Magnetne osobine u razmeni kiseonika i ugljendioksida


Ukratko ću izneti iz literature nejasnoće o difuziji i parcijalnom pritisku koji su označeni kao faktori koji omogućavaju razmene O2 i CO2 u respiraciji.

Difuzija je slobodno kretanje molekula gasa iz prostora veće koncentracije u prostor manje koncentracije sa ciljem izjednačavanja parcijalnih pritisaka gasova, a što predstavlja težnju gasnoj homogenizaciji. Molekulsko kretanje se odvija nasumično sa sudarima medju molekulima  i menjanjem pravca kretanja. Ovakvo objašnjenje kod razmene O2 i CO2 ne odgovara stvarnim dogadjajima  zato što se tačno zna da se O2 vezuje za hemoglobin upravo zbog poznatih MO O2 i hema. CO2 kao dijamagnetik biva transportovan iz ćelije u krv i kapilaru na kraju u alveole, odakle ekspirijumom u atmosferski vazduh. Izbacivanje CO2 iz ćelija i kapilara je zbog dijamagnetnih osobina, jer unutar ćelije i u kapilarnoj krvi vladaju magnetne sile koje izbacuju CO2. Zato se može reći  da su parcijalni pritisci O2 i CO2 bez većeg značaja u razmeni ovih gasova.

Ova tvrdnja se daljim argumentima potvrdjuje. U literaturi se iznosi npr. da ,,difuzni kapacitet za CO2 (količina gasa koja će difundovati kroz membranu u jednom minutu pri razlici pritiska od 1mmHg – ml/min/mmHg) nije do sada izmeren zbog sledećih tehničkih poteškoća. CO2 difunduje kroz respiratornu membranu tako brzo da se prosečni parcijalni pritisak CO2 (PCO2) u krvi plućnih kapilara  ne razlikuje mnogo od PCO2 u alveolama-prosečna razlika je manja od 1 mmHg – tako da se današnjim metodama tako mala razlika nemože precizno izmeriti. Ove konstatacije, a i sledeće, jasno upućuju da nije u pitanju PCO2 već dijamagnetne MO (magnetne osobine).

Merenje parcijanog pritiska O2 u krvi plućnih kapilara je tako teško i neprecizno

Pokušalo se odredjivanje PCO2 i PO2 sa indirektnom metodom pomoću ugljenmonoksida (CO), a koristila se zakonitost da su difuzioni kapaciteti za neki gas direktno proporcionalni koeficijentu difuzije (rastvorljivost gasa/koren iz molekulske mase gasa) tog gasa, ali su opet nastale slične poteškoće ,,merenje parcijanog pritiska O2 u krvi plućnih kapilara je tako teško i neprecizno.” Stoga su fiziolozi prišli merenju difuzionog kapaciteta CO, a zatim računali prvo difuzioni kapacitet O2 a iz njega difuzioni kapacitet CO2. Konstatovane su opet poteškoće kao što su ,,parcijalni pritisak ugljenmonoksida u krvi je u suštini jednak nuli, zato što se hemoglobin  tako brzo veže sa njim da pritisak nema vremena da se razvije.” Ne može se meriti PCO u krvi iz istih razloga kao za O2, jer su oba gasa izraziti paramagnetici, pa ih hemoglobin magnetnim silama velikom brzinom veže.

,,Poznato je da u ćelijama koje miruju PO2 može imati vrednost oko 0 (0,1-0,5 KPa) tako da su neophodni efikasni regulatorni mehanizmi koji će omogužiti adekvatno snabdevanje ćelija ovim gasom.,,

Jasno je da su neophodni efikasni regulatori mehanizma koji će omogućiti snabdevanje ćelija sa O2 upravo, magnetne osobine učesnika u disanju. Ovo sugeriše da su MO uzročnik razmene gasova u telu. Još jedna činjenica potvrdjuje gore spomenuto, a to je silazak ronioca pod vodu pri ronjenju. Zna se da parcijalni pritisci sa dubinom spuštanja u more rastu, npr. na 10 m dubine pritisak poraste na 2 atmosfere, za 20 m 3 atmosfere itd. PO2 i PCO2 u vazduhu pod vodom takodje rastu, ali se razmena gasova u plućima ronioca odvija kao na površini.

Slobodno se može zaključiti da su MO glavne u razmeni O2 i CO2.

Autor ovog rada je Nikola Trifunović dipl. Ing. geofizike.

Gospodin Trifunović nam je dostavio rad zarad interesa svih naših posetilaca, ali zbog dužine rada obajavljivaćemo delove rada u više članaka, a svaki naredni tekst možete pročitati na linkovima ispod.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde