Irena Čanji nas je dočekala u prirodi, na prostoru šumskog krajolika Fruške gore. Sa neverovatnom lakoćom nam je ispričala svoju tešku priču, kojom je dokazala da je ona jedna prava moderna herojina.
Trauma iz detinjstva kao mogući okidač
Irena svoju priču započinje traumom koju je doživela sa osam godina. Naime, tada se našla u situaciji u kojoj je nepoznati čovek pokušao da udavi nju i njegog druga u moru. Ona se osvrnula na taj događaj sledećim rečima: „Drug i ja smo bili mali, kad smo se kupali u plićaku, gde su bili parkirani čamci. U jedan od njih nam je upala lopta, ali nismo smeli da se penjemo u čamac da je uzmemo. Pokušali smo da je dohvatimo, ali u tom trenutku je naišao on i počeo do iznemoglosti da nas davi, da bi nas zatim bacio u vodi, nakon čega smo nas dvoje jedno drugo podigli. Mesto gde smo kampovali sa roditeljima je bilo kamp naselje. Prisećajući se do detalja svih ti scena davljenja i traženja tog čoveka po naselju, a koje su mi ostale urezane u sećanju, mislim da su bile okidač za kasnije događaje, kojih je kod mene bilo dosta.”
Irenini problemi kreću od 2005. godine, dok su joj, tokom naredne 2006., pojačani prolivi bili prava tegoba. Iako je uradila razna snimanja, poput ultrazvuka, rikografije i kolonoskopije, iritabilno crevo bila je jedina dijagnoza, koja je u tom periodu mnogima utvrđena. Tačna dijagnoza joj je postavljena tokom 2011. godine, a ona je glasila – Kronova bolest.
„Ja nemam jednu dijagnozu, imam ih više”
Irenina klinička slika je vrlo kompleksna, jer je sa 17 godina operisala endometriozu materice, a operaciju dojke je imala tokom 2010. godine, na Institutu za onkologiju i radiologiju.
„Od malena sam po bolnicama, jer nemam jednu bolest, već ih, nažalost, imam više. Smatram da su one posledica mog psihičkog stanja, jer sam oduvek bila sportistkinja i svi u porodici su mi zdravi. Imam baku koja je napunila 96 godina, dok mi je prabaka živela do sto druge. Bila sam gimnastičarka i veoma uspešno se bavila latino-američkim plesom. Oduvek sam živela zdravo i hranila se zdravo.” – rekla je Irena.
Kao najteže dane Irena pamti one, tokom kojih je sa bolovima u dojci i materici morala da se izbori sa učestalim prolivima. Tih trenutaka Irena se priseća rečima: „Tada je sve bilo komplikovano. Endometrioza je celu matericu zahvatila, dok se na dojku ponovo vratio tumor, a zatim i Kron. Bilo je teško da se u istoj prostoriji nađu svi lekari, koji su meni bili potrebni.”
Terapija i dalje komplikacije
„Kada je postavljena dijagnoza Kronova bolest, odmah su mi obustavili terapiju za endometriozu i tada je materica bila prepuštena samoj sebi. Imala sam jake bolove, ali stomačne tegobe su bile prioritetne, te je Dr Dino Tarabar stabilizovao Kronovu bolest. Međutim, terapija je uticala na moje zglobove, tako da sam, već tokom 2013. godine, imala operaciju kolena, usled spondiloartritisa. Danas imam svog reumatologa, ali istina je da ne obraćam previše pažnju na svoja kolena, jer mi je godinama bolje. Imam otoke koji lako nastanu usled bolova, ali koji se na isti način i povuku. Klimatske promene su faktori, koji danas najviše utiču na mene.” – istakla je Irena.