Mastopatija


Mastopatija je pojam koji označava istovremeno prisustvo progresivnih i regresivnih promena u tkivu dojke, koje u različitoj meri pokazuju znakove atrofije, hiperplazije i metaplazije različitih tkivnih komponenti mlečne žlezde, i kojima je u patogenetskom smislu zajedničko svojstvo njihova hormonska zavisnost. Po pravilu mastopatija se javlja obostrano i manifestuje različitim strukturnim promenama koje su individualno specifične. Javlja se tokom celog reprodukcionog perioda, a pogađa prie svega gornje spoljašnje kvadrante dojki.

Uzrok nastanka

U etiologiji - nastanku mastopatije, najznačajniju ulogu igra disfunkcija jajnika s kvantitativnom ili sinhronom neravnotežom u produkciji hormona folikularne faze, odnosno hormona žutog tela s "estrogenskom dominacijom" kao posledicom. Na taj način nastala disregulacija cikličnih promena u mlečnoj žlezdi s premenstruacijskom hiperemijom, napetošću tkiva i proširenjem mlečnih kanalića, kod pojačane estrogene stimulacije ili ukoliko izostaje postmenstruacijsko povlačenje promena vrlo lako prelazi u područje patološkog. Smanjenje tegoba u vreme menopauze i odsustvo mastopatije, kao i involucija dojki u postmenopauzi, govori u prilog ovakovom sledu događaja.

Podela

  • Mastopatija I°: jednostavna mastopatija ili laka displazija dojke, mastopatija bez proliferacije epitela
  • Mastopatija II°: jednostavna proliferativna mastopatija ili srednje teška displazija, mastopatija s proliferacijom epitela, ali bez ćelijske atipije,
  • Mastopatija III°: mastopatija s atipičnom proliferacijom epitela, teška displazija dojke.
U grupi jednostavnih mastopatija (mastopatija I°), najveći udeo od 70% čine promene tkiva dojke označene kao fibro - cistična mastopatija. Radi se o dobroćudnim strukturnim promenama tkiva dojke koje se javljaju u dva oblika: fibroznom (kada su u prvom redu prisutne promene u smislu umnožavanja vezivnog tkiva između žlezdanih lobulusa ili intralobularno, sa skleroziranjem i hijalinizacijom strome, kao i atrofijom acinusa), i fibro - cističnom (osim umnožavanja vezivnog tkiva, unutar žlezdanog parenhima su prisutne i manje ili veće ciste).
Česta strukturna promena kod mastopatije I° je i adenoza (sklerozirajuća adenoza, adenomatosis), koja čini ca 9% dobroćudnih promena tkiva dojke. Kod ove forme dominira hiperplazija epitela acinusa, malih izvodnih kanalića, kao i mioepitela. Obično izostaje stvaranje cističnih struktura.
Mastopatija II° obuhvata osim navedenih promena prisustvo intrakanalikularnog rasta epitela, koje se javlja fakultativno (ca 20%) kod fibro - cistične mastopatije. Intraduktalni epitel je zadebljan, često višeslojan ili stvara sliku solidnih adenoidnih ili papilarnih struktura.
Teška displazija dojke ili mastopatija III° - atipična proliferirajuća mastopatija označava prisustvo epitelne proliferacije intraduktalno, intraacinusno ili intrapapilarno, a uz proliferaciju epitela se nalaze znaci mitoze i ćelijske atipije kao što su polimorfizam i hiperhromazija ćelijskih jezgara.

Klinička slika

Mastopatija obuhvata pre svega 3 simptoma:  prisustvo zadebljanja i čvorića u dojkama (mastopatični "plaque"-ovi), koji se najčešće nalaze u gornjim spoljašnjim kvadrantima dojke, češće difuznog rasporeda i obostrano, bolovi u dojkama (mastodynia, mastalgia), koji su cikličnog karaktera i javljaju se po pravilu pre nastupanja menstrualnog krvarenja, u drugoj polovini ciklusa, i prestaju s nastupanjem menstrualnog krvarenja, prisustvo iscedka iz dojki koji je obično vodenastog ili mlečnog karaktera, ređe sukrvičav ili smeđkast. U 50 - 60% prisustvo krvi u iscedku ukazuje na papilomatozne proliferacije unutar mlečnih kanalića.

Dijagnoza

Dijagnoza mastopatije se postavlja na osnovu pregleda dojki, ultrazvučnim nalazom i mamografijom, a kod prisustva iscedka galaktografijom i citološkom analizom. Kod svih sumnjivih nalaza dijagnostiku je potrebno dopuniti punkcijom ili biopsijom sumnjivih promena, odnosno histološkom analizom tkivnih promena.

Lečenje

S obzirom na različite forme mastopatije, kao i različitost subjektivnog doživljaja tegoba, u lečenju mastopatije je potrebna individualna terapija. Kod jednostavne mastopatije pre svega je cilj ispraviti "estrogensku dominaciju".
U lečenju se koristi lokalna aplikacija progesteronskih masti (resorpcija oko 10% od primenjene doze), kao i nadoknada gestagena tokom II faze ciklusa. U ovu svrhu se može primenjivati i niskodozirana oralna kontracepcija. Kod formi s produkcijom iscedka, naročito ako je povišen nivo prolaktina korisno je ordinirati bromocriptin. Slični dobri rezultati opisani su kod terapije s danazolom, ili antiestrogenom tamoxifenom, pri čemu se mora obratiti pažnja na česta neželjena dejstva ovih lekova.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. Roska 08.04.2013

    Imam 33 godine i dg: fibrocistične, mastropatične promene obe dojke. Ovu dijagnozu dobila sam danas. Nemam bolove u grudima ni iscedak. Cista mi je veličine 8, 5 mm. Mamografiju mi nisu radili, jer kako su mi objasnili, nije bilo potrebe. Koji je najsigurniji način za tačnu dijagnozu?


  2. Maja 25.11.2010

    Kako laik može znati šta su heterogene zone sa linearnim atenuacijama. U desnoj dojci cista veličine 10x5 mm, a lijevo još jedna veličine 4x5mm. U l. D. kvadrantu hipoehogena promjena 8x3mm. Obostrano u aksilama reaktivni limfni čvorovi uredne sonografske građe. Zdrava sam ili bolesna!? Kontrola za 4 mjeseca. Bolovi u grudima mi onemogućavaju normalan zivot. Zar nije normalno ublažiti simptome, olakšati pacijentu bol? Možda progesteronska mast, hormonska terapija ili neka lijepa riječ?


  3. Valentina 15.07.2008

    Utvrđeno mi je na ultrazvučnom pregledu i mamografiji veliki broj cisti, koje nisu maligne. Međutim, lekar mi nije dao nikakve lekove, već je hirurg pokušao špricem da izvuče tečnost iz ciste ali bezuspešno. Rekao je da odem na kontrolu za mesec dana, a preporučena mi je mamografija na 6 meseci. Da li je to dovoljno da se predupredi evenualna pojava malignih ćelija u dojkama?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde