujući preboleli srčani infarkt, smetnje provođenja, aritmije i/ili ishemijsku srčanu bolest. Kod takvih bolesnika je potrebno nadgledati srčanu funkciju, uključujući ekg, posebno tokom dugotrajnog lečenja. Kod bolesnika sklonih ortostatskoj hipotenziji potrebno je redovno meriti krvni pritisak.

Ladiomil sa oprezom treba primenjivati kod bolesnika sa glaukomom uskog ugla ili povećanim intraokularnim pritiskom, hroničnom jačom opstipacijom, poremećajima jetrene i bubrežne funkcije, hipertireozom, te retencijom mokraće (postojećom ili u anamnezi), posebno kod bolesnika s hipertrofijom prostate.

Kod šizofrenih bolesnika koji se leče ladiomilom postoji mogućnost pogoršanja psihoze, dok kod bolesnika s bipolarnim (cikličnim afektivnim) poremećajima ladiomil može potaknuti hipomanične i manične epizode, zbog kojih valja smanjiti dozu ili prekinuti lečenje te primeniti antipsihotik. Kod retkih depresivnih bolesnika antidepresivi mogu podstaknuti egzacerbaciju suicidnih sklonosti (koje su inače sastavni deo bolesti).

Kod starijih i kod predisponiranih bolesnika triciklički antidepresivi mogu podstaknuti farmakogene psihoze, koje nestaju spontano tokom nekoliko dana nakon prekida lečenja.

Upotreba kod starijih bolesnika

Kod starijih se bolesnika se preporučuju manje doze (vidi doziranje i način uporabe).

Upotreba kod dece

Učinkovitost i neškodljivost kod dece (mlađe od 18 godina) nije utvrđena.

Interakcije sa ostalim lekovima i ostali oblici interakcija

zbog mogućnosti opasnih nuspojava maprotilin i inhibitori monoaminooksidaze se ne smeju uzimati istodobno. Lečenje ladiomilom sme započeti nakon najmanje 2 dana od prestanka lečenja inhibitorima monoaminooksidaze. Nakon prestanka lečenja ladiomilom takođe se tokom najmanje 2 dana ne smije započeti lečenje inhibitorima monoaminooksidaze.

Maprotilin može pojačati kardiovaskularne učinke simpatomimetika čak ako su primenjeni u obliku kapi za nos ili kao lokalni anestetici (npr. u stomatologiji), te je potreban strogi nadzor (krvnog pritiska i srčane frekvencije) te pažljivo prilagođavanje doze. Maprotilin može pojačati i učinke antikolinergičnih lekova na očne zenice, središnji živčani sastav, debelo crevo i mokraćni mehur. Zbog sinergizma antikolinergičnih učinaka maprotilin se ne bi smeo kombinovati s kinidinom i sličnim antiaritmicima.

Istovremena primena maprotilina i tricikličkih antidepresiva dovodi do porasta koncentracije maprotilina što može dovesti do pojave konvulzija.

U kombinaciji s alkoholom ili depresorima središnjeg živčanog sastava mogu se pojačati depresivni učinci maprotilina na središnji živčani sastav.

Oprez je potreban pri kombiniranju maprotilina s hormonima štitnjače zbog moguće pojačane kardiotoksičnosti.

Maprotilin može smanjiti ili blokirati antihipertenzivni učinak blokatora adrenergičnih neurona (gvanetidin, betanidin, rezerpin, klonidin, alfa-metildopa), te hipertenzivnim bolesnicima koji se leče ladiomilom treba dati antihipertenziv drugog mehanizma delovanja.

Lekovi koji aktiviraju jetrene mikrosomne enzime (barbiturati, fenitoin, karbamazepin, oralni kontraceptivii dr.) mogu ubrzati metabolizam maprotilina smanjujući mu plazmatsku koncentraciju i efektivnost, pa dozu ponekad treba prilagoditi.

Plazmatska se koncentracija maprotilina može povećati u kombinaciji s cimetidinom ili s fluoksetinom. I zbog znatne biotransformacije propranolola može se povećati plazmatska koncentracija maprotilina pa se moraju kombinovati oprezno, uz nadziranje plazmatskih nivoa. Maprotilin može pojačati efektivnosti kumarinskih antikoagulansa, oralnih hipoglikemija (tipa sulfonilureje) i inzulina.

Trudnoća i dojenje

Ladiomil se tokom trudnoće i dojenja može koristiti samo ako je neophodno.

Ispitivanja kod životinja nisu pokazala ni teratogenih, ni mutagenih posledica, a niti posledica štetnih za reprodukciju ili fetus.

Uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i mašinama

Bolesnike koji se leče ladiomilom treba upozoriti na simptome centralnog nervnog sistema koji se mogu pojaviti i smanjiti sposobnost upravljanja vozilima i mašinama. Konzumiranje alkohola i ostalih lekova može pojačati ove simptome.

Nuspojave

Nuspojave ladiomila su obično blage i prolazne i najčešće nestaju tokom lečenja ili nakon smanjenja doze. Neke je nuspojave (umor, poremećaji spavanja, agitacija, teskoba, opstipacija, suvoća usta) često teško razlikovati od simptoma same depresije.

Centralni nervni sistem - psihičke indikacije

Teskoba, nesanica, agitacija; ređe konfuzija, halucinacije, dezorijentacija, nemir, noćne more, hipomanija, manija, egzacerbacija psihoze, poremećaji pamćenja.

Neurološke indikacije

Pospanost, vrtoglavica, tremor; ređe obamrlost, motorna hiperaktivnost, konvulzije, eeg promjene, tinitus, ekstrapiramidni simptomi, ataksija, dizartrija, parestezije.

Indikacije na kardiovaskularni sistem

Retko: ortostatska hipotenzija, hipertenzija, tahikardija, palpitacije, aritmije, srčani blok, sinkopa.

Atikolinergične indikacije

Suvoća usta, opstipacija, zamagljen vid; ređe: poremećaji akomodacije, midrijaza, retencija mokraće, problemi sa mokrenjem, zubni karijes.

Alergijske indikacije

Retko: kožni osip, petehije, svrab, urtikarija, fotosenzitizacija, edemi, lekom uzrokovana vrućica.

Indikacije na digestivnog sistema

Mučnina; Ređe: povraćanje, želučani problemi, proliv, gorak ukus, grčevi u trbuhu, disfagija.

Indikacije na endokrini sistem

Ređe: pojačan ili oslabljen libido, impotencija, povećanje ili smanjenje koncentracije glukoze u krvi, izolovani slučaj galaktoreje.

Indikacije na kardiovaskularni sistem

Izolovani slučajevi: leukopenija, agranulocitoza, eozinofilija, trombocitopenija.

Ostale indikacije

Slabost, umor, glavobolja, promenjena jetrena funkcija, žutica, smanjenje ili porast telesne težine, preterano znojenje, crvenilo lica, učestalo mokrenje, povećano stvaranje sline, kongestija nosne sluznice, alopecija.

Predoziranje

Znakovi se predoziranja uobičajeno pojavljuju tokom prva 4 sata nakon uzimanja, a najjači su 24 sata nakon uzimanja. Zbog farmakokinetičkih osobina maprotilina bolesnik je u opasnosti i sledećih 4 do 6 dana.

Znakovi središnjeg živčanog sastava koji se mogu pojaviti su jaka pospanost i vrtoglavica, koma, konvulzije, nemir ili agitiranost, mišićna ukočenost ili slabost. Od kardiovaskularnih komplikacija mogu se pojaviti tahikardija, aritmije, poremećaji provođenja, te srčano zatajenje. Bolesnik može imati vrućicu, povraćati, a može se pojaviti i depresija disanja.

Kako maprotilin nema antidota lečenje je simptomatsko i suportivno. Što pre treba potaknuti povraćanje ili, ako bolesnik nije pri svesti isprati želudac. Ako je bolesnik u cirkulacijskom kolapsu primenjuju se plazma ekspanderi intravenski, kiseonik i kortikosteroidi. Pri kongestivnim zastojima rada srca bolesnika treba brzo digitalizirati. Za srčane aritmije primienjuje se natrijum bikarbonat, a ako su refraktorne, fenitoin ili oprezno propranolol. Ako se pojave konvulzije i hiperiritabilnost pažljivo se primenjuju benzodiazepini. Vrućicu treba kontrolirati svim raspoloživim metodama.

Farmakološke osobine

Farmakodinamske osobine

Ladiomil sadržava maprotilin, tetraciklički antidepresiv koji osim što djeluje antidepresivno i anksiolitički, ublažava agitaciju i psihomotornu retardaciju. Poseduje izraženi i selektivni inhibitorni učinak na preuzimanje noradrenalina u presinaptičkim neuronima kortikalnih struktura središnjeg živčanog sastava, čime povećava njegovu sinaptičku koncentraciju. Takav učinak na Serotonin ne ispoljava. Poseduje slab do umereni afinitet za središnje a1-adrenergične receptore, naglašeni inhibitorni učinak na h1-receptore i umereni antikolinergični učinak. Smatra se da su promene funkcionalnog odgovora neuroendokrinog sustava (hormon rasta, melatonin, endorfini) i/ili neurotransmitera (noradrenalin, serotonin, gaba) tokom dugotrajnog lečenja takođe uključeni u mehanizam delovanja maprotilina.

Farmakokinetske osobine

Nakon oralne primene maprotilin hidroklorid se apsorbira polako i potpuno. Prosečna apsolutna bioraspoloživost iznosi 66 do 70%. Uredne plazmatske koncetracije od 48 do 150 nmol/l (13 do 47 ng/ml) se postižu do 8 sati nakon primene doze od 50 mg.

1 sat nakon intravenske bolus inekcije od 50 mg ladiomila postižu su se koncentracije od 54 do 182 nmol/l (17 do 57 ng/ml).

Nakon ponavljane (oralne ili intravenske) primene 150 mg ladiomila na dan ravnotežne krvne koncentracije od 320 do 1270 nmol/l (100 do 400 ng/ml) postižu se tokom drugog dana lečenja, bilo primenjena kao pojedinačna dnevna doza ili podeljena u tri doze.

Ravnotežne koncentracije maprotilina linearno su proporcionalne dozi, iako se bitno razlikuju od osobe do osobe.

Količina maprotilina u krvi i plazmi iznosi 1,7. Prosečni volumen raspodele iznosi 23 do 27 l/kg. 88 do 90% maprotilina je vezano za plazmatske belančevine, nezavisno od bolesnikovog uzrasta ili bolesti. Koncentracija u moždanom likvoru iznosi 2 do 13% serumske koncentracije maprotilina.

znatna količina maprotilina se metabolizuje, pa se samo 2 do 4% doze izlučuje u mokraći nepromenjeno. Glavni je metabolit farmakološki aktivni desmetil derivat. Hidroksilirani i/ili metoksilirani metaboliti koji se izlučuju konjugirani putem bubrega su manje bitni.

Prosečno poluvreme izlučivanja maprotilina iz krvi iznosi 43 do 45 sati. Prosečni se sastavni klirens kreće od 510 do 570 ml/min.

Tokom 21 dana u mokraći se izluči otprilike dve trećine pojedinačne doze, najvećim delom u obliku slobodnih i konjugiranih metabolita, a u stolici otprilike trećina.

Farmakokinetika kod starijih bolesnika

Kod starijih bolesnika (starijih od 60 godina) su ravnotežne koncentracije više nego kod mlađih bolesnika nakon iste doze. I poluvreme izlučivanja je duže, pa bi dnevne doze trebalo prepoloviti. Kod bolesnika sa oštećenom bubrežnom funkcijom (klirens kreatinina 24 do 37 ml/min) poluvreme izlučivanja nije promenjeno, ako je jetrena funkcija neoštećena. Bubrežno je izlučivanje metabolita smanjeno, ali je ono kompenzirano povećanim izlučivanjem putem žuči.

Pretklinički podaci o neškodljivosti

U istraživanjima akutne toksičnosti kod štakora, intravenska primena doza, približno 8 puta većih od maksimalne preporučene doze kod čoveka izazvala je paralizu bez anestezije, konvulzije i druge poremećaje središnjeg živčanog sastava i respiratornu depresiju. Slične pojave primećene su nakon intraperitonealne i supkutane primene.

Praćenjem životinja u periodu od godinu dana uz primenu velikih doza maprotilina nije dokazana karcinogenost. Takođe nije bilo dokaza mutagenosti kod potomaka miševa kojima su davana i do 60 puta veće doze od onih koje se primenjuju kod ljudi.

Pozdrav.