.png "Prof. dr sci. med. Olivera Žikić - Psihijatar / psihoterapeut")
Glavna karakteristika psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha...
Prof. dr Olivera Žikić je specijalista psihijatrije i psihoterapeut. Svoje profesionalno radno iskustvo stekla je radom u privatnoj i državnoj praksi u Nišu.
Uže oblasti interesovanja prof. dr Žikić su:
- anksiozni poremećaji,
- depresija,
- poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji),
- bipolarni poremećaj.
Prof. dr Žikić Ima zvanje kognitivno bihejvioralnog psihoterapeuta. Jedan je od osnivača Srpskog udruženja kognitivno bihejvioralnih terapeuta, ujedno je i edukator i supervizor u okviru edukacije ove asocijacije.
Autor je preko 70 naučnih publikacija, redovno se usavršava na seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu.
Pregled kod prof. dr Olivere Žikić možete zakazati putem sajta Stetoskop.info ili pozivom na 063/687-447.
Molim vas za odgovor koliko su povezani okostavanje kicme sa napadima panike usled nesvestica i loseg mentalnog stanja koje ima bolesnik,i da li je moguce da se od takvih trauma dobije socijalna fobija? Da li sam pacijent moze da prepozna neku od fobija jer mislim da se ona u toj mentalnoj krizi moze stopiti sa simptomima tako da tek posle izlecenja ili ublazavanja simptoma okostavanja ja primecujem da su mi ostali neki strahovi i to obicno u prisustvu ljudi,pocinjem lose da se osecam sto nije ni malo prijatno.Zaista ako se radi o socijalnoj fobiji hteo bih da se lecim jer to nije ni malo naivno stanje za bolesnika.Ako se znaci radi o strahovima molim za vase misljenje dali je to nasledje okostavanja kicme i da li postoji mogucnost da prodju sami jer su mi tegobe okostavanja kicme prosle ili moram sto pre na lecenje.Nadam se da sam zaokupio vasu paznju,jer bi mi odgovor ipak veoma znacio da znam koje korake da preduzmam.Ako se radi o fobiji najverovatnije bih kod vas na le! cenje jer sam nekako u svim ovim odgovorima stekao utisak da ste strucnjak sa velikim iskustvom a to je preduslov za uspesno izlecenje.Jos samo da napomenem da vise nemam nesvestice i mentalno se mnogo bolje osecam jer sam kicmu skoro izlecio,ali mislim da su strahovi ipak ostali i to u prisustvu ljudi i situacija odakle nemogu bas kad pozelim da odem jer bih izazvao njihovo cudjenje pa se tada sve gore osecam,cak sam primetio da ako neko izadje iz prostorije mislim manje nas ostane odmah se bolje osecam.Molim za pomoc nezelim da mi najbolje godine prodju u strahovima da ce mi biti lose.