Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Telefon za zakazivanje

063 687 460
Prof. dr Bojana Dimitrijević, Psiholog

Telefon za zakazivanje

063 687 460

Oblasti medicine

  • Psihijatrija

Grad

  • Niš

Jezici

  • Srpski
  • Engleski
Pitajte doktora
Odgovori doktora

O doktoru

Prof. dr Bojana Dimitrijević, redovni profesor Departmana za psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu, na predmetima kliničke orijentacije. Drži kurseve iz Uvoda u kliničku psihologiju, Psihodijagnostike, Psihodijagnostike dece, Neuropsihologije, Zaštite mentalnog zdravlja. Doktorirala je 2000.godine na Univerzitetu u Beogradu na temu „Psihodinamika agresivnosti delinkventnih narkomana“, a tematikom agresivnosti i socijalno devijantnih ponašanja bavila se kroz brojne naučne članke i dve naučne monografije. U svom  istraživačkom radu bavila se i temama primenjene psihodijagnostike, forenzičke procene, ratnim psihotraumatizmom, rizičnim ponašanjima adolescenata, kao i brojnim aspektima primene kliničke psihologije, kao i zaštite i unapređenja menatalnog zdravlja u široj društvenoj zajednici.

Kao specijalista medicinske psihologije radila je više od 25 godina u ustanovama specijalizovane psihijatrijske zaštite, na poslovima psihodijagnostičke procene pacijenata svih uzrasta i najrazličitijih psihopatoloških kategorija. Kao sudski veštak, već oko 30 godina radi na poslovima forenzičke ekspertize kao samostalni veštak, član komisija u psihijatrijskim institucijama u Nišu i Beogradu i član sudsko-psihijatrijskih odbora Medicinskih fakulteta u Nišu i Kragujevcu. Koautor je udžbenika iz oblasti sudske psihijatrije i psihologije. Mentor je specijalizantima u okviru programa specijalizacije iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Nišu i član komisije za polaganje specijalističkog ispita.

Osnivač je i supervizor Psihološkog savetovališta za studente na Univerzitetu u Nišu koji je velika organizacija na volonterskoj bazi i koji već više od deset godina pruža savetodavnu i psihoterapijski psihološku pomoć velikom broju mladih ljudi u rešavanju raznovrsnih emotivnih, porodičnih, adaptacionih i drugih problema. Takođe je edukator u mnogim temama vezanim za probleme adolescentnog perioda i širok spektar psihopatoloških entiteta.

Od 1993. godine učesnik je, koordinator i evaluator brojnih istraživačkih i aplikativnih projekata vladinih i nevladinih organizacija, posebno usmerenih na edukaciju i pomoć posebno vulnerabilnim populacionim grupama.

Raspored rada doktora

Telefon za zakazivanje
063 687 460

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Narkomanija kod mladih

Narkomanija kod mladih

Zloupotreba droge je osobito karakteristična za moderno druš...
Seksualnost adolescenata

Seksualnost adolescenata

Čovek se rađa sa seksualnim nagonom. On se ne pojavljuje izn...
Ličnost maloletnih delikvenata

Ličnost maloletnih delikvenata

Često postavljano pitanje da li je kriminalna ličnost specif...
Praznična depresija

Praznična depresija

Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odm...

Postavite pitanje

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Pogledajte celo pitanje: #5702

    postovana doktorka voljela bih da mi pomognete da odagnam neku vrstu bola koju nossim duze vremena u sebi.imam 35 godina,zavrsen fakultet,deset godina radnog iskustva u prosveti.sve sam to ostavila iza sebe,usrecila jednog covjeka ai on mene i dosla na ovaj peti kontinent gde zivimo.sredina u koju sam dopala nije mog nivoa.odmah sam to shvatila.ali nisam ni ja njihovog,jer su oni svi imali racune-dolare ,a za njih je to ceo svet. problem nastaje onog momenta kada sam mom suprugu rodila sina i unela ga u kucu na isti datum kad sam i ja dosla.od tad nastaje agonija u familiji,jer moj djever sa suprugom(imaju tri curice) biva porazen(oni tako misla),jer su se oni potajno nadali da ce biti curica i uveliko prepredali da se meni smiju.ja to nisam slusala,jer sam gledala da se porodi i da bude sve dobro.navodno su i plakali od radosti jer eto rodio se naslednik,neka je i kod brata kad nije kod njih.meni je to sve bilo smesno.pitala sam supruga koji je to tuzno pricao ,sta oni imaju sa mojim djetetom.oni zive za sebe i sta oni imaju da placu ,kao od radosti?! e onda moj djever pocinje da glumi bolest ili da biva stalno bolestan.ta bolest se ogledala kroz to sto je zenu svaki dan napadao da se voda sa drugim covjekom(a mozda se i voda),kako,dok je on radio ona je sa ovim i onim i onda to se sve sazna jer jetrva sve to isprica telefonom svima.kako on sa njom ne spava jer nemoze,kako joj je reko da ona zivi sa svakim,menja partnere,kako mu njegov otac nije otac,....svaki dan moj suprug je isao kod njih i slusao gluposti i gledao samare.mene to nije ni interesovalo,djete mi malo,a osim toga znala sam ,ako zovek nemoze da ima odnos sa zenom mora je napadati a drugo,oni su zajednica i takve svadje su normalna pojava kod onih koji se vole.(taj moj djever i zena imaju 42 i 40 godina.od toga su zajedno27 godina koje zabavljanja koje u braku.oni sebe najbolje znaju,ja ih neznam i svadja dvoje nije mjesto trecem.jetrva je koliko sam ja vidjela zene od kompleksa.nema skolu,cetiri osnovne,zna samo pitu vitlati na stapu,i jednu vrstu torte.sva inteligencija joj je u smjehu koji je prvo gromoglasan a onda podugacak.smatra,da je samo ona rodila djecu i samo ih ona zna hranit,povijat i cuvat itd.razume se u sve vrste profesija,od doktora do svih drugih vrsta zanata.videla sam da je i doktor,zna sta su ravne pete,da je uctitelj,jer zadatak koji ona nezna da resi niko drugi nikad nece moci,da je vojnik jer je ko pucala iz puske,frizer jer sisa naj naj,krojac,jer je muzu skratila pantole do listova,sa recima tako treba,a telefonska slusalica joj je fetis koji stoji izmedju uha i ramena,dok razvija jufku za pitu.nikad joj ama bas nikad ne isoadne i nikad joj se vrat ne ukoci.al zato je saznavali sta je ''cercil veceravo'e kad joj je mecka zaigrala pred vratima kriv joj je svak osim nje.sve sam ja ovo videla odma kad sam dosla i sve ov memorisala,al nisam mogla je nikako izbeci jer se uvjek ljepila za mene gde god bi ja bila.uvjek je drzala kljuceve u rukama i treskala njima,a toliko dzepova i tasna.eto morala sam malo da opise nekoga al se ne smejem i nevredjam,jer sva sta ima na ovoj zemljinoj kugli.)sve je to tako trajalo dok oni mene nisu okrivili da sam ja uzrok njihove nesrece.to im je ko rekla neka vracara telefonom,koju su oni zvali u srbiju.vracara me nije imentovala ,vec je jetrva umislili da sam to ja ..neznam sta?,ko nesto sam ja njima ucinila,pa im je tako.meni je to tesko palo jer sam pocela da upada u postporodjajnu krizu iod tad sam svaki dan plakala,grlila djete i sve oko sebe pocela da mrzim.toliko je prica o meni,kao nekom zlu,pocela da kruzi da nisam mogla verovat da takvi ljudi mogu biti.koliko li je se samo kafe popilo i slava prosalavilo,gde sam ja bila predmet traca.suprug me je razumeo,tjesio i evo posle dvegodine ja jos nemogu da se oslobodim te optuzbe. posle dugog natezanja djever je odveden lekaru,(inace je pre toga pio nekoliko ,hodzinih voda,koje su mu slale svastike iz bosne,pojeo nekoliko kila ciganskog secera koji je stizao opet od svastika iz bosnei svakavi gluposti,dok se nije shvatilo da se radi o bolesti)gde mu je ustanovljena neka vrsta depresije,koja je tinjala usled niza faktora.(logor,invalid bez oka,dolazak na peti kontinent bez icega,zaposlenje,rad na crno,polna nemoc,materijalna pohlepa za vise preko noci...izmedju ostalog i musko djete da ima.rodili bi oni jos djece ali ta vracara koja je mene ko okarakterisala rekla je da ce imati jos puno djevojcica)lecen je i sad se ponasa kako da se nista nije desilo. za mene su zavrsili kao da se nikad nismo ni znali.suprugu nebranim da ide,al svaki put kad dodje ja se tresem da ne kaze opet neku glupost slicno predhodnoj.ovakva desavanja za mene su bila novina.rekla sam jednom sebi,bez obzira na skolu koju sam zavrsila,zivot mi je skola.al zasto dopado ovakav primitivizam.u novom milenijumu neke vode i secer,kao da mi ovde ne zivimo u vodi i sa secernom trskom i svakavog izobilja. ja vas molim da mi pomognete kako da odagnam taj deo krivice koji mi je od primitivaca i skorojevica nametnut,kako da pobedim taj bol.tesko mi je,jer ovo sve nosim u sebi.iako vreme leci,verujem,pomozite mi strucno da se oslobodim agonije koja me pritisce.ja sam sa svojim suprugom srecnja,rodila sam jos jednog djecaka vrlo brzo.ako se nekad i zakacim,ja zavrsim svadju recima,''cuti nemoj da selo cuje kakvi smo.'' P.Smolim za diskreciju,nemoj pismo u potpunosti objavljivati,jer su gluposti za obrazovan svjet.hvala

    Odgovoreno: 27. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Nije retkost da ljudi iz primitivnih sredina, a i sami primitivnog ponasanja, pokazuju osobine slicne onima koje ste opisali kod svoje jetrve. Ovakve osobe, pored ostalog,sklone su praznoverju, obracanju nadrilekarima, vracarama i drugim osobama u cije natprirodne moci veruju, pa to predstavlja i nacin na koji oni objasnjavaju i nastoje da rese svoje probleme. Igrom slucaja, upali ste u familiju koja je verovatno sasvim razlicita od one u kojoj ste odrasli, a pored ostalog se Vasi i njihovi stilovi zivota i sistemi vrednosti sasvim razlikuju. Verujem da i sami znate da je izizetno povoljna okolnost sto Vas suprug nije slican svom bratu, pa ne prihvata ni njegov nacin razmisljanja, niti njegove supruge. Najbitnije je to sto u svojoj najuzoj porodici imate - harmoniju i medjusobno zadovoljstvo.Kad u prvom naletu nije prihvatio te neargumentovane price i napade na Vas,nema razloga da sad, kada je vec jasno da je Vas dever psihicki bolestan covek, prihvati bilo koju od tih prica. Sada tek postoje razlozi da sve to shvati kao deo bolesti pa nema realnog razloga za Vase strahove. Iako je verovatno citav Vas proces prilagodjavanja na novu sredinu i okolnosti za Vas bio poseban i dugotrajan stresni period, a verovatno je sve to i doprinelo da i kroz ovu neprijatnu pricu prolazite sa vise opterecenja i manje energije da se nosite sa njom, vremenom ce opterecenje postajati slabije. Sam period koji je prosao verovatno je doprineo da se na nove zivotne okolnosti koliko-toliko priviknete, a i ponasanje Vaseg devera i jetrve vise nije nista novo niti za Vas i supruga iznenadjujuce. Samim tim bi bilo ocekivano da se i Vase psihicko opterecenje smanji i da je vreme da sa vise radosti i optimizma, gledate na svoj zivot i buducnost svoje porodice. U celoj ovoj situaciji ne vidim gde je razlog Vaseg osecanja krivice, koje je izazvala izmisljena i bolescu podstaknuta prica. Kako ste vec sami rekli, imali ste i imate svoje vaznije zadatke, brigu o porodici i svoj krug aktivnosti, pa se posvetite njima i neka price koje su Vas dovele u ovakvo psihicko stanje ostanu po strani, jer ni do sada ustvari nisu imale bitniji uticaj ni na koga od Vase porodice. Jedino Vasa preosetljivost je doprinela da Vi tome previse znacaja pridahete. Podsetite se na sve onos to ste i meni na pisali - ko ste, sta ste u svom zivotu postigli, i okrenite se buducnosti. U zivotu svoh nas postoje u blizoj ili siroj sredini nedobronamerni ljudi koji mogu plasirati razne vrste primitivnih ili patoloskih prica, ali te price ipak ne govore o nama koliko govore o onima koji takve price kreiraju i plasiraju. Opterecenje periodom koji je prosao ne samo da ugrozava Vasu psihicku stabilnost vec i porodicni sklad koji imate, jer vi hteli ili ne svojim ponasanjem bar delimicno odajete svoje nezadovojstvo i napetost. Potrudite se da cuvate i unapredjujete ono sto izmedju Vas i supruga i Vase dece postoji i da time date jasnu poruku svima koji iz zavidljivosti ili nekih drugih pobuda nastoje da unesu nemir u Vase zivote - da je predmet Vaseg primarnog interesovanja Vasa porodica i Vas licni mir i da necete dozvoliti da se to tako lako poremeti.

  1. Bračna ponuda
    Pitanje broj: #5721

    Ja sam neoženjen i mnogo mi je težak put da se oženim. Ovakav nisam spreman, stidim se da upoznam devojku za ozbiljnu vezu. Zapravo, ja se ne stidim same devojke, nego skupa njenih prijateljica, pa me je stid da se predstavim. U tom momentu gubim kontrolu i ne znam šta pričam. Pala mi je na pamet ideja da ću da ostavim mojim bližnjima da reše za mene ili da me ožene, inače sam ne mogu. Na primer, pošaljem svoju tetku u kuću neke devojke koja mi se sviđa da tetka pita da se uda za mene, pa posle ako prihvate sastaćemo se ja i devojka da se upoznamo. Ovo je za mene najkomotnije da sebi rešim problem, ali ne znam da li je ovaj običaj takav i danas. Šta Vi mislite da krenem sa svojom idejom? 

    Odgovoreno: 27. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Ideja o posredovanju nije loša, iako je to uglavnom već prevaziđeni način povezivanja ljudi koje su (uglavnom uspešno) praktikovali ljudi iz generacija Vaše babe i dede, kao i oni pre njih. Međutim, taj način nije sasvim iskorenjen jer i danas ima stidljivih osoba oba pola kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju takvih kontakata. Nema pravila kako će neka devojka reagovati na ovakav starinski običaj - može ga sasvim lepo prihvatiti, ali i odbiti ukoliko ona sama nije stidljiva i ukoliko smatra da to nije način da se nađe partner za život. Zbog toga nije na odmet da se pre ovakvog postupka malo i raspitate o kakvoj je devojci reč. Ukoliko je i sama stidljiva i povucena, veća je mogućnost da će prihvatiti makar da Vas upozna, a o planovima za ozbiljniju vezu i brak se može dogovarati i kasnije kada se posle upoznavanja oboje odlučite da li jedno drugom odgovarate. Možda je bolje ne ići odmah sa bračnom ponudom koju bi tetka kao glasnik trebalo da prenese, već samo sa ponudom za upoznavanje i izlazak. Kad budete nasamo sa tom devojkom, a kažete da niste stidljivi kada ste sa devojkom nasamo, lakše ćete joj sami reći kakvi su Vaši planovi i želje. Ukoliko se jedno drugom ne dopadnete dovoljno da biste mogli ostvariti bračnu zajednicu, a to ćete znati tek kada se malo bliže upoznate, i dalje imate mogućnost da ugovorite (preko tetke, drugih rođaka ili već na neki treći način) viđenje sa još nekim devojkama. Simpatija iz viđenja nije dovoljna da biste znali da li Vam se ona dopada kao ličnost, pa zato bračnu ponudu odložite bar za drugi sastanak, ukoliko se u prvom ispostavi da je ona zaista onakva kakvom ste je zamišljali.

  1. Pogledajte celo pitanje: #5793

    postovana doktorice bojana imam 28 godina nisam ozenjen i razlog sto nemam devojku je da sam stidan ali kad dobro zamislim o sebi zamislim da nisam stidna osoba nego problem je u tome sto nemogu razgovarati obicno sa ljudima i to mi deluje da sam mentalno zaostao kad sam u okupu sa drugovima mojih vrsnjaka posmatram ih kako razgovaraju kako se jedni sdrugima nasale pa ja trudim se da nabacim neku salu u svoj racun ali nemogu nista mi ne pada na pamet da izgovorim i tako ostajem usamljen i ponizen i zamisljavam da ovakav kakav sam nikad necu moci da se ozenim nista nemogu u zivotu da postignem recite mi kako da se promenim sta da radim da li treba da se bavim sa sportskim ili nekim drugim aktivnostima ili da konsumiram neke ljekove za raspolozenje verovatno ima neke ljekove za raspolozenje koje mi trebaju tad kad sam sa prijateljima tako da budem po raspolozen i svez ako ima neki ljekovi koji ce me opustiti u drustvo mnogo bi mi godile hvala vam unapred

    Odgovoreno: 26. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Verovatno ste povucena osoba pa su Vam teme kojima se Vasi vrsnjaci zabavljaju nedovoljno bliske i poznate. Ako vec zapazate da se na snalazite u temema u kojima biste zeleli da ucestvujete, nastojte da se raspitate o stvarima koje su najcesce tema razgovora, tako da cete se sledeci put lakse snaci kada se ta tema zapocne. To pretpostavlja i gledanje filmova, interesovanje za muziku, pracenje aktuelnih dogadjaja, ili sta god da su teme u kojima do sada niste uspevali da ucestvujete. Kada se oslobodite i osecate se sigurnijim da ucestvujete u razgovoru, i Vase sale ce biti bolje prihvacene i Vi cete se osecati udobnije u okruzenju vrsnjaka. To se isto odnosi na drustvo devojaka koje isto pretpostavlja da cete i u zenskom kao i u muskom drustvu imati spremne teme za razgovor. Nema lekova koji bi Vam pomogli da lakse ucestvujete u razgovoru, a covek ne mora uvek da bude ni veseo ni dobro raspolozen da bi ucestvovao u razgovorima. Nemojte se vezivati za ideju o pomoci lekova, Opusticete se kad budete videli da vladate situacijom i kada Vam teme o kojima se razgovara nisu nepoznate - bilo da je u pitanju, sport, muzika ili nesto drugo.

  1. Pogledajte celo pitanje: #5202

    Molila bi Vas da mi pomognete savetom.Imam 31 godinu,završila sam ekonomski fakultet u roku sa visokim prosekom.Oduvek sam bila vredna i odgovorna osoba koja je samostalno rešavala svoje probleme.S obzirom da nisam imale neke veze koje bi mi omogućile zaposlenje sama sam tražila posao.To je u početku bila firma u kojoj su uslovi za rad bili loši kao i plata,ali sam odlučila da stičem iskustvo i znanje koje će mi omogućiti neki bolji posao.Takođe sam se usavršavala iz oblasti jezika i računara.Moj problem je što i posle sedam godina radnog iskustva i promenjenih pet firmi i dalje radim posao koji nije u skladu sa mojim znanje,obrazovanjem i ambicijama.Imam utisak da su se svi nekako snašli,čak i sa nižim obrazovanjem, dok ja i pored velikog truda i znanja i dalje radim u lošim firmama,na lošim radnim mestima i sa lošom platom.Ta situacija mi se čini potpuno bezizlaznom jer neznam šta je potrebno još da uradim da dođem do neke pozicije za koju smatram da mi pripada.Inače zadovoljna sam svojim ljubavnim i socijalnim životom,nemam porodičnih problema,al imam utisak da niko ne može da mi pomogne u ovom problemu koji me opterećuje i ne ostavlja mi mnogo mogućnosti da planiram neku bolju budućnost.Da li sam nemoćna ja,ili su nemoćne moje navike?

    Odgovoreno: 08. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Ne bih rekla da bi Vas problem mogao da se objasni preko "nemoci Vasih navika", kako ste rekli, vec bih pre rekla da ste po prirodi nenametljiva osoba koja ocekuje da se pravi kvalitet vidi i da ce sve doci na svoje mesto, samo da Vi dovoljno napredujete.Naravno da ste razocarani kad vidite da su okolnosti, uprkos Vasem napredovanju, maje-vise iste. Sigurna sam da pred sobom imate primere probitacnih, nametljivih, nekada i neukusno bezobzirnih ljudi koji grabe i dobijaju za sebe i vise nego sto zasluzuju, a to zato sto su uporni, acesto i beskrupulozni u svojoj zelji za napredovanjem. I veoma cesto, takvi povrsni i nametljivi oblici funkcionisanja bolje uspevaju nego ono sto treba stvarno ceniti, odnosno imaju bolju prodju nego sustinske ljudske vrednosti. Da biste izasli s tim na kraj, nije lose da malo poradite na svojoj asertivnosti, odnosno na promeni u stavu koja bi Vam doprinela da se malo aktivnije okrenete svojim ciljevima i da se za njih aktivnije borite. To ne znaci da treba bitno da se kosite sa svojim dasadasnjim principima, vec samo da jasnije istaknete svoje vrednosti i kompetencije, jer je cesto potrebno da otvorenije skrenete paznju na svoje sposobnosti, umesto da cekate da ih neko primeti, da se prijavite za poslove slozenije od Vaseg, da sami ponudite da uradite nesto sto je stvarno u domenu Vsih pravih kvalifikacija. Najbolje je kad se to uradi odmah na pocetku rada u nekoj sredini, jer Vas onda usvoje na pocetku kao osobu koja zna da sebi prokrci put, sto je osobina koja se visoko ceni dok se osobe koje su nedovoljno asertivne, povucene su i zatvorene, lakse obezvredjuju i ostavljaju po strani. Ukoliko u Vasoj sredini postoji neko od terapeuta ko se bavi problemom asertivnosti, bilo bi uputno da se angazujete i da i na taj nacin efikasnije sebe osnazite u pogledu socijalnih vestina koje Vas, ustvari, kao nedovoljno savladane, ne prikazuju u odgpvarajucem svetlu i pred drugima sa kojima ste u kontaktu.

  1. Pogledajte celo pitanje: #5102

    postovana doktorice, imam 47 godina i jedan problem koji vise ,,pristaje,, da tako kazem mladim osobama a ne meni ali zato datira od mladosti.naime,uvek sam bila punacka i zato poprilicno iskompleksirana pa sam od svoje 26 godine ,nazalost,podlegla,,BULIMIJI,,kao svom jedinom resenju.Da,u pocetku je bilo sve u redu sto se izgleda tice izgledala sam zaista super do pre tri godine.iako i jedem i povracam svakodnevno a nemam nikakvim simptoma klimaksa moji kilogrami se gomilaju.Gde god da sam procitala o bulimiji sve je ,,delovalo,,da je to opasna ,,boljka,, medjutim,kod mene je sve bilo u redu pa sam time i bila ,,ohrabrena,, i nastavljala dalje.Imam problema sa osteopenijom i poremecajem rada stitaste zlezde ,smanjen rad.koristim IDEOS za kosti i pijem pola tablete TIVORALA za sti.zlezdu.vecim problema nemam a kg idu na vise.inace,visina mi je 155 a tezina 66 a do pre tri godine imala sam 53-54 kg.sve je isto samo...kilogrami gore.menstruacije su mi savrseno uredne .cak mnogo urednije nego u mladosti.Nazalost,sve teze povracam ali ne pokusavam da prestanem jer zaista volim da jedem i to i priznajem nisam od onih koji govore ,,nista ne jedem a gojim se,, bas naprotiv ,volim slatkise i testo i to me ,,ubija,,.Zanima me kako sam ja i pored bulimije dosta dobro i sto i dalje ne odrzavam onu kilazu nego se gojim.Nazalost,ne postavljam dobro pitanje a to je kako prestati tako da znam da bi mi razgovor verovatno trebao ali ja to ne trazim samo malo objasnjenja o samoj bulimiliji i pre svega o tim posledicama koje ja bas ne osecam iako to radim vec toliko godina.veliki pozdrav i zahvalnost..Ruzica

    Odgovoreno: 07. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Problem bulimije je dosta ozbiljan, kako sigurno i sami znate i to je relativno zastupljenja tema koja se najčešće javlja zaista kod mladih devojaka. Pošto kažete da je taj problem bio od mladosti prisutan i kod Vas, rekla bih da se ipak uklapate u kliničku sliku bulimije, jer sve ove godine niste uspeli a možda ni pokušali da taj svoj problem rešite. Čak i sad, kada tražite odgovore, nemam utisak da se spremate da promenite način svoje ishrane, već ste samo znatiželjni da objasnite neočekivane promene u svojoj kilaži. Znate i sami da organizam sa godinama menja svoje funkcionisanje, pa u okviru toga i metabolizam koji je ranijih godina možda kod Vas bio nešto brži pa je dolazilo do većeg sagorevanja unetih kalorija, dok sada možda nije tako - na kraju, i kod osoba koje nemaju problem sa bulimijom, sa protokom godina kilogrami se prosto "lepe" i mnogo se teže skidaju nego u mladosti. Zašto biste onda Vi bili izuzetak? Možda su vam i aktivnosti koje sada obavljate manje obimne i naporne fizički nego ranije, što opet znači manju potrošnju kalorija na istu (a možda i veću) količinu unosa hrane. Sami kilogrami kojih je sada nešto više ne bi trebalo da budu Vaša prva briga, već ipak želim da Vas podsetim da bulimija spada u poremećaje nagona za ishranom, i da će Vam održavanje i kilaže i takvog načina funkcionisanja biti sa godinama sve teže, pa iako niste preterano raspoloženi za menjanje ovakvog načina ishrane, ipak potražite pomoć neuropsihijatra kako biste pokušali da to prevaziđete, a što će Vam biti značajno olakšanje u godinama koje slede, ukoliko uspete da uspostavite kontrolu u ishrani.

Prikazano 16-20 od ukupno 91 pitanja