Filip Rakić iz Beograda: Odrastao je uz Kronovu bolest svoje majke, pa i sam postao pacijent


Filip je mladić, kog zatičemo u kafiću, dok uživa u ispijanju kafe, što on smatra svojim apsolutnim ritualom, pogotovo vikendom. Govori nam kako se raduje intervjuu, jer mu je Kronova bolest, potpuno neočekivano, donela mnoga lepa životna iskustva i nova poznanstva.

Odrastao sam uz Kronovu bolest svoje majke

Na samom početku saznajemo da i Filipova majka ima Kronovu bolest, koja mu nije bila nepoznanica, čak i u vreme kad je njegova majka obolela od iste.

„Ja sam odrastao sa Kronovom bolešću, a  otkako znam za sebe, o tome svedočim kroz primer svoje majke. Sećam se trenutaka iz detinjstva, kada je ona bila nepokretna i imala spoljašnje manifestacije bolesti, poput pečata po nogama, kao i kada nije mogla da jede i tome slično. Međutim, moja majka je veoma komplikovan slučaj, s obzirom da su joj na kolonoskopiji višestruko probušili crevo, pa je došlo i do sepse - imala je i stomu... Doslovno, sve simptome, koji se tiču Kronove bolesti, mogao sam videti na njenom primeru, te sam bio upućen u sve segmente, koji su i mene mogli zadesiti. Mojoj majci je još tada rečeno da ova bolest nije nasledna i da su njeni uzroci - stres, kao i način života. Niko nije ni pomišljao da ću i ja, vremenom, postati pacijent." - kaže Filip.

„Bio sam, gotovo, neuhranjen i imao krvave stolice, za koje sam mislio da su od stresa"

Filip smatra da već desetak godina ima Kronovu bolest, a da se ona vidno manifestovala tek u trećoj godini fakulteta. 

„Uvek sam bio, rekao bih, neuhranjen, i imao krvave stolice. Vremenom sam dobio fistule, za koje sam smatrao da su se pojavile zbog dužeg sedenja tokom učenja. Međutim, početak treće godine fakulteta bio mi je jako stresan, jer sam navikao da uvek budem među najboljima (perfekcionista, 10,0 prosek) i da sve bude kao pesma. Ego mi je u tim trenucima bio ,,poljuljan", zbog čega sam se zainatio i odlučio da sednem da učim. Sam sebi sam stvorio pritisak, te mi je taj period bio baš stresan. Takođe sam konzumirao kafu, cigarete, odlazio na žurke, splavove i radio sve ostalo, što ide u paketu sa pomenutim. Odjednom se desilo da su mi intezivno krenuli odlivi krvi kroz stolicu, i da nisam mogao da jedem. Onda sam imao temperature (oko 37,8 do 38), dijareje i često sam povraćao. Mislio sam da je u pitanju stomačni virus. U tom periodu sam bio na Kopaoniku sa Studentskim parlamentom i praktično sam, ta četiri dana, proveo u toaletu. Uzimao sam aktivni ugalj i druge suplemente, koje sam smeo, i moje stanje je, kao, prošlo. Kada sam se vratio kući, dešavalo se da zaspim u 4 popodne i da ne mogu da me probude do 6 ujutru. Osećao sam malaksalost, a vremenom i bolove - kao da mi neko zarije nož kroz stomak. Tada sam imao 21 godinu." - istakao je Filip.