Majčino mleko je najbolja i najkompletnija hrana za zdravo, donešeno novorođenče i odojče, jer se svojim sastavom idealno prilagođava nutritivnim, kalorijskim i metaboličkim potrebama deteta, prvih šest meseci života.
Sastav majčinog mleka se menja. Varira od obroka do obroka, doba dana, laktacijskog perioda, od jedne do druge majke. Majčino mleko je upravo onakvo, kakvo je potrebno njenom detetu u određenom trenutku – prilagođava se potrebama odočeta koje raste.
Lučenje mleka počinje u poslednjim mesecima trudnoće, a znatno se povećava posle porođaja. Prvih 4-5 dana mleko je gusto, žuto, lepljivo, zbog velikog sadržaja proteina, antitela, vitamina A, vitamina K, antitela, minerala. To je kolostrum. Kaže se da je kolostrum prva imunizacija deteta jer pomaže u sazrevanju i regulaciji bebinog imunog sistema i štiti je od mnogih infekcija. Do kraja druge nedelje mleko postaje ređe, beličasto, jer se smanjuje sadržaj belančevina ali ima više masti i glukoze, pa je kaloričnije – prelazno mleko. Početkom treće nedelje stvara se zrelo mleko -vodenasto, diskretno plavičaste nijanse na početku podoja i više belo na kraju, zbog većeg sadržaja masti.
Prednosti majčinog mleka:
- u hemijskom sastavu;
- imunobiološke prednosti - antiinfektivna svojstva;
- prednosti u varenju i apsorpciji;
- ostale prednosti.
1. Hemijski sastav
Majčino mleko izgleda vodeno, jer sadrži drugu vrstu belančevina. To su proteini surutke ili laktalbumini, dok kravlje mleko sadrži kazein. Ono sadrži esencialne aminokiseline neophodne za rast i razvoj u prvim mesecima života, naročito za mentalni razvoj odojčeta. Masti su bogate nezasićenim, esencijalnim masnim kiselinama, neophodnim za sazrevanje moždanih struktura i štednju energije. Sadržaj masti se menja u toku podoja: zadnje porcije mleka u toku podoja imaju više masti. Večernji podoji imaju više masti, mleko je belje, ima manje vode i grudi majke ne moraju biti nabrekle kao ujutru. Beba se brže zasiti večernjim, kaloričnijim mlekom. Sadržaj masti uslovljen je i genetskim varijacijama i ishranom majke.
Majčino mleko sadrži mlečni šećer – laktozu. Ona svojim razlaganjem u crevima stvara kiselu sredinu, koja sprečava razvoj Escherichia colli (crevne infekcije) i omogućava apsorpciju kalcijuma. Sadržaj mineralnih materija je 4x manji u ženinom mleku nego u kravljem (manje opterećenje za nezrele bubrege novorođenčeta i mladog odojčeta). Međusobni odnos kalcijuma i fosfora (2:1) omogućava bolju mineralizaciju kostiju. Otuda je rahitis mnogo ređi i blaži kod dojenog deteta. Apsorpcija minerala i vitmina je takođe mnogo veća (ređa anemija). Sadržaj vitamina C varira i zavisi od ishrane majke. Jedino čega nema dovoljno je vitamin D i dodaje se od 8. dana života.
2. Biološko-imunološke prednosti
Majčino mleko poseduje antibakterijska, antivirusna i antiparazitna svojstva. Štiti zdravlje deteta, a ima i protektivne efekte na zdravlje majke. Sadrži antitela, biološki aktivne ćelije (leukocite, limfocite, makrofage…), zaštitne faktore, faktore rasta, enzime… Majčino mleko nije sterilno. Može da sadrži nekoliko hiljada bakterija, ali zaštitni faktori onemogućavaju nastanak infekcije.
Dojeno odojče je manje izloženo stranim belančevinama – zaštićeno je od alergija. Manje oboljeva od respiratornih i crevnih infekcija, upala ušiju, infekcija mokraćnih kanala, pothranjenosti, iznenadne smrti, dijabetesa, karcinoma, dentalnih problema, anemija… Ako majka doji smanjuje se rizik od karcinoma dojke i jajnika, osteoporoze, brže reguliše telesnu težinu…
3. Prednosti u varenju i apsorpciji
Prednosti u varenju i apsorpciji: koagulum humanog mleka je porozan, za razliku od kravljeg koji je čvrst, gumast, teže i duže se vari. Sadrži oko 70 fermenata, koji olakšavavaju varenje.
4. Ostale prednosti
Majčino mleko je sveže, toplo, uvek pri ruci, ne zahteva nikakvu pripremu, najjeftinija je moguća hrana, smanjuje oboljevanja odojčadi i izdatke za zdravstvenu službu, blago slatkog ukusa (laktoza ima manji stepen slatkoće) i odojče se ne navikava na slatku hranu, lakše prihvata nemlečnu hranu... Čin dojenja je važan za razvoj i stvaranje emotivne veze majke i njenog deteta (dojena odojčad su kao odrasle osobe stabilnije i komunikativnije ličnosti). Dojenje može biti presudan faktor koji omogućava preživljavanje u vanrednim uslovima života.