Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

O lekaru

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Više informacija

Specijalizacija

Neuropsihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski
Nemački

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica

od 1986. do 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš

od 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1658

Pogledajte celo pitanje: #51876

Da li mozete da mi preporucite dobrog i iskusnog porodiscnog psihoterapeta u beogradu

Odgovoreno: 03. 02. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Ne, ne mogu, na zalost. Najbolje ce biti da vidite u institutu u palmoticevoj.
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #51820

Postovana, imam 37 godina, udata sam, imam cerku staru 3 godine. Nezaposlena sam, brinem se o detetu i odrzavam domacinstvo, osim toga nikako ne doprinosim, osecam se beskorisno, kao tipicni parazit. . . Trenutno osecam potpuni nedostatak samopouzdanja i samopostovanja, ali i inace nikada nisam spadala u red samopouzdanih, cvrstih osoba. Poticem iz alkoholicarske porodice, u mladosti sam bila iskompleksirana takvim porodicnim prilikama (a i svojim izgledom) , izbegavala sam druzenje, bila veoma povucena, glumila "intelektualca-individualca". Zavrsila sam zbog toga bez ijednog prijatelja, sve do ovog doba. U medjuvremenu sam se vise puta i selila. . . Neopisivo sam usamljena i veoma patim zbog toga. Osim supruga, deteta i majke - potpuno sam sama. Ne umem da odrzavam prijateljstva, toliko sam "mrtva", nezanimljiva i bez inicijative da nikome ne prijam. Imala sam dobre rezultate u skoli, sve do pred kraj fakulteta kada sam, na pola koraka do diplomskog (jedan ispit) , odustala. Sve sto sam probala - upropastila sam, ili sam probala prekasno. Sada me progoni osecanje krivice sto sam ovakva - bez volje za zivotom, bez ijednog uspeha, ophrvana osecanjem beznadeznosti i bezperspektivnosti, bezvredna, bez ijednog cilja u zivotu - rodila dete. Plasim se da cu joj ovakva upropastiti zivot, a volim je vise nego ista i jedino bih patila ako njoj uskratim mogucnost za optimalan razvoj. Ja se inace veoma pozrtvovano bavim svojim detetom, ona je vrlo napredna i bistra devojcica, i zato me toliko muci i sama pomisao da ce morati da zivi kraj ovakve majke, da bih ja, na bilo koji nacin, mogla da joj samim svojim prisustvom naskodim, kao los model. Osim osecanja vezanih za dete, ovo je moje raspolozenje i moj "status" vec celu deceniju. Nigde se nisam mrdnula. Sakrila sam se u kucu, ne zovem nikoga (a i koga bih?) da ne dosadjujem i ne opterecujem, u svakoj prilici se osecam neadekvatno - nedovoljno dobro, pametno, vredno - zato izbegavam da se vidjam sa ljudima. . . Samoizolujem se. Isla sam sedam meseci na psihoterapiju pre nego sto sam ostala u drugom stanju, nisam osetila nikakav pomak. Moja terapeutkinja (transakcionista) se precutno slozila da patim od depresije kojoj je u osnovi izbegavajuci poremecaj licnosti. Ja sada vise nemam para za psihoterapiju. Ima li smisla obracati se psihijatru, kada su koreni problema tako daleko, kada je toliko zivota propusteno i procerdano, a ja nemam izgradjene vestine potrebne za prave promene? Moze li se to uopste leciti lekovima? Ja zaista ne znam, moze li se kod psihijatra u domu zdravlja uz medikamente dobiti i neki vid psihoterapije? Ili da i dalje trpim, pa dokle izdrzim. . .

Odgovoreno: 01. 02. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Vi zaista preterujete u potcenjivanju sebe i trudite se intenzivno da to materijalizujete svojim nepostignucima koje nesvesno pravite. Zivite sa porukom da niste vredni i da nista ne mozete, pa kako bi bilo da ste dali taj jedan ispit!? Morala bi da se menja vasa zivotna koncepcija. Zato ste i stali, na kraju naravno, ne ranije. Pa kazete nemate nikoga, osim muza, cerke i majke! Imate divno i zdravo dete, a nemate prijatelje. Nemate ih jer je to vas nesvesni zadatak, jer morate zbog neceg sebe osudjivati. A ipak ste ambiciozni, zato se i osecate neuspesnim i stidite se pred drugima, jer vredite a to niste diplomom dokazali. Imate ono za cim mnogi teze. A to sto nemate, postavlja se pitanje koliko ste samo vi odgovorni za to? Sta vas muz radi na tome, da prevazidjete takav drustveni zivot. Polako, imate mnogo!
  niste mi rekl; i odakle ste, da bih vam eventualno p[omogla oko upucivanja
  dr. D. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #51797

Moja cerka je cetrnaestogodisnjakinja i od juna meseca 2009 imamo problem sa anoreksijom. Prosli smo savete gastroenterologa, psihologa, nutricioniste,. . U decembru sam imala osecaj da smo konacno prevazisle taj problem i gotovo da sam odahnula, medjutim desetak dana unazad pocela sam da primecujem promene u njenoj ishrani ali sto je mnogo gore, u njenom ponasanju. Prema meni je gruba, vredja me, odgovara mi na grub i nepristojan nacin. . . Pokusala sam lepo i polakoda pricam, pokusala sam da kaznjavam i vicem, ali nista ne pomaze. Izgleda mi kao da uziva dok me vredja. Da li je to sastavni deo anoreksije ili je neka psihicka bolest u pitanju ili je to normalno ponasanje u pubertetu. Izmedju nas je stalna napetost i ponekad mislim da bi joj bilo bolje bez mene. U glavi mi je totalni haos jer neznam kako da se postavim prema rodjenom detetu. Sta da radim?

Odgovoreno: 01. 02. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Neophodno je da se obratite psihijatru i krenete sa psihoterapijom pre nego bude kasno. Njoj je neophodna pomoc, sigurno se oseca jako lose, jer pribegava takvom ponasanju, a takodje i vama, jer ne znate kako dalje. Pokazite razumevanje i brigu, ne ponasajte se kao kontrolor, ne budite grubi i naredbodavni, ona vapi upravo za suprotnim. Jer anoreksija je upravo nacin nalazenja sebe, povracaj stabilnosti i nalazenja sigurnosti. Porazgovarajte sa njom, takodje i otac, pa svi krenite da izadjete iz problema
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #51828

Ja neznam da li sam na pravom mestu ali molim vas da mi pomognete. Imam 31 godinu i do pre cetiri godine nisam imala nikakvih zdravstvenih problema, tada sam se porodila i doslo je do poremecaja stitne zlezde. To je donelo velike promene u moj zivot pila sam lekove godinu ipo dana i hormoni su mi uredu, medjutim u moj organizam uvukao se strah ali nekako cudno. Da idem na posao nemam problema sve obavljam po kuci ali kad treba da izadjem u grad u zezanje sa prijateljima ili kad treba da odem kod rodjaka ili prijatelja mene uhvati neka panika nervoza ni sama ne znam zasto cak sam svesna da ne koristim kvalitetno ovaj zivot volela bi to da promenim ali ne znam kako. Molim vas da me posavetujete. Hvala!

Odgovoreno: 01. 02. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Morate razgovarati sa strucnim licem i naci objasnjenje za osecanje koje vas imobilise i cini sve manje kvalitetnim vas zivot. To je potrebno uraditi sto pre, jer vremenom cete praviti sve vecu socijalnu distancu i vecu otudjenost
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #51847

Postovana doktorko krasic. Jutros kad sam se probudio i cim sam otvorio oci osetio sam da mi je lose, ustao sam i osetio preveliko lupanje srca koje je bilo neverovatno. Prethodnih dana osecao sam anksioznost sa malo vecom depresivnoscu. Slicno sam se tako osecao kada sam to osetio pre 2god. I otisao sam kod psihijatra koji mi je prepisao cipralex svako jutro 10 mg f 41. 0. Koji sam pio 2 godine. Kada sam vas upitao da li bi trebalo da prekinem pre 3. Meseca vi ste mi rekli da bi trebalo jer je lek uradio svoje. Sto sam i uradio. Pa bi vas zapitao, posto nisam u mogucnosti da odem kod psihijatra posto sam u inostranstvu a rado bih otisao sta da radim?

Odgovoreno: 01. 02. 2010.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  Ukoliko osecate ubrzano lupanje srca, dobro bi bilo da urdite ekg i dobijete odgovarajuci lek. Nije uvek potreban lek tipa antidepresiva ili sedativa. Ne bojte se, uznemirenje koje osecamo, dobro je da pokusamo da sagledamo iz kog pravca dolazi i nadjemo resenje za njega bez panike i straha da ce se ponoviti ono sto je bilo ranije. Opustite se, bavite se nekom aktivnoscu, relaksirajte se. Budite strpljivi, nemojte misliti crnim mislima!
  
  dr d. Krasic
  Pozdrav

Prikazano 396-400 od ukupno 1658 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Dr Dragana Krasić

O lekaru

O lekaru