Psiholog Aida Zonjić

Psiholog

Telefon za zakazivanje
+381 63 687 460

Telefon za zakazivanje

Geštalt psihoterapeut Aida Zonjić poseduje dugogodišnje iskustvo u radu sa ljudima kako u privatnim firmama, tako i u velikim medicinskim sistemima.

Telefon za zakazivanje

+381 63 687 460

Oblasti medicine

Grad

Jezici

Raspored rada doktora

Telefon za zakazivanje
+381 63 687 460

Postavite pitanje

Broj odgovorenih pitanja: 145

  1. Ja već skoro godinu dana imam anksioznost to jest, napad panike, strah od ljudi, ali ne i zatvorenog prostora. Nisu u pitanju samo nepoznati ljudi, nego čak i porodica sa kojom živim. Za sve to vreme pijem lek ksalol koji mi pomaže, ali opet imam strah da ne postanem zavisna. Htela bih da mi date dobar savet, šta da uradim povodom toga?

    Odgovoreno: 24. 12. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovana,
      Savetujem Vam da pored ksalola koji pijete, počnete dolaziti i na psihoterapiju, jer se panični napadi i strahovi uopšte, mogu lečiti i izlečiti, samo je potrebno pronaći pravi uzrok zbog kojih se javljaju. 
      Pregled možete zakatati ovde.
      Pozdrav

  1. Može li se trajno ošteti nervni sistem i koncentracija ako se mnogo vremena, par godina po nekoliko sati, provodi na računaru gledajući pornografski sadržaj, po nekoliko sati bez prestanka, igrajući igrice i čitajući razne članke po internetu, jednostavno pretjerano se zamarajući psihički? U jednom trenutku sam osjetio jak udar u glavi i hronični umor koji traje do dan danas. Kako mogu otkriti da li je od toga?

    Odgovoreno: 24. 12. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovani,
      Bolesti zavisnosti, alkoholizam, narkomanija, pušenje pa i zavisnost od igrica i intrneta uopšte, se leči. Obratite se za pomoć stručnjaku ili ustanovi za lečenje bolesti zavisnost.

      Pozdrav

  1. Poremećaj ličnosti ili samo zabava
    Pitanje broj: #142867

    Moj prijatelj je upoznao devojku preko interneta i počeli su sa razmenom mail adresa, zatim brojeva telefona i fotografija. Slala mu je lažne podatke, počev od svog imena, godišta, zanimanja. Sam je shvatio da nešto nije u redu, jer je ona uporno izbegavala sastanak. To je trajalo par meseci, dok on nije shvatio da ga je ona lagala. U medjuvremenu, saznao je da on nije bio jedina "žrtva" njenog laganja i da je ta devojka za svakoga imala poseban lik. Koristila je tudje slike sa interneta, izmišljala porodicu, prijatelje, dogadjanja. Nikada nije saznao njen pravi identitet.
    Da li ta devojka boluje od nekog poremećaja ili je moguće da sve radi zbog zabave?

    Odgovoreno: 18. 12. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovana,
      Bilo bi poželjno da se Vaš prijatelj, koji je "žrtva" ovakve internet prepiske sam javi, i postavi pitanje, a ne da Vi to činite umesto njega. Ne može se znati da li je u pitanju poremećaj ličnosti, zabava ili neki vid manipulacije. Imajte u vidu sve opasnosti do kojih internet komunikacija može dovesti.

  1. Paranoidna reakcija
    Pitanje broj: #142897

    Moja majka tvrdi da joj prisluškuju telefon i kompjuter, mada mislim da nema nikakvih opravdanih razloga za to. Ne sme sama da izlazi iz kuće, plaši se da je neko prati. Kako se postaviti prema tome dok je ne ubedim da poseti lekara, što ona odbija? Da napomenem da je pre nekoliko godina imala terapiju zbog straha da će umreti od neke bolesti.

    Odgovoreno: 18. 12. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovana,
      Očigledno je u pitanju neka paranoidna reakcija kod Vaše majke. Neophodno je da se što pre javi stručnjaku neuropsihijatru na pregled. Vi se postavite prema njoj kao prema bolesniku i ne pokušavajte da negirate njene tvrdnje ili je ubeđujete u suprotno. Verovatno se aktiviralo neko staro psihološko "žarište " koje je tinjalo do sada. Medikamentozna terapija može pomoći da se stanje trenutno smiri, ali je, po mom mišljenju, njoj potrebna i psihoterapija kada se prethodno stabilizuje.

      Pozdrav

  1. Postovanje! Molim vas za vase misljenje i savjet. Neznam kako se izvuci iz ovog zacaranog kruga. Naime, jako osjecam neki strah koji nemogu opisati ni od koga ni od cega, sputana sam, stojim na mjestu i nista ne radim na sebi. Imam 24 god. I zavrsenu trogodisnju skolu koju ne volim, problem je i u tome sto ja neznam sto volim ni sto zelim, izgubljena i zbunjena. Danas bi ovo a vec sutra nesto drugo. Nemam decka, i na tom polju izbjegavam kontakte. To je sada sve komplicirano i neznam kako sto krace opisati situaciju. Od djetinjstva sam imala jednu koznu bolest zbog koje sam bila povucena, kasnije i migrene sa povracanjem, i drzalo me se tako pod staklenim zvonom, a i jer sam bila najmlađa, a i zbog majcinog autoritativnog ponasanja sam bila povucenija osoba i ovako a i u skoli, majka je uvijek usutkavala nas i ni u kuci ni izvan nikad pravo glasa, ponizavala pred prijateljima, uvijek bi galamila, kritizirala, omalovazavala, vrijedala, ponizavala rijecima, nikad pohvale ni poljubca, a za losu ocjenu uvijek pokuda i vikanje (majka je depresivna i zivcana cijeli zivot, shvacam da nije imala lak zivot) , imam jos starijeg brata i sestru, isto se i prema njima ponasala. Tata cijeli zivot radi na po svijetu (on je super) . Majka ima izljeve bijesa kada dođe do neke stresne situacije ili neke situacije koja joj ne odgovara. Ako joj netko kaže nešto što joj ne odgovara ili napravi nešto počne se izderavati kako nitko ništa ne valja, da smo mi svi niškoristi, da ona puno trpi, kako sve prelazi preko njezinih leđa itd. Omalovažava i psuje sve članove obitelji, a tata samo nas usutkava i smiriva situaciju da ona ne pukne i ne dode do sloma, jer uvijek sve zavrsava njenim plakanjem, nema razgovora u nasoj kuci, ona je kao veliko razmazeno dijete, samo je ona i njeni problemi bitni u obitelji. U izljevima bijesa govori stvari kojih se kasnije ne sjeća, tvrdi da smo mi izmislili da je ona to rekla. To traje godinama i mene je njezino ponašanje počelo psihički nagrizati i ne mogu se kontrolirati kada počne sa svojim izljevima i burno reagiram i svadam se s njom što me jako iscrpljuje. Više se nemam snage boriti i objašnjavati joj problem, nemam snage za sebe za pokrenuti se. Znam da ce mi sve krenuti samo kad odem iz ove kuce iz negativne majcine atmosfere (samo da mi se nekako pokrenuti i osamostaliti jer tu nemam snage za nista, umorna sam svaki dan) sve ukucane ponasanjem mice od sebe, pa i tatu. Nakon srednje odem radit sezonu sa drustvom, zavrsila vozacki (sa frendicom) , razbolim se dobijem novu autoimunu bolest, dugotrajno lijecenje, pa poslije par godina opet odem radit sezonu (sa drustvom) , staza imam samo 6. Mjeseci. Po cijele dane sam u kuci (osim kad odem u trgovinu ili subotom u disko) i to me ubija i osjecam se jadno i manje vrijedno sto tako tratim svoj zivot i dane sto ne radim niti studiram niti ikako ulazem u sebe, vec sam cijele dane kuci, propadam mentalno, a htjela bi na faks ne toliko radi sebe (ima decko koji mi se sviđa ide na tezak faks pa imam osjecaj manje vrijednosti ako me upozna da pomisli da sam bezvrijedna i da nista ne radim od svog zivota) (ali opet htjela bi biti i nesto vise, kad vidim da svi upisuju fakultet) i zato da budem dostojna drugih, ja imam strah od ispitivanja i testova, strah od preuzimanja odgovornosti i vaznih poslova. A drugi to sve sa lakocom rade, idu za svojim ciljevima bez straha i puno razmisljanja, i sto je najvaznije sami idu ne treba im nitko uz njih. Imam dugo vozacku, ne vozim nikad, strah me samu voziti. Ja samo zelim neki posao gdje cu morati ici da nisam po cijele dane u kuci ali da nisam odgovorna na tom poslu, dakle neznam koji posao hocu, grad je mal i posao neznam koji naci, aktivnosti nikakvih nema. Samo znam da me ispunjava kada sam na poslu i među ljudima. Zato sto me nikakva obaveza ujutro ne ceka idem kasno spavat, spavam do popodne. Funkcioniram u svom drustvu od 3, 4 prijatelja i među rodbinom i kada upoznam nove ljude, steknem prijatelje, pricam, druzim se. Tako i hocu na tecaj ili negdje volontirati zovem prijateljicu hoce i ona upisati se da ne idem sama (jer neznam sto me ocekuje, strah ici sama, strah od novog, hocu li znati, itd.) , ona nece, ja odustajem, ako trebam kuda ici zovem sestru da me odveze, dosta mi je vise toga da ovisim o drugome, da vucem nekog sa sobom, taj neki strah od neznam cega koji me koci, zavezao me. Pocela sam piti zoloft od 50mg na svoju ruku. To je ukratko. Hvala na odgovoru, pozdrav

    Odgovoreno: 14. 12. 2015.
    • Psiholog Aida Zonjić

      Poštovana,
      Vaš život zavisi od vas pa stoga preuzmite stvari u svoje ruke, a nemojte žaliti sebe i kukati nad svojom sudbinom. Po mom mišljenju neophodno je da odete na neku psihoterapiju da biste se oslobodili toliko strahova koje posedujete. Takođe, razmišljajte i što pre realizujte samostalan život. Da biste to uspeli potrebno je da sami zarađujete i nađete posao. Sigurno je da je način vaspitanja doprineo manjku samopouzdanja, ali to ne znači da vi ne možete da stvari promenite ukoliko sebi zaista želite dobro. I još nešto, ne bi trebalo da pijete lekove na svoju ruku, pogotovo ne antidepresive. Obratite se psihijatru da biste videli da li uošte treba uzimati lekove.

      aida zonjić
      psiholog
      Pozdrav

Prikazano 11-15 od ukupno 145 pitanja




Zakažite pregled kod Psiholog Aida Zonjić