Prof. dr Bojana Dimitrijević

Psiholog

Telefon za zakazivanje
+381 63 687 460

Telefon za zakazivanje

 Bojana Dimitrijević

Telefon za zakazivanje

+381 63 687 460

Oblasti medicine

Grad

Jezici

Raspored rada doktora

Telefon za zakazivanje
+381 63 687 460

Najnoviji tekstovi koje je lekar objavio:

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 91

  1. Poštovana, ne znam kome da se obratim za savet.Htela bih da pomognem svom suprugu sa kojim sa u braku već 8 godina.Imamo dva divna muška deteta i ne mislim da taj brak nije za čuvanje,ali se kosi sa mojim principima to što on svakodnevno ili bar svaki drugi dan konzumira alokohol.Kad kažem alkohol, podrazumevam pivo koje kaže voli,a počeo je da pije žestoko piće, pa da završi sa pivom.Ljutila sam se oduvek,"gunđala",zato što nikako ne mogu da se pomirim sa tim da tako treba, da on to voli i kraj.Volim i ja mnogo toga,ali uvek prvo pomislim na one oko sebe,da li je to dobro i za njih,jer ih obožavam.Ne želi da ode na razgovor sa nekim stručnim licem, ili kaže da hoće,ali do toga nikada ne dođe.Ja sam već jako dugo hronično umorna,možda se oseća i zapostavljenim,ali nije tako bilo oduvek, pa nije prestao.Čak sam igrala i na kartu ucene(ostaviću te, otići ću),ali vidim da u to ne veruje, da je ubeđen da ja za to nemam hrabrosti, da mi je žao svega što smo zajedno imali i imamo.Tako i jeste.Nemem hrabrosti, a očajna sam.Plačem,dosta toga meni prepušta,kao da je to potpuno normalno,deca su uglavnom moja briga,hoće on da pomogne,ali radno vreme je duže nego moje,tako da se bavljanje decom svodi na tu i tamo neku šetnju. Bolovanja su uvek moja, lekari,lekovi i tako to.Moja briga se neko podrazumeva.Stalno se preslišavam da li sam ja kriva, šta radim pogrešno,osim što otvoreno izražavam svoje nezadovoljstvo takvom situacijom.Ne mogu da se pomirim sa tim da tako mora da nam bude zato što on to voli.Pitala sam ga da li sam ja možda uzrok njegovom pijenju i dobijam odgovor da će on tako ceo život,da je umeren, ali ja sam zbog toga nesretna.Molim Vas da mi nekako pomognete nekim savetom,jer sam sve više depresivna, plačljiva, što inače na mene ne liči. Unapred sam Vam zahvalna na odgovoru i pomoći.

    Odgovoreno: 04. 06. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

       Postovana,
      kada govprite o konzumaciji alkohola koja Vam kod supruga smeta, ne govorite o kojim je kolicinama alkohola rec. Mozda bi Vam i najmanja kolicina alkoholnih pica koju uzme smetala, ali se zaista razlikuje da li je rec o alkoholicaru ili o osobi koja u umerenim kolicinama uzima alkohol.Mozda je njegov nacin uzimanja alkohola i njegova nacin pruzanja otpora nacinu zivota koji mu u necemu ne odgovara, ali to opet nije opravdanje da na Vase uporne molbe da izmeni svoje navike, cak i ne pokusa da Vas shvati i izadje Vam u susret. Ili cinjenica da ne konstatuje Vas premor i naprezanje krajnjih granica tolerancije. To ipak nesto govori o Vasim partnerskim odnosima, pa iako se iz Vasih reci negde moze zakljuciti da su primedbe vezane najvise za Vase preuzimanje porodicnih i obaveza oko dece, problem kao da je nesto dublji. To sto ste Vi "glavni majstor" kada su u pitanju deca i kuca, klasican je stereotip zene-domacice-majke i to velikim delom spada i u model vaspitanja koji nam prenose roditelji i sredina, pa to i ne bi bilo toliko tesko da imate razumevanje od supruga na drugoj strani. Ovako, on kao da se povukao u svoj posao i svoja sitna zadovoljstva, a odrzavanje Vaseg zajednickog zivota prepusta Vama.To nije ono sto ste ocekivali od braka, verujem, i sa tim bi trebalo otvoreno da ga suocite.Ukoliko bi pristao da ide na bracno savetovanje, mozda bi to bio dobar nacin da i jedno i drugo shvatite i kazete sta sve smeta, jer nagomilane teskoce ce se teze otkloniti ako se one godinama stavljaju na stranu. Sam alkohol je samo fiksirana tacka koje na koju ste se osvrnuli, a verovatno da bi mogla da se napravi citava lista problema koju bi trebalo resavati.Ukoliko zelite da odrzite i revitalizujete brak, nije resenje pretiti napustanjem, vec predloziti konstruktivno resavanje problema, ako treba, uz strucnu pomoc. Ili mozda sami mozete resiti otvorenim i postenim razgovorom u cetiri oka, uz pretpostavku da ste oboje spremni na poneki kompromis zarad poboljsanja kvaliteta zivota i odnosa. Savetujem da razgovor ne pocinjete optuzbama i patetikom, nego predlogom da kao dva dugugudisnja druga koja su dosta prozivela zajedno, pokusate da nadjete konstruktivno resenje za probleme koji medju vama izreceni ili neizreceni postoje. Razgovor koji pocinje optuzbom podstice onog drugog da se brani, nekad cinizmom, nekad agresijom, nekad otporom, ali obicno ne odovodi do zeljenih rezultata.

  1. U poslednje vreme imam napade panike,stalno sam napeta, i svesna sam toga (imala sam ih pre više godina), i pokušavam da se izborim sa njima bez lekova (jedino bromazepam od 1.5 ponekad). Da li je to pametno, ili je bolje da uzimam neke druge lekove? Evo šta je uzrok tog stanja: Zaposlila sam se pre oko godinu dana, i na početku sve je bilo ok, bila sam puna entuzijazma, vesela i ispunjena,svi su mi bili super, i sve sam radila lako svima sam bila na raspolaganju da pomognem. Međutim, neke situacije su dovele do toga da spoznam realnost(kad je meni trebala pomoć većina je našla izgovore), da nije sve bas super, da se vecina izvlači,da nisu baš svi tako slatki kako se predstavljaju, da je sve daleko od idile,da su međuljudski odnosi loši, što me je dovelo do depresije, nervoze, stalno sam umorna, bezvoljna, razočarana,povukla sam se,osećam se bolesno, nemam ni trunke pozitivne energije, a evo dolazi i do napada panike. Mislim da se to dešava zato što imam višak slobodnog vremena, i razmišljam o svemu, kako da pomognem sebi da izađem iz takvog stanja? Verovatno mi treba neka promena.I drugim ljudima se to dešava pa opet žive i dalje, i ne posrću. Kako da to prevaziđem? Trenuno nemam neki bolji posao na vidiku, pa moram da ostanem gde jesam. Hvala

    Odgovoreno: 27. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Vas susret sa realnoscu, kako to opisujete, nesto je sa cim se vecina ljudi pre ili kasnije susrece - od ocekivanja da su ljudi oko nas uvek dobri, raspolozeni za saradnju i pruzanje potrebne pomoci, dolazi do razocarenja i shvatanja da se u stvari oslanjamo na porodicu i najuzi krug najblizih prijatelja. Decije uverenje da su svi ljudi dobri i da se od njih moze ocekivati samo dobro, ako smo vec mi  u ponasanju pozrtvovani i iskreni, menja se.To je deo odrastanja. Iako nije uvek lako pomiriti se sa tim, to je deo sticanja emocionalne i socijalne zrelosti. Verovatno je da ste po svojoj prirodi osetljiviji pa kada se sa nekim drugim ljudima uporedjujete, vidite da oni sve to isto dizivljavaju, ap ipak ih to ne dodiruje kao Vas - jasno je da nismo svi isti i da zavisno od mnogih faktora koji formiraju i cine nasu licnost, razlicito reagujemo na situacije sa koima se u zivotu susrecemo.To i  jeste ono sto nas cini jedinstvenim, pa je, da bi se nekome mogla pruziti konkretna psihoterapijska pomoc, potrebno mnogo vise znati o nekome, nacinima na koji se kroz zivot ponasao i resavao probleme, elementima koji su ukljuceni u period javljanja smetnji i mnogim drugim znacajnim cinocima koji na razne nacine oblikuju nase svakodnevno reaguju. Ako smatrate sa imate napade panike, potrebno je da se javite psihijatru koji ce, stekavsi uvid u sve znacajne komponente Vaseg problema, odrediti farmakoterapiju o kojoj ja kao psiholog ne mogu da Vam sam savet, a ujedno ce Vas pratiti kroz period Vaseg oporavka i pomoci da se resite navedenih smetnji. Samoinicijativno odredjivanje terapije i uzimanje lekova po potrebi nije preporucljivo ni za koje zdravstvene pa ni za psihicke smetnje.

  1. Moja drugarica za 11 dana treba da ode na operaciju potpunog hirurškog uklanjanja štitne žlezde, zbog izuzetnog uvećanja i teških psihičkih posledica koje bolest hipertireoza kod nje prouzrokoje. Zanima me, pošto sam iz više izvora dobio informacije da se njena psiha vraća u normalu, koliko je potrebno vremena da se njeno stanje skroz normalizuje posle operacije uklanjanja štitne žlezde? Da li je neophodno da moja drugarica ide redovno kod psihologa i da pije određene lekove poput Seroxat-a? 

    Odgovoreno: 27. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Pitanja vezana za upotrebu i dejstvo lekova namenjene su psihijatru i o tome kao klinički psiholog ne mogu da se izjašnjavam. Pretpostavljam da će hirurg koji izvrši operaciju Vašu drugaricu uputiti na dalji tretman relevantnom stručnjaku koji će dalje pratiti njen oporavak, verovatno i psihijatru, jer je poznato da oboljenja štitne žlezde imaju i dejstvo na psihičko funkcionisanje, ali je i dužina oporavka, pa i vreme potrebno za stručno praćenje individualno i vezano za mnoge karakteristike operisane osobe, o čemu će odlučivati nadležni stručnjak. Za detalje koji Vas interesuju predlažem da pitanje preusmerite psihijatru koji će u skladu sa svojim kompetencijama moći da Vam pruži traženi odgovor.

  1. Lep pozdrav, Nisam sigurna kome da postavim pitanje.Reci cu vam ukratko u cemu je moj problem.Pre skoro godinu dana sam primetila da kada konzumiram secer(beli secer od repe) znaci,dekstroza,saharoza...da se kasnije veoma uzbidim.Pocnem da se ponasam nervozno,nisam ljubazna i jednostavno trazim razlog da se svadjam sa svojim suprugom za kojekakve gluposti.Mozda ce vam zvucati glupo ali moj organizam zaista tako reaguje!Jednostavno sam nervozna,uzbudjena.Ako me pitate kako znam da je to tacno secer reci cu vam veoma jednostavno:prestala sam da ga koristim vec nekih 9 meseci i vidim velike promene.U tih 8 meseci u situacijama kada nisam znala da jedem secer(recimo kod prijatelja)reakcija se javljala i ja nisam znala zasto,tek kasnije sam otkrivala kako je u hrani bio secer.Sta bi po vama moglo biti uzrok tome?Zar je moguce da moje telo ne tolerise secer?Kako bi sa sigurnoscu mogla da odredim o cemu se radi?Kakve analize treba da uradim i kojem lekaru specijalisti treba da se obratim?Unapred hvala Sanela Porcasi-Italija

    Odgovoreno: 27. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Vase pitanje je pre svega upuceno lekaru internisticke struke, koji bi Vam mogao vise reci o posledicama varijacije secera u krvi. Posto ste vec utvrdili pravilnosti u ponasanju u situacijama kada komzumirate secer, verujem da cete uzdrzavanjem od njega u svim situacijama kada je to moguce, uspeti da dovoljno kontrolisete nezeljene posledice na posnasanje i raspolozenje, cak i ako ne budete tragali za daljim objasnjenjima.Ukoliko zelite dalja objasnjenja, ovo svakako nije pitanje za psihologa vec za endokrinologa  gde biste mogli dobiti konkretna uputstva o pretragama koje bi trebalo da izvrsite.

  1. Imam 30 godina i otkad znam za sebe imam dilemu oko svog pola. Svoju dilemu skrivam, mnogo mi je loše od samoga sebe kada razmišljam o tome ili kada pokušavam da shvatim sebe. Odnose sa ženama imam normalno, ali kako godine prolaze shvatam da se samo pretvaram da želim odnos sa njima ili radim to zato što to tako treba - radi reda, a ne zato što to hoću ili želim. Pomalo sam i anksiozan u tim situacijama i nikad to nisam ja, nego je to uvek predstava šta treba da budem i šta treba da radim. Ako biste mogli da mi odgovorite ili da me uputite na nekoga s kim mogu da pričam o mom problemu (direktno, ako je moguće bez posrednika). Sve mi je komplikovanije i teže da živim kao do sada, a i teško mi je da pričam o tome. Ovo je prvi put da uopšte to spominjem nekome. 

    Odgovoreno: 27. 05. 2008.
    • Prof. dr Bojana Dimitrijević

      Nije retkost da se psihoseksualni identitet formira na način koji ne odgovara ustaljenim predrasudama o heteroseksualnom izboru partnera, i to je najčešće izvor brojnih problema za osobu koja se na takav način orijentiše, jer podleže brojnim osudama i socijalnim pritiscima. Većina ljudi homoseksualne orjentacije, posebno oni koji žive u manjim sredinama, skriva je, veliki broj stupa u brakove i uzgaja decu, sve vreme samo kao masku i pokriće za ono što sredina od njih očekuje. Po svemu sudeći, i Vaše ponašanje je do sada bilo tome slično. Iako nije lako suočiti se sa svojom različitošću i podneti odgovornost njenog javnog priznavanja, najmanje što možete za sebe da uradite je da se povežete sa nekim LGBT udruženjem u svom okruženju, i po mogućstvu porazgovarate sa psiholozima koji u takvim udruženjima upravo rade sa osobama koje imaju iskustva sa LGBT osobama i njihovim problemima. Uostalom, i same osobe koje su u ovim udruženjima, mogu Vam pomoći da shvatite koji su bili načini na koje su oni rešavali svoje probleme. Ukoliko je, pak, samo pitanje doživljavanja sopstvenog pola, odnosno ako nije reč samo o homoseksualnoj orjentaciji već o ideji za promenu pola, prvi korak je obraćanje neuropsihijatru koji bi trebalo da proceni Vaš mentalni status jer je to preduslov za bilo koju potencijalnu intervenciju promene pola. Budući da je Vaše pismo nedorečeno, a obe opcije su vezane za pitanje seksualnog identiteta, tarapeut bi Vam mogao pomoći da ustvari prvo definišete svoj problem kako biste dalje postupali u pravcu njegovog rešavanja.

Prikazano 11-15 od ukupno 91 pitanja