Prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba

Specijalista radiologije i onkologije

Telefon za zakazivanje
+381 63 687 460

Telefon za zakazivanje

Dr Mirjana Durbaba je u Beogradu 1989. godine izabrana u zvanje Istraživača saradnika na Medicinskom fakultetu. Promovisana je u zvanje Primarijusa 1996. godine, Ministarstvo Zdravlja Republike Srbije. Nakon toga je 1997. godine izabrana u zvanje Naučnog saradnika na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu.

Telefon za zakazivanje

+381 63 687 460

Oblasti medicine

Specijalizacija

Grad

Jezici

O doktoru

Dr Mirjana Durbaba je u Beogradu 1989. godine izabrana u zvanje Istraživača saradnika na Medicinskom fakultetu. Promovisana je u zvanje Primarijusa 1996. godine, Ministarstvo Zdravlja Republike Srbije. Nakon toga je 1997. godine izabrana u zvanje Naučnog saradnika na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu. Pored dugogodišnjeg iskustva u državi, dr Durbaba se stručno usavršavala kao Stipendista Vlade Francuske, 1987.-1988. godine za specijalizacijom iz radiacione onkologije i brahiterapije na Institutu "Gustav Rusi" i Institutu "Kiri" u Parizu. Kao stipendista Republičkog Ministarstva za nauku Francuske 1989. godine se usavršavala u Centru "Žorž Fransoas Leklerk". Bila je saradnik u izradi protokola "Dijagnostika i lečenje Malignih tumora Instituta za onkologiju i radiologiju", Beograd, izdanje 1993. godine.

Obrazovanje:

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1970 do 1977

Osnovne studije

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1982 do 1984

Postdiplomske studije iz oblasti radiologije.

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1985

Magistraska teza: "Izbor optimalne tehnike radioterapije malignih tumora larinksa pomoću uredjaja telekobalterapije".

Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu od 1992

Doktorska disertacija: "Izbor metoda i tehnika posleoperacione radioterapije karcinoma vrata materice".

Radno iskustvo:

Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd, odeljenje Radioterapije od 1984 do 1986

Lekar specijalista radiolog onkolog.

Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd od 1986 do 1994

Šef odeljenja u službi za tumore maligne lokalizacije.

Institut za onkologiju i radiologiju, Beograd od 1994 do 2001

Načelnik odeljenja radioterapijske ginekologije.

Kabinet za radiologiju i onkologiju FMMS – Onkomedikus od 2001

Vlasnik.

GAK "Narodni Front", Beograd od 2003 do 2007

Konsultant za radiologiju i onkologiju.

Članstvo:

Komisija Ministarstava Zdravlja R. Srbije za izradu Strategije za Palijativno Zbrinjavanje od 2008

Član i podpredsednik komisije.

Konzilijum za tumore ovarijuma i maksilofacijalne regije, Institut za onkologiju i radiologiju Beograd od 1994 do 2001

Sekcija za radioterapiju SLD

Evropsko Udruženje za radiacionu terapiju i onkologiju – ESTRO (ESTRO/GEC)

Evropsko Udruženje ginekoloških onkologa - ESGO

Američko Udruženje kliničkih onkologa – ASCO

Balkansko Udruženje onkologa – BUON

Član/osnivač

Udruženje za Menopauzu i Andropauzu

Član/osnivač

Raspored rada doktora

Telefon za zakazivanje
+381 63 687 460

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 34

  1. Postovanje doktore, imala sam rendgensko snimabnje kuka u jednom pravcu u ranoj trudnoci. Tada nisam znala da samu drugom stanju, tako da me interusuje vase misljenje, zbog mogucih komplikacija. Moram da naglasim da sam u trenutku zracenja bila trudna 10-14 dana. Molim vas za odgovor, sada sam u 8 nedelji. Hvala!

    Odgovoreno: 19. 01. 2013.
    • Prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba

      Poštovana,
      Jako je teško reći u kavom je riziku plod za razvoj anomalija obzirom na izloženost zračenju iz prostog razloga što se ovaj rizik zasniva ne samo na činjenice da ste snimani (odnosno primili neku dozu zračenja) , već i drugih značajnih faktora aparature (anlogni/ digitalni rendgen aparat, rasapno zračenje itd) i tehike snimanja. U svakom slučaju ginekologa, koji vodu vašu trudnoću, upoznajte sa ovom činjenicom da bi vas na vreme uputio da radite testove kojima se mogu otkriti genatske anomalije ploda.
      Pozdrav

  1. Pozdrav, radio sam uzv abdomena i vadio nalaze komplet sve, sto se tice nalaza krvna slika mi je super sve, imam povisenu sedimentaciju 47, bilirubin i ast takodje imam nesto veci, zatim crp mi je 22, a sa uzv abdomena vidi se sledece: jetra uredne velicine i polozaja usredisnjem dijelu desnog reznja hiperehogena area, dijelom ne jasnih kontura, promjera 32mm, sire dif. Dg. Zucna kesa urednog polozaja, difuzno zadebljalog zida promjera do 12mm. Pankreas se slabije diferencira, izrazen meteorizam. Vena lienalis uredne sirine. Slezena primjerene velicine 135mm sa brojnim hiperehogenim areama u parenhimu do 18mm. Vena porte je sirine do 14mm-portna hipertenzija. Bubrezi su urednog polozaja i velicine, primjerene velicine parenhima u oba bubrega koji je uredne ehogenosti i strukture. Bez zastojnih promjena i bez znakova urokalkuloze. Vesika urinaria urednog nalaza. Bez znakova prisustva slobodne tecnosti u abdomenu. Ja bih vas zamolio za vasu dijagnozu o cemu se radi po vasem misljenju da li je nesto ozbiljnije ili sta vec. . . ? Unaprijed vam se zahvaljujem. . . S postovanjem!

    Odgovoreno: 19. 01. 2013.
    • Prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba

      Poštovani,
      Radiologi ili internista koji vam je radio uz, morao je da stavi zaključak na izveštaj koji ste dobili, samim tim imate i dijagnozu. Kako je uz veoma subjekitvna dijagnostička metoda pregleda i zavisi od mnogih faktora u trenutku njenog izvodjenja, dati neki zaključak na osnovu tudjeg izvodjenja ove dijagnostičke procedure koja se odvija u realnom vremenu je izuzetno teško i profesionalno nekorektno.
      otuda, ako nemate zaključak na kraju pregleda, obratite se lekaru koji je izvodio pregled i pitajte ga za mišljenje ili ako niste zadovoljni ponovite pregled kod drugo lekara koji će vama dati zaključak (dijagnozu) . Dijagnoza bolesti se ne postavlja na osnovu samo uz pregleda već na osnovu kompletnog uvida u vaše zdravstveno stanje i moguće promene na organu u sklopu nekog oboljenja.

      Pozdrav

  1. Molim vas da mi protumacite nalaz odnosno interesuje me da li moze da se postigne poboljsanje u slucaju ovakvog nalaza. Hiperlordoza cervikalnog dela kicmenog stuba. Spondylosis, spondyloarthrosis, uncarthrosis et osteoporosis cervicalis et thoracalis. Hvala unapred na odgovoru

    Odgovoreno: 14. 01. 2013.
    • Prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba

      Poštovani,
      Promene koje opisujete su degenerativne i najčešće u skladu sa godinama života, narovno da na njih utiču i mnogi drugi činiioci. Ukoliko ste bez tegoba nema potrebe da bilo sta peduzmete osim redovnih vežbi i šetnji, ako su tegobe prisutne obratite se spec. Fizikalne medicine, oni će vas uputiti na vežbe koje ćete raditi i lekove koje bi primali.
      Pozdrav

  1. Poštovani, mojoj djevojčici staroj sedam godina potvrdjen je centralni pijevremeni pubertet. Lhrh test pokazuje visoke vrijednosti lh zbog čega je zatražen mr endokranijuma. Nalaz mr: sela turcika je normalne veličine, intaktna, bez prisustva ekspanzivnih promjena. Postkontrastno heterogena hipofiza, bez jasnog izdvajanja fokalne lezije. Prisutan normalan t1w hipersignal neurohipofize. Infundibulum je u srednjoj liniji, normalne morfologije. Supraselarna cisterna je slobodna, inekarotidna distanca u nivou adenohipofize iznosi oko 13 mm. Para i supraselarne strukture normalne morfologije. U zaključku se navodi: postkontrastno heterogena hipofiza, bez jasnog izdvajanja fokalne lezije. Nalaz eeg je uredan kao i fou nalaz. Molim vas za vase misljenje u vezi sa zaključkom ovog nalaza! Šta može uticati na takvu sliku hipofize? Unaprijed vam se zahvaljujem!

    Odgovoreno: 14. 01. 2013.
    • Prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba

      Poštovani,
      Nadam se da ste se već obratili dečijem lekaru koji se bavi endokrinologijom koji će uraditi sve što treba da bi se kod deteta isključio tumor u predelu hipofize ili neki drugi pormećaj, jer kada je u pitanju hipofiza treba voditi računa i o drugim želzdama sa unutrašnjim lučenjem, genetici itd promene na kostima se samo uklapaju u poremećej funkcije hipofize i na njih se može uticati ukoliko se utiče na funkciju žlezde. Promene su posledica promene u radu žlezde a ne uzrok.
      Pozdrav

  1. Poštovani, dobio sam nalaz ali uz njega nisam dobio bilo kakvo pojašnjenje. Nalaz glasi: diskretna sin. Skoliozu. Laka spondiloza. Iv. Prostor l5/s1 je diskretno sužen u dorzalnom aspektu. Ostali iv. Prostori su normalne širine. Da li treba da se zabrinem i koji su mogući načini liječenja?

    Odgovoreno: 14. 01. 2013.
    • Prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba

      Poštovani,
      Ništa strašno, degenerativne promene koje se javljaju tokom životi i povezene su nasledjem ali i načinom života, profesiom i telesnom težinom. Ukoliko iamte tegobe javite se specijalisti fiziaklne medicine.
      savet: više se hodajte idite u šetnje do 6 km dnevno.
      Pozdrav

Prikazano 1-5 od ukupno 34 pitanja




Zakažite pregled kod Prim. dr sci. med. Mirjana Durbaba