Važnost vode


Od svih supstanci u organizmu ima najviše vode. Organizam se može podeliti na vodu, mršavu masu i masnu masu. Stoga je razumljivo da u gojazne odrasle osobe voda čini manji procenat telesne težine. Žene imaju relativno više masnog tkiva od muškaraca i zbog toga manji težinski procenat vode. Kod novorođenčadi voda čini 75% telesne težine. Starenje je praćeno smanjenjem količine vode u organizmu

Voda se stalno gubi iz organizma na više načina i stoga je neophodno da taj gubitak bude nadoknađen

Voda se gubi putem kože, pluća, debelog creva i bubrega. Putem kože se voda gubi isparavanjem, u umerenim klimatskim uslovima i pri umerenom radu taj gubitak iznosi oko 500ml na dan. Pri obilnom znojenju gubitak tečnosti je mnogo veći.

Ukupna telesna voda u novorođenčeta rođenog na vreme iznosi više od 75% njegove telesne mase, u odojčeta čini 70 do 75% a u odrasle osobe oko 60%. Sa uzrastom se smanjuje količina ekstraćelijske vode dok se količina intraćelijske vode povećava. Odojčetu od 3 do 10kg težine je potrebno 100ml vode na 1 kg mase dnevno. Malom i predškolskom detetu težine (11-20kg) potrebno je 1000ml + 50ml vode na svaki kilogram preko 10kg. Detetu školskog uzrasta težine (21-50kg) potrebno je 1500ml +- 20ml na svaki kilogram preko 20kg. Adolescentima i odraslim osobama potrebno je prosečno 2 do 3l vode dnevno.

Izvori vode su tečnost, hrana i deo koji se oslobađa oksidacijom materija u organizmu

Najveći deo unete tečnosti se eliminiše iz organizma deteta. Samo mali deo od 0,5 do 3% unete vode  zadržava  se i ugrađuje u nova tkiva. Dete je u pozitivnom vodenom bilansu a odrasli u vodenoj ravnoteži. Dnevni promet vode u odojčeta je od 10 do 15% njegove telesne mase  a u odraslog samo 2 do 4%.

Majčino mleko (humano mleko) je najbolja hrana za svu zdravu donesenu odojčad. Ono je prilagođeno nutritivnim potrebama i fiziološkom stanju digestivnog sistema i ograničenim ekskretornim mogućnostima bubrega dece u prvim mesecima života. Majčino mleko podmiruje energetske i hranljive potrebe u prvih 4 do 6 meseci života, u periodu najbržeg rastenja i razvoja organa i razvoja njihovih funkcija uključujući i nervni sistem.

Ako majka iz bilo kojih razloga ne može da doji, ne može uspešno da doji, rano prestane da doji onda se nameće potreba ishrane deteta drugom vrstom mleka tj. adaptiranim kravljim mlekom za odojčad kao zamena za majčino mleko. Adaptacija kravljeg mleka se pravi industrijski prema znanju o nutritivnim potrebama odojčeta, poznavanju razvojne fiziologije  njihovog digestivnog sistema, metabolizma i kapaciteta bubrega da izlučuju metabolite.

Adaptirano mleko je po svom sastavu slično majčinom mleku. Primenjuje se za ishranu odojčadi od rođenja a po preporuci pedijatara i do navršenih 16 meseci starosti deteta.
Humana Milchnjerke iz Herforda – Nemačka  je 1949. godine proizvela prvo adaptirano mleko na svetu. Tada je počeo period moderne dijetetike odojčadi a istraživanja su se nastavila i dalje: 1962. godine  npr. rodila se prva specijalna hrana za prevremeno rodjenu decu, 1967. godine je uvedena prva prirodna lekovita hrana za odojčad na bazi slatkog mleka.
Na tržištu pored navedenih mlečnih formula od nedavno postoji i prva specijalna Humanina voda za pripremu adaptiranog mleka, kašica i čajeva.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde