Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Prof. dr Milan Stefanović

Specijalista ginekologije i akušerstva

O lekaru

Prof. dr Milan Stefanović je rođen 09.10.1964. godine u Nišu. Živi u Nišu, oženjen je, otac dvoje dece.

Osnovnu i srednju školu završio je kao nosilac Vukove diplome. Nakon odsluženog vojnog roka Medicinski fakultet u Nišu završava u roku 1989. godine sa prosečnom ocenom studiranja 9,72.
Za vreme studija aktivno se bavio naučno-istraživačkim radom (predsednik Centra za naučno-istrživački rad studenata medicine i stomatologije, učesnik 3 studentska kongresa, prvo mesto na Oktobarskoj smotri radova 1988.); bio je angažovan kao student demonstrator na predmetu patologija.

1991. godine upisuje Postdiplomske studije iz oblasti ginekologije i akušerstva. Letnju praksu obavio u Nemačkoj (Bohum) i Turskoj (Antalija).

Januara 1991. godine položio je stručni ispit.

Školske 1991-92. i 1993-94. godine kao postdiplomac bio je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog podmlatka.

Od 1993. godine u stalnom radnom odnosu na ginekološko-akušerskoj klinici u Nišu.

1996. godine položio Specijalistički ispit iz ginekologije i akušerstva sa odličnim uspehom.

1999. godine uspešno brani magistarsku tezu pod nazivom “Endometritis posle carskog reza – riziko faktori”.

2010. uspešno je odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Procena uticaja insulinske rezistencije na tok i ishod trudnoća komplikovanih preeklampsijom”.

2000. godine izabran je za asistenta na predmetu ginekologija i akušerstvo, a u zvanje docenta juna 2011.

2004. godine proveo mesec dana na stručnom usavršavanju u Londonu (Kueen Elizabeth Hospital i Kraljevskom koledžu Hospital).

Član je radne grupe za izradu kriterijuma i standarda za porodilišta Srbije (projekat podržan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i UNICEF-a) i glavni koordinator implementacije pilot programa za akreditaciju niškog porodilišta i neonatalnog bloka (podržano od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i UNICEF-a).
Mentor je u više studentskih i diplomskih radova, kao i uspešno završene jedne magistarske teze i dve doktorske disertacije.

Učesnik je studije “Multicentrična, randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana studija druge faze, za procenu efikasnosti i bezbednosti anifrolumaba kod odraslih pacijenata sa aktivnim proliferativnim lupus nefritisom”, koja se izvodi na Klinici za nefrologiju KC Niš.

Od marta 2010. pomoćnik direktora Ginekološko akušerske klinike Kliničkog centra Niš. Radi na odeljenju visokorizičnih trudnoća, kao šef odseka za invazivnu dijagnostiku.

O lekaru

Prof. dr Milan Stefanović je rođen 09.10.1964. godine u Nišu. Živi u Nišu, oženjen je, otac dvoje dece.

Osnovnu i srednju školu završio je kao nosilac Vukove diplome. Nakon odsluženog vojnog roka Medicinski fakultet u Nišu završava u roku 1989. godine sa prosečnom ocenom studiranja 9,72.
Za vreme studija aktivno se bavio naučno-istraživačkim radom (predsednik Centra za naučno-istrživački rad studenata medicine i stomatologije, učesnik 3 studentska kongresa, prvo mesto na Oktobarskoj smotri radova 1988.); bio je angažovan kao student demonstrator na predmetu patologija.

1991. godine upisuje Postdiplomske studije iz oblasti ginekologije i akušerstva. Letnju praksu obavio u Nemačkoj (Bohum) i Turskoj (Antalija).

Januara 1991. godine položio je stručni ispit.

Školske 1991-92. i 1993-94. godine kao postdiplomac bio je stipendista Republičke fondacije za razvoj naučnog podmlatka.

Od 1993. godine u stalnom radnom odnosu na ginekološko-akušerskoj klinici u Nišu.

1996. godine položio Specijalistički ispit iz ginekologije i akušerstva sa odličnim uspehom.

1999. godine uspešno brani magistarsku tezu pod nazivom “Endometritis posle carskog reza – riziko faktori”.

2010. uspešno je odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Procena uticaja insulinske rezistencije na tok i ishod trudnoća komplikovanih preeklampsijom”.

2000. godine izabran je za asistenta na predmetu ginekologija i akušerstvo, a u zvanje docenta juna 2011.

2004. godine proveo mesec dana na stručnom usavršavanju u Londonu (Kueen Elizabeth Hospital i Kraljevskom koledžu Hospital).

Član je radne grupe za izradu kriterijuma i standarda za porodilišta Srbije (projekat podržan od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i UNICEF-a) i glavni koordinator implementacije pilot programa za akreditaciju niškog porodilišta i neonatalnog bloka (podržano od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije i UNICEF-a).
Mentor je u više studentskih i diplomskih radova, kao i uspešno završene jedne magistarske teze i dve doktorske disertacije.

Učesnik je studije “Multicentrična, randomizovana, dvostruko slepa, placebo kontrolisana studija druge faze, za procenu efikasnosti i bezbednosti anifrolumaba kod odraslih pacijenata sa aktivnim proliferativnim lupus nefritisom”, koja se izvodi na Klinici za nefrologiju KC Niš.

Od marta 2010. pomoćnik direktora Ginekološko akušerske klinike Kliničkog centra Niš. Radi na odeljenju visokorizičnih trudnoća, kao šef odseka za invazivnu dijagnostiku.

Više informacija

Specijalizacija

Ginekologija i akušerstvo

Oblasti Medicine

Ginekologija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Ginekološko akušerska klinika, KC Niš

Članstvo

Republička stručna komisija za ginekologiju i akušerstvo

Član radne grupe za izradu kriterijuma i standarda za porodilišta Srbije

Srpsko lekarsko društvo

Publikacije

Autor je dva poglavlja (Normalna trudnoća i Invazivna prenatalna dijagnostika) u udžbeniku za studente strukovnih studija Medicinskog fakulteta u Nišu “Osnovi ginekologije i akušerstva sa negom” – urednika prof. Jasmine Popović, izdavač Medicinski fakulte

Autor i koautor preko 60 stručnih radova iz oblasti ginekologije i akušerstva štampanih u domaćim i stranim stručnim časopisima i prezentovanih na simpozijumima i kongresima u zemlji i inostranstvu.

Recenzent u listovima: “Medicinski pregled”, “Acta Medica Medianae” kao i “Brazilskog Žurnala medicinskih i bioloških istraživanja”.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 5121

Pogledajte celo pitanje: #2853

Porodila sam se 22.12.2008,porodjaj je bio provociran zato sto nisam imala nikakve trudove. Nakon porodjaja posle 10 dana je ultra zvukom ustanovljeno da mi je ostala krv u materici koja nikako nije htela da izadje tj nisam imala krvarenje,a i materica mi se nije skupljala zato sam pila ergometrin 5 dana sa antibioticima,a kasnije efloran i antibiotike,pa opet 3 dana ergometrin. Pre 7 dana osetila sam jake bolove u predelu materice/po prestanku pijenja lekova/,bolovi su bili nesto blazi nego kod porodjaja,a sada imam krvarenje slabo,ne znam da li sam dobila menstruaciju(38 dan posle porodjaja),krv je svetlocrvene boje.Molim vas recite mi sta da radim.

Odgovoreno: 05. 02. 2008.
- Prof. dr Milan Stefanović
  
  Moguce je i da ste dobili (svetla, sveza krv). Savet je da posetite ginekologa radi UZ-ka i poredjenja sa prethodnim nalazom- nista opasno, ali tako postupite da bi ste znali kakvo je aktuelno stanje sa sadrzajem i involucijom Vase materice.

Pogledajte celo pitanje: #2852

Hvala na predhodnim odgovorima...Pre dva meseca mi je odstranjena materica a ostavljena oba jajnika/imam 34 god./nalaz je uredu ali miom mi je dava obilna krvarenja pa..Sada mi je na gin.pregledu receno da verovatno imam granulom na vag.rezu i da ce to verovatno davati krvarenje tokom odnosa.Kako se ovaj problem resava i da li je to ocekivano krvarenje obilnije ili???

Odgovoreno: 05. 02. 2008.
- Prof. dr Milan Stefanović
  
  Radi se o kontaktnom krvavljenju (prilikom odnosa). To krvavljenje ne moze biti veliko, ali dosadno i nezeljeno svakako. Granulaciono tkivo se moze lapisirati (kao pupak kod bebe) ili se moze srediti radio talasima ili laserom.

Pogledajte celo pitanje: #2800

Da li urea plasma može da spreči začeće?

Odgovoreno: 03. 02. 2008.
- Prof. dr Milan Stefanović
  
  Mikoplazme su najmanji poznati mikroorganizmi, od bakterija se razlikuju po tome sto nemaju celijski zid a od virusa po tome sto sadrze i Dnk i Rnk. Najcesce genitalne mikoplazme su Mycoplazma hominis i Ureaplasma urealyticum. Infekcija genitalnim mikoplazmama nije karakteristicna za pretpubertesku populaciju, a posle puberteta kolonizacija genitalnog trakta zene nastaje primarno putem sexualnog kontakta. (40-92% zena). Brojna ispitivanja (sa kojima se mnogi i ne slazu) ukazuju da genitalne mikoplazme mogu biti uzrok pre svega spontanog abortusa a specijalno ponovljenog sp. abortusa, steriliteta, niske porodjajne tezine deteta te se u svakodnevnoj praksi za njima traga i propisuje terapija.

Pogledajte celo pitanje: #2799

Postovani doktore meni je analizom krvi utvrdjeno da u sebi imam virus hepatitisa b ali ja se osecam super.Muz mi je vakcinisan i dete.Planiram da imam jos dece pa me interesuje dali moze taj virus da se izleci i koja je terapija kako bih mogla da ostanem u drugom stanju i da li virus moze imati stetna dejstva po plod?Unapred hvala

Odgovoreno: 03. 02. 2008.
- Prof. dr Milan Stefanović
  
  Potrebno je da se obratite infektologu koji ce na osnovu HBE antigena i PCR metode odrediti stepen aktivnosti virusa hepatita i odrediti terapiju. Hepatitis B se leci ( konsultovana Doc. Maja Jovanovic-infektolog KC Nis). Naravno sve to pre trudnoce. Sa druge strane ukoliko ste trudni posle porodjaja dete u prvih 24 h prima i imunoglobuline i vakcinu - obavezno. Ovaj virus nije teratogen i u principu ne pretstavlja opasnost za bebu narocito kada bolest nije u aktivnoj fazi (kao kod Vas).

Pogledajte celo pitanje: #2798

Poštovani doktore, vidim da redovno odgovarate na pitanja, pa se nadam da ću i ja tom brzinom dobiti odgovor jer sam jako zabrinuta. Danas mi je urađen eho dojki i izveštaj glasi: "Obe dojke sa znacima fibrozne displazije, levo bez izdvajanja cističnih i solidnih tumorskih formacija. U DUK desne dojke uz mamilu prisutna cistična formacija debljeg zida, gušćeg sadržaja po periferiji i ređeg u središnjem delu. Najveći promer opisane cistične formacije je 16mm, a u DLK još jedna manja cista 4mm. U aksilama nema uvećanih lgl." Imam 38 godina i majka sam tri deteta a ovo poslednje još uvek sisa iako ima 19 meseci. Cista, koju sam i napipavala mi je otkrivena kada sam se porodila sa trećim detetom ali je tada bila (bar kako sam je ja mogla opipati) desno od bradavice i tada je utvrđena veličina od 12mm, ređeg sadržaja. Tada mi je rečeno da sačekam kad prestanem da dojim, pa da uradim ostale preglede. Kasnije je više nisam napipavala, verovatno iz razloga š! to ni dojke više nisu bile tako nabrekle od mleka, ali je na sledećem pregledu cista bila tu i takođe veličine 12mm. U poslednje vreme sam je počela napipavati, čak je počela i da mi smeta, tik uz bradavicu (ispod nje, malo levo). Napominjem da imam problem sa uvučenim bradavicama, naročito je to izraženo na desnoj dojci (na kojoj je ova cista). Čak zadebljanje koje cista pravi, izraženije povlači taj deo bradavice unutra. Još da Vam naglasim, da sam prilikom dojenja sva tri deteta, s tom dojkom imala više problema kod pražnjenja dojke. Prilikom izmuzavanja nikada nisam postizala mlazove kakvi su bili na levoj dojci. Više je to bilo kapanje krupnih kapi mleka. Molim Vas da mi kažete, šta dalje moram da činim a posebno to da li moram odmah da prestanem sa dojenjem ovog mog sisavca, koji nikako ne dozvoljava da ga odbijem, za razliku od starije dece, koje sam bez većih problema prestala da dojim, kad je za to došlo vreme. Unapred Vam hvala i molim Vas da! mi kažete koliko ovo može biti opasno oboljenje.

Odgovoreno: 03. 02. 2008.
- Prof. dr Milan Stefanović
  
  Postovana gospodjo, najverovatnije se radi o cisti koja se razvija u sklopu fibrocisticne displazije dojke dakle benigna promena (dobrocudna) koja je sada zbog lokalizacije i duzine dojenja "iritirana" i daje svoju simptomatologiju. Ipak sve sto se desava na dojkama zasluzuje punu pozornost te je moj savet za Vas sledeci: 1. prestanite sa dojenjem- sto je dosta dosta je oduzili ste svoj dug prema detetu, 2. "odmorite" grudi 1 mesec- propratite da li Vas i dalje boli oznacena cista, 3. ponovite UZ dojke i 4. obavezno posetite hirurga ( eventualna punkcija ili biopsija promene ukoliko i dalje bude bila tu).

←
1
...
869
870
871
...
1025
→

Prikazano 4346-4350 od ukupno 5121 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460