Koji sve tipovi dijabetesa postoje?


Dijabetes melitus je klinički sindrom koji se karakteriše stanjem perzistentne hiperglikemije poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina na terenu apsolutnog ili relativnog deficita hormona insulina i ili rezistencija perifernih tkiva na isti hormon.

Na osnovu mehanizma nastanka ovog oboljenja, podeljeno je u 4 velike grupe.

  • Dijabetes tip 1 predstavlja hronično autoimunsko oboljenje koje se karakteriše progresivnom destrukcijom ćelija koje luče insulin na nivou pankreasa i shodno tome, to je karakteristika njegovog lečenja, od samog početka bolesti neophodna je insulinska terapija. 
  • Dijabetes tip 2 koji u našoj populaciji, a i ovde u Kovinu ima vise od 90 % dijagnostikovanih pacijenata je oboljenje koje je nastalo na terenu interakcije različitih faktora jednog specijalnog načina života, nepravilne ishrane, povećane sinteze glukoze na nivou jetre, rezistencije perifernih mišića i masnog tkiva na hormon insulin i sve to vodi progresivnom povećanju glikemije u krvi. Klinička slika bolesti je uglavnom neprimetna, simptomi su vrlo diskretni, povećana žeđ, učestalo mokrenje tako da pacijenti vrlo dugo ne shvataju ozbiljno svoje tegobe. Vrlo često se oboljenje prezentuje tek svojim komplikacijama bilo da su u pitanju mikrovaskularna, oštećenja očiju, bubrega ili perifernih nerava ili oštećenja velikih krvnih sudova i manifestacije u vidu cerebrovaskularne bolesti i bolesti perifernih arterija.
  • Treća grupa koja je daleko manje zastupljena u opštoj populaciji sačinjavaju posebne forme dijabetesa, dijabetes vezan za endokrina oboljenja za oboljenja egzokrinog pankreasa neke genetske malformacije.
  • Četvrtu grupu predstavlja gestacijski dijabetes. Dijabetes koji je takođe veoma klinički značajan i obuhvata grupu mladih žena koje su germinativnom periodu i koje na svet treba da donesu zdravo dete. 

Pacijenti se obično kasno javljaju lekaru

Pacijenti u našoj sredini se najčešće javljaju onda kada već postoje komplikacije bolesti ili u vreme kada je potrebno uvesti insulinsku terapiju.

Indikacije za uvođenje insulinske terapije su neadekvatnost antidijabetesne terapije koja drži pod kontrolom bolest i održava glikoregulaciju u vrednostima koje su preporučene i koje za pacijenta predstavljaju najmanji rizik od razvoja komplikacija.

Druge indikacije su za prvi kontakt internista sa pacijentom sa dijabetes melitusom  jesu kada pri dijagnostikovanom dijabetesu jutarnja glikemija bude vrlo visoka iznad 14 ili kada je prosečni glikozirilani hemoglobin veci od 10 mml po litru. To ujedno predstavlja indikacije za uvođenje insulinske terapije i kontakt sa internistom. Iako u lečenju dijabetesa tip 2, u kome najčešće učestvuje čitav tim, najteži i najveći deo posla je upravo na pacijentu jer pacijent treba da bude svestan da je upravo on taj koji treba da promeni način života, način ishrane, fizičku aktivnost.

Pola sata brze šetnje u toku dana, tri puta nedeljno, skida glikozirani hemoglobin za 1% i redukuje verovatnoću od velikih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja za više od 15%.

Svojim nemarom pacijent sebe može sa jedne strane da dovede do akutnih komplikacija koje ga vitalno ugrožavaju, sa druge strane nepridržavanjem terapije i ne menjanjem načina života pacijent tada najčešće i više izlaže riziku od hroničnih komplikacija dijabetis melitusa koji opet možemo da podelimo u dve grupe.

Mikrovaskularne komplikacije bolesti oka, bubrega i perifernih nerava i makrovaskularnih koji su za pacijenta daleko bitniji. Od akutnih komplikacija dijabetesa samo bih pomenula hipoglikemiju. Nešto što našim pacijentima najčešće predstavlja problem i što vrlo često koči dalje korake u terapiji dijabetesa.

Osećaj drhtavice, slabosti, malaksalosti, preznojavanje i ubrzani srčani rad su vrlo neprijatni i zbog toga pacijenti da bi izbegli dovođenje sebe u takve situacije, samoinicijativno smanjuju svoju terapiju a posebno ako je insulinska terapija u pitanju i na taj način remete tu labilnu glikoregulaciju dovode do skokova i padova glikemije što dovodi do oštećenja ciljnih organa i dalju progresiju bolesti. 

Internista, dr Tanja Blagojević-Baošić, Dom zdravlja Kovin


Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde