Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Dokazano je da se kod najmanje 15% autistične dece (lično mislim da se radi o znatno većem procentu) radi o autističnom sindromu (postojanju autističnog ponašanja zbog nekog drugog poremećaja kog je moguće otkriti) a ne o pravom autizmu (kome još uvek ne znamo pravi uzrok). Kako stvari stoje, kod određenog broja dece sa autizmom treba prvenstveno lečiti creva. Zbog te činjenice važno je boriti se za svako autistično dete svim raspoložovim medicinskim dijagnostičkim i terapijskim instrumentima. Lično, veoma se zalažem da deca budu dobro klinički i dijagnostički sagledana (kandidijaza creva, crevna dizbioza, glutenska i kazeinska intoksikacija, alergije na hranu, dizbalans teških metala i itd.). Ukoliko se ovim analizama otkrije (a najčešće se otkrije) šta konkretno detetu ometa senzornu i uopšte kognitivnu i socijalnu integraciju, a samim tim i socijalizaciju, razvoj komunikacije i smanjnje stereotipnih, ponavljajućih, skučenih i neuobičajnih aktivnosti, onda se i lečenjem može postići rezultat. Dakle, predlažem da se dete ne uvodi na dijetu "na slepo", već da se sagleda od strane lekara dečjeg psihijatra (ukoliko ste bliže Beogradu možete se javiti dr Milijani Selaković na Klinici za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora), a ako ste bliže Nišu možete se javiti i meni. Nakon započinjanja adekvatne dijetetske i suplementarne terapije, svakako da je paralelno potrebno i uključiti dete u logopedski i defektološki tretman, ali i i tu treba znati da najbolje rezultate množete očekivati tek nakon detoksikacionog perioda (3-6 meseci), kao i da dete treba da bude uključeno u rad sa specijalizovanim stručnjakom koji zna principe rada primenjene bihejvioralne analize (ABA metod). Ima još mnogo toga, ali ćete više infeormacija svakako dobiti od stručnjaka kojima se obratite. SrdačnoZatvori

Dokazano je da se kod najmanje 15% autistične dece (lično mislim da se radi o znatno većem procentu) radi o autističnom sindromu (postojanju autističnog ponašanja zbog nekog drugog poremećaja kog je moguće otkriti) a ne o pravom autizmu (kome još uve ...Pročitaj više

Trpljenje udaraca, dobrovoljno zatočeništvo, robovanje i život u paklu nisu načini da se veza sačuva, već dobar način da ugrozite vaše fizičko i mentalno zdravlje. To je cena koju plaćate da vas partner ne napusti a vi ostanete sami? Da li to vaš partner uopšte traži od vas, ili ste vi uverili sebe da se tako vraća učvršćuje bliskost? Neko bi vas pitao dokle ste spremni da idete u toj igri u kojoj je ulog tako veliki kao što je zdravlje? Ukoliko samo takav oslonac imate i ne želite da ga izgubite, predlažem da potražite makar još jedan (ali drugačiji) tako što ćete se javiti psihijatru i kroz živu reč oslikati stanje u kojem se nalazite. Psihijatra nećete izgubiti kao prijatelje čak i ako budete bezobrazni. Sa druge strane, možete se potruditi da pokušate da obnovite neka prijateljstva, jer verujem da ima onih koji vam nisu zamerili kao što vi to uveravate sebe, a da će nekima koje izbegavate biti drago da ponovo uspostavite kontakt. Javite kako se snalazite u izbavljanju iz Pakla. Ako vam se žuri vi požurite, jer se u Paklu atmosfera ne menja. SrdačnoZatvori

Trpljenje udaraca, dobrovoljno zatočeništvo, robovanje i život u paklu nisu načini da se veza sačuva, već dobar način da ugrozite vaše fizičko i mentalno zdravlje. To je cena koju plaćate da vas partner ne napusti a vi ostanete sami? Da li to vaš par ...Pročitaj više

Saučešće pre svega! Žao mi je zbog vašeg gubitka i pokušaću da nekim informacijama makar ublažim vaš bol, mada ne znam da li postoje pametne i ekovite reči koje mogu utešti gubitak deteta, bez obzira što je emocionalna veza ostvarena samo tokom trudnoće. Vaša reakcija (i stalno razmišljanje o bebi i plakanje) je više nego očekivana i reklo bi se normalna u situaciji u kojoj se nalazite (bensedin je možda samo odložio ili oslabio normalnu reakciju). Čak šta više, potpuna je zabluda da je postporođajni period vreme eufročnog raspoloženja majki i kod kojih nije bilo nikakvih komplikacija posle porođaja. Naprotiv, čak svaka druga porodilja prođe kroz neku vrstu posleporođajne tuge koja se karakteriše emocionalnom labilnošću, razdražljivošću, zabrinutosšću i plačljivošću bez nekog značajnog razloga. Osećanje krivice i kažnjenosti koje osećate je razlog da porazgovarate sa dostupnim psihijatrom jer su to desna i leva ruka depresivnosti. Ukoliko imate i nesanicu, savetujem da pomoć potražite neizostavno. Što se tiče druge trudnoće, kod većine žena koje su pretrpele gubitak, ona se pokazala kao dobar antidepresiv. Naravno, nakon što sa vašim ginekologom razmotrite sve rizike.
SrdačnoZatvori

Saučešće pre svega! Žao mi je zbog vašeg gubitka i pokušaću da nekim informacijama makar ublažim vaš bol, mada ne znam da li postoje pametne i ekovite reči koje mogu utešti gubitak deteta, bez obzira što je emocionalna veza ostvarena samo tokom trudn ...Pročitaj više

Dobro sprovedena psihoterapijska procedura kognitivno bihejvioralnim pristupom (individualno) ili sistemsko porodičnom terapijom (sa partnerom) su se pokazale veoma efikasnom u terapiji anksioznih stanja i depresivnosti sa povoljnim rezultatima tokom 20 seansi. Ako ste vi išli na psihoterapiju tokom poslednjih 7 meseci makar jednom nedeljno onda ste mogli imati oko 28 seansi, što je više nego dovoljno da svoje emocionalno stanje značajno popravite odnosno da vi kontrolišete anksioznost a ne ona vas. To isto važi i za lekove u koje izgleda više verujete nego u sebe, iako njihovo dejstvo ipak u mnogome zavisi od vas. Dakle i anksioznost i lekovi i lekar se oslanjaju na vas i dok im vi ostavljate prostor na oni vode vas, a ne vi njih, verujem da ćete se propitivata gde se izgubilo poverenje u sebe. Možda možete početi od popunjavanja praznog popodneva, jer ako nemate potrebu za odmorom posle posla, preporučujem da napravite spisak stvari koje želite da uradite, a niste do sada, i raspored šta ćete i koje aktivnosti uraditi u toku sledeće dve nedelje u toku popodneva. Preteći napad panike se veoma lako kontroliše jer je povezan sa disanjem i dokazano je da ako samo zatvorite usta i dišete isključivo na nos, ne možete razviti paničan napad. Tu je još mnogo mogućih intervencija sa kojima se možete naoružati protiv napada panike, a vezani su za kontrolu disanja. Dakle, predlažem da nešto promenite, način života, način lečenja ili lekara, ili možda sve zajednoZatvori

Dobro sprovedena psihoterapijska procedura kognitivno bihejvioralnim pristupom (individualno) ili sistemsko porodičnom terapijom (sa partnerom) su se pokazale veoma efikasnom u terapiji anksioznih stanja i depresivnosti sa povoljnim rezultatima tokom ...Pročitaj više

Anksioznost i strah (nisu isti pojmovi) uvek proizvode promenu u emocionalnom i motornom funkcionisanju, kao i promene u radu organa pod kontrolom autonomnog nervnog sistema i hormonskih žlezda. Promene i problemi koju mogu nastati najčešće se tiču remećenja funkcionisanja organa, a a ne u smislu oštećenja samog organa.