Virus hepatitisa C


Virus hepatitisa C (HCV) pripada RNK virusima, familija Flaviviridae. Genom čini jednostruka RNK a omotač proteini, veličine je 35-50 nm. Pokazuje hipervarijabilnost regija genoma i do sada je opisano 12 genotipova. 
Osetljiv je na rastvarače i UV zračenje.

Put prenošenja

Rezervoar infekcije je čovek, a najčešći put prenošenja je parenteralni, putem krvi i krvnih preparata. Ugrožene su grupe stanovništva sa rizičnim ponašanjem kao što su intravenozni narkomani, homoseksualci i promiskuitetne osobe. Moguće je HCV infekciju preneti i vertikalnom transmisijom sa majke na dete, a ne može se isključiti ni horizontalna, interfamilijarna ne seksualna transmisija infekcije putem kontakta ili fekooralna, mada je ona zanemarljiva.

Patološki (medicinski) značaj

Klinička slika HCV infekcije je identična sa kliničkom slikom HBV infekcije. Inkubacija iznosi od 30-180 dana. Klinička slika prolazi kroz tri faze: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna. 
  1. Preikterusna faza nastaje nakon inkubacionog perioda i javljaju se sledeći simptomi u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaja težine u stomaku, muka, nagonom na povraćanje, povraćanje, slabim apetitom, bolom pod desnim rebarnim lukom i učestalim vodenastim stolicama, povišena temperatura koja može biti niskih ili visokih vrednosti do 40, glavobolja, bolovi u mišićima i sitnim zglobovima ručja i nožja, kataralne promene na gornjim partijama respiratornog trakta, vrtoglavica, neraspoloženje, smanjena koncentracija. Jetra je uvećana za 1-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je ređe uvećana. Krajem ove faze koja traje od 7 do 10 dana dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen i ima „boju piva". 
  2. Ikterusna faza se odlikuje pojavom ikterusa. Ikterus se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U  ovoj fazi dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze i može se reći da je bolesnik više žut nego bolestan. Hepatomegalija (uvećanje jetre) je i dalje prisutna. Ova faza bolesti se održava od 10 -15 dana. 
  3. Rekonvalescentna faza se karakteriše odsustvom subjektivnih tegoba, klinički nalaz je uredan, ali su prisutne patološke vrednosti u testovima funkcionalnog ispitivanja jetre. Rekonvalenscencija može trajati od nekoliko nedelja do 6 meseci.
Međutim, znatno je veći broj anikterusnih i asimptomatskih oblika bolesti i retko se javlja tipičan ikterusni oblik bolesti. Iz tih razloga i zbog pojave hroničnih bolesti jetre u više od 70% inficiranih HCV infekcija nosi naziv „tihi ubica". Često bolesnici nisu svesni bolesti i tek na rutinskim kontrolnim pregledima otkriva se oštećenje jetre. Hronična HCV infekcija pokazuje tendenciju prelaska u cirozu jetre i hepatocelularni karcinom jetre.

Dijagnoza

HCV se ne kultiviše. Radi se detekcija RNK PCR metodom u serumu ispitivane osobe, ELISA testom i RIBA testom radi eliminacije lažno pozitivnih ELISA testova.

Lečenje

Terapija akutne HCV infekcije podrazumeva  higijensko-dijetetski režim života, mirovanja i dijetu. Međutim hronična HCV infekcija se leči Pegilovanim alfa 2 rekombinatnim interferonom u kombinaciji sa Ribavirinom tokom 6-12 meseci.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Pedja K. 11.02.2014

    Na kraju svi dobiju terapiju, nikad nije kasno. Zavrsili smo terapiju u feb. 2014. . Bilo je tesko, jako. Izdrzali smo. Hvala doktorima i prijateljima na podrsci. Savet: u toku terapije svakodnevno piti sveze cedjeno voce i povrce, caj od maslacka, setnja, i sto vise smeha kad god je to moguce. . . Na kraju cete sve zaboraviti i vratiti se normalnom zivotu!


  2. Mia 08.07.2010

    Ja nisam dobila hcv kod stomatologa, ali je ovaj komentar za njih vezan. Hcv sam zaradila na carskom rezu koji sam imala zbog rizične trudnoće. Naravno "oni" to nikad neće priznati. Otišla sam da ponovo dam dobrovoljno krv i tako saznala. Od tad kreću muke. 4 (četiri!!!!!) stomatologa je odbilo da me primi. Očigledno je da su sami redovi medic. Radnika needukovani. Inače ne bi imala tako "divno" iskustvo sa njima. Na poslu imam nesebičnu podršku kolega tako da lakše podnosim celu situaciju. Ali. . . . . . Rzzo reče da nisam kandidat za terapiju jer su mi transaminaze još uvek u normali i nemam oštećenje jetre. To što imam 6miliona kopija virusa. . . . Ništa ne znači gde je nestalo ono: bolje sprečiti nego lečiti!?!?!?


  3. ogorčena 04.04.2010

    Slažem se sa osobom koja je napisala prethodni komentar u potpunosti! Moj suprug je dobio hcv kod stomatologa, sasvim slučajno. Nije narkoman. Mada kad dobijete hcv odmah ste okarakterisani kao takav, usled neznanja pre svega zdravstvenih radnika i to je strašno. Mi smo ogorčeni jer normalni ljudi tako lako mogu da se zaraze kod zubara, a da nisu toga ni svesni, jer niko o tome nigde ne priča. Mi smo mladi, planiramo decu, ali smo u strahu. On još nije krenuo na terapiju jer mu je jetra u dobrom stanju, pa republička komisija smatra da ima prečih slučajeva od njega. A privatno terapija košta oko 20. 000 evra, tako da je to strašno. Osuđeni ste da čekate pa šta vam bog da. Naša drzava je banana drzava, a pričamo o nekoj evropskoj uniji. Ljudi nemaju pojma šta može da ih snađe kod zubara i da im promeni život u korenu. A mladi ste i mislite da je svet vaš, nemam reči.


  4. pcelica 10.10.2008

    Ja imam hronični hepatitis C. Nepripadam rizičnoj populaciji, nisam narkoman, niti sam bila. Virus HCV mi je prenet u stomatološkoj ordinaciji, gde je stomatolog istom jednu anesteziju podelio, pola dao meni, a pola drugoj pacijentkinji pod izgovorom da nema dovoljno anestezije za obe. Pri tome su koristili i ne sterilne instrumente, iskasapili mi vilicu, da bi me na kraju hirurg ušivao. Virus mi je otkriven tako što sam osećala stalni zamor, kao da imam grip, krvave i suzne oči. Posle meseci provedenih kod lekara, svih mogućih specijalista, doktorki opšte prakse palo je na pamet da mi da uput da se uradi kompletna krvna slika. Transaminaze su bile povećane nekoliko puta, te su u virusološkoj laboratoriji u martu mesecu 2008. godine utvrdili da sam pozitivna na virus HCV - a. Rađena mi je biopsija jetre, rađen je PCR test. Rezultati su pokazali da imam genotip 1. Od 07.08.2008. godine primam kombinovanu terapiju Pegasys + Copegus. Ja na prvom mestu hoću da ukažem na to da se o ovoj bolesti mnogo malo priča i posvećuje se malo pažnje, a zna se da je ova bolest veoma teška. Na prvom mestu država ne želi ni da se otkrije koliko je ljudi zaraženo ovim virusom iz razloga što je terapija izuzetno skupa i Republička komisija odlučuje kome će biti odobrena, a kome ne. Druga stvar na koju hoću da ukažem jeste da je mnogo veći broj ljudi bolesnih od ove bolesti koji nisu narkomani od onih koji jesu narkomani, bar od onih koji se leče ili čekaju terapiju. Najbitnija stvar je to što je terapija veoma jakim lekovima, a jedina stvar koju lekar infektolog uradi ( bar u mom slučaju i ljudi koji samnom primaju terapiju ) jeste da postavi dijagnozu i pacijent ga više ne interesuje, prepušten je samom sebi. Ja sam prve dve doze Pegasysa primila u bolnici i kada sam izašla iz bolnice trebalo je mesec dana da uspostavim ravnotežu, nisam mogla ni da pričam i bila sam u teškom psihičkom stanju. Kada sam tražila da me primi na kontrolu lekar koji me leči, on to nije hteo. Jedino kome mogu da zahvalim što sam počela da se oporavljam jeste gđ - a Irena Stojković iz homeopatskog centra \\\"Jevremovac \\\" . Najbitnije je to što pored toga što moram da se borim sa bolešću, moram da se borim i protiv diskriminacije kojoj sam konstantno izložena, na prvom mestu od strane zdravstvenih radnika, koji me žigošu i svrstavaju u narkomane, a što je posledica njihovog neznanja. Na poslu takođe moram da krijem od čega sam bolesna, da ne bih i tamo bila izložena diskriminaciji. Ja sam besna i ljuta na državu koja je dozvolila da niko ne snosi nikakvu odgovornost za to što je neko svojim nesavesnim radom izmenio - uništio moj život narednih godinu dana, a pitanje je i kakve posledice ću imati od ove terapije. Ja sam na bolovanju od avgusta meseca jer nisam u stanju da radim. Diplomirani pravnik sam i radim sa strankama. Na bolovanju sam i primam 65% od zarade koja je inače mala. Od novca koji primim mesečno 8.000 dinara koje pijem kako bi mi se vratila snaga i pojačao imunitet. Državu i Ministarstvo zdravlja treba da bude sramota zbog ovakvog tretmana ljudi koji boluju od ove veoma teške bolesti.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde