Prof. dr sci. med. Olivera Žikić

oštovana doktorice, usled niza događaju u poslednje 4 godine počeli su da mi se javljaju razni simptomi bolesti koji nisu imali organsko poreklo. Počelo je sa bolovima u prsima i trnjenju leve ruke, a svi nalazi interniste su govorili da nemam razloga za brigu. Svaki bol koji nije uobičajen (glavobolja itd.) je u meni stvarao strah od najgoreg, ne od smrti već o tumora. Ali generalno ja sam vrlo pozitivnog duha, skoro uvek dobro raspolozena i nemam problem u komunikaciji sa ljudima. Nakon skoro 4 godine, nakon trnjenja glave i očiju, obratila sam se neuropsihijatru koja mi je konstatovala dijagnozu anxio depressivum uz dodatak u psihičkom statusu dominira anksioznost, sklonost ka somatizaciji i laka hipoertimija subd. polarisana. Propisan mi je Cipralex 10 mg. Uzimam ove tablete već mesec dana i dobro se osećam. Posebno to osećam u situacijama kada bih se po "prirodi stvari" obično iznervirala i koje bi me pogodile, sad me se skoro pa i ne dotiču. Međutim javili su mi se neki bolov! i kao što su u levom delu ispod grudnog koša, uglavnom oko dojke (napominjem da sam pre mesec dana išla na ultrazvuk i da je sve uredu, takođe osećam podrhtavanje nekih mišića, ponekad osećam slabost u celom telu kao nekad kada sam se značajno nervirala. I još uvek osećam da na neke situacije ipak gledam iz negativnog ugla. Da li mislite, pre svega, vezao za ovaj bol ispod rebara da bih se trebala obratiti nekom doktoru ili je to ipak jedna od mojih epizoda straha od neke bolesti. Unapred zahvalna

Postovana Dr Olivera,htela bih da Vam postavim nekoliko pitanja. Lecim se od septembra 2007. godine od (predpostavljam da je ta sifra za ovu bolest) umerene depresije-F 32,1.Pijem lek Maprotilin 1 tabletu od 25 mg uvece.Odlicno se osecam za razliku od cele prosle godine, tacnije pocele su mi smetnje koje sam ja primetila od januara prosle godine.Iako se dobro osecam,mene je prvenstveno strah da ce mi se javiti ponovo simptomi koje sam imala,kada prekinem da pijem lekove.Koja je verovatnoca da ce mi se ponovo vratiti ti simptomi?Pored placljivosti,razdrazenosti,loseg nadanja u bolje sutra......imala sam strah da ostanem sama,da idem negde sama bez mojih bliskih osoba iz porodice,poceli su da mi se stvaraju redom razliciti strahovi,npr. voznja autobusom do BG-a,student sam,strah da popijem neki lek predpostavljajuci da cu odreagovati,i kada popijem umislim da ce mi se to dogoditi i sva se uspanicim,govorim sebi da mi se nece nista desiti,ali se tek smirim kada je neko od mojih! pored mene u kuci.Kada sam prvi put otisla kod neuropsihijatra,doktoru sam rekla da imam strah da ostanem sama,bila sam i veoma placljiva dok mi je postavljao neka pitanja u vezi porodice,decka i sl.Mene zanima da li ovi strahovi imaju veze sa depresijom, ili imam jos neki poremecaj?Citajuci o depresiji na Internetu,relativno malo literature,nisam uocila veliku povezanost depresije i slicnih strahova.Ja se odlicno osecam,strahove sam skoro sve prevazisla,izborila sam se sa njima.Imam sumnju da doktor nije obratio paznju kada sam mu rekla da imam strah da ostanem sama.Verovatno ja gresim,ali bih to da proverim,pitajuci Vas,a ne bih svog lekara da ne bi posumnjao da ja nemam poverenja u njegovo znanje. S'postovanjem 

U posljednje vrijeme, kada sam pod uticajem stresa, osjetim bol u ledjima, tačnije kod lijeve lopatice, kao i bol u grudima blizu lijeve ruke. Kada se situacija smiri, i kada prestanem biti uzrujana zbog problema, bol i dalje ne nestaje.

Postovana doktorko, mislim da mi treba pomoc.Posle niza nedaca u zivotu nalazim se u situaciji da ne mogu sebi da pomognem.Radim sa decom u skoli i nisam vise tolerentna u kontaktu ni sa decom ni sa kolegama.Imam stalno neki osecaj zavere i sve sto jos ide sa tim.Budim se mnogo rano,vodim razgovore sa ljudima u sebi i kad treba da im kazem nesto nemam potrebe jer sam se vec ispricala sa njima.Meni je ovo smesno sada i inace se smejem i salim dosta.Zatim,desili se da mi neko stavi zamerku na rad prodje dosta strasno.Pocinjem da se derem iz cega vidite da nemam kontrolu nad sobom.Ponekad dobijem zelju da povredim tj udarim sagovornika.Samohrani sam roditelj jednog predivnog pubertetlije i imam utisak da mu ne prija moje stanje.Smanjujem broj prijatelja,ne verujem ljudima,bezim od njih a jedino se druzim sa decom,sto u skoli sto privatno.Radim po 20 sati dnevno i nemam trenutke dokolice i nikako ne mogu sebi da ostavim malo slobodnog vremena.Znam da je lek u setnji,zdravoj ishrani ali nemam snage ! da krenem.Prosto receno,vrtim se u krugu i udaram glavom u zid.Postoje li neki medikamenti sa kojima bih podsetila svoj organizam kako izgleda trenutak opustenosti pa da posle probam sama da ga dostignem?Zivim u Bg.Hvala Vam ako procitate a jos vam vise hvala ako mi odgovorite.

Postovana Dr.Olivera,imam veliki problem sa sobom.Imam 51 godinu,od pre 2 godine osecam potrebu za stalnim plakanjem,problem nesanice, crne misli u vezi sa svim.Nakon posete psihijatru dobila sam terapiju: Monizol 20mg od koga mi se samo spava a nista ne resava.Onda sam pocela sa uzimanjem Bromazepama od 3mg,u pocetku mi je odgovarao a u poslednje vreme kada popijem nema nikakvog dejstva.Stalno sam zamisljena,nisam za komunikaciju,i pod stalnim pritiskom pogotovu sada jer sam pre mesec dana imala smrtni slucaj kada mi je majka umrla na rukama.Neslaganja sa sestrom mi jos vise otezavaju situaciju.Jer ne mogu da se uklopim u danasnjicu punoj nepravde.Da li mozete da mi date neki savet,lek , jer svojim ponasanjem stetim prvenstveno sebi a i svojoj porodici.Drugih problema nemam, ali ne mogu da se osvestim i razbistrim glavu.Cini mi se da mi je sve gore. Hvala unapred!