Dalekovidost, za razliku od kratkovidosti, uglavnom nije nešto što se stiče. Dalekovidost se, pored toga, obično ne pogoršava vremenom, iako postoje izvesni dokazi o umerenom pogoršanju dalekovidosti kod dece starosti 3 do 7 godina.
Dalekovidost je vrlo uobičajena među malom decom. U ispitivanjima koja su obavili Kuk i Glaskosk (1951.), i Goldsmit (1969.) došlo se do rezultata da većina odojčadi ima dioptriju od oko plus 1 D. Međutim, to je samo faza u prirodnom procesu normalizacije (emetropizacije) vida te se broj dalekovide dece smanjuje tokom školskih godina.
Dalekovidost može igrati važnu ulogu u postizanju školskih rezultata. Rozner i Rozner (1987.) uporedili su karakteristike vida dece koja su imala teškoća u školi sa karakteristikama vida ostale dece. Neverovatno, došli su do rezultata od 54% dalekovidih među decom sa teškoćama u učenju, dok je suprotan trend bio očigledan u grupi dece koja su dobro učila, među kojima je 54% bilo kratkovidih a samo 16% dalekovidih. Rozner je (1979.) takođe ustanovio da je tri četvrtine (75%) učenika koji nisu postizali dobre rezultate u školi imalo poremećaj sposobnosti vizuelne percepcije u odnosu na 25% onih koji su dobro učili.
U jednom skorijem istraživanju, Rozner i Gruber su (1985.) ispitali 710 učenika uzrasta od 6 do 12 godina, i tom prilikom su izvestili o značajnim poremećajima vizuelne analize kod čak 82% dalekovidih, kod 38% učenika sa normalnim vidom, a samo kod 14% kratkovidih.
Postoje velike razlike u pristupima dečijoj dalekovidosti kod stručnjaka u oblasti nege vida. Neki ne odobravaju upotrebu plus sočiva sve do refraktivne greške od čak +7 (Rab, 1982). Rezon ovih stručnjaka je da je dečija sposobnost akomodacije od oko 14 D daleko veća od potrebnog da bi se nadvladala dalekovidost. Neki drugi zauzimaju drugačiji stav. Oni smatraju da dalekovidost koja se ne leči može dovesti do binokularnih poremećaja kao što su slabovidost i / ili razrokost (Ingram i saradnici, 1986).
Drugim rečima, plus sočiva ne treba prepisivati sve dok dete ne ispolji „potrebu“ za njima.
Sa tačke gledišta treninga vida, dalekovidost se „napada“ vežbama osmišljenim tako da približe tačku jasnog vida na oko 15 cm od očiju. Ovaj proces je obično veoma brz i sasvim jednostavan. Strategija koja se koristi za tretman prezbiopije („staračke dalekovidosti“) primenjuje se i kod dalekovidosti.
Da li biste želeli da se rešite pomagala i povratite svoj vid prirodnim putem?
Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da se od 11. - 14. aprila 2014. u Beogradu po drugi put održava Radionica “Magične Oči” namenjena deci (8-12 god) i odraslima. Gospodin Leo Angart širom sveta uspešno sprovodi svoju metodu treninga vida. Redovnim i pravilnim sprovođenjem vežbi svoj vid možete dovesti do perfekcije i osloboditi se naočare, kontaktnih sočiva, a o operacijama i da ne govorimo!
Zakažite pregled za sebe ili Vaše dete kod oftalmologa:
- Dr Jasna Rebić Jelić
- Dr Dejan Rašić
- Dr Verica Jovanović
- Dr Nada Milić Zarić
- Dr Marija Karatoli
- Dr Elisaveta Stanić
- Dr Marija Žakula
- Dr Aleksandra Eger
Povezani tekstovi:
- Popravite vid prirodnim putem
- Leo Angart - poboljšanje vida
- Slabovidost - lenjo oko
- Leo Angart - astigmatizam oka i lečenje
- Korekcija problema koordinacije očiju
- Kratkovidost ili miopija
- Prezbiopija, potreba za naočarima za čitanje
- Metod treninga vida kod strabizma
- Merenje vida
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde