Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

O lekaru

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Više informacija

Specijalizacija

Neuropsihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski
Nemački

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica

od 1986. do 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš

od 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1658

Pogledajte celo pitanje: #27111

Poštovani,
Imam 25 god, dvoje male djece, situacija u glavi mi je katastrofalna. Radila sam nalaz krvi i mokraće misleći da sam bolesna, i nalaz je bio savršen što bi rekla doktorica. Rekla i je da je to jedan od oblika depresije al sam toliko u nevjerici i ne mogu da razumijem, ako sam zdrava zašto mi se manta, ne mogu da jedem, želudac me boli, manta mi se kad hodam, ponekad mi i zuji u ušima, ništa mi se ne da. Dala mi je Xanex ali to mi samo pomogne da se ne tresem, ruke i brada. Doktorica je rekla da sam organski zdrava i da odem kod psihijatra, no meni lete samo crne misli glavom, da sam bolesna smrtno, da je muž bolestan, na svaku bol reagiram kao da umirem, djecu konstantno pipkam... Daj mi molim Vas recite da li sam stvarno depresivna i zdrava. Ništa drugo nisam radila od nalaza, osim uobičajenog pregleda kod liječnika opće praksa, slušala mi je pluća, tlak, ekg, nalazi, i nemam apsolutno nikakvih smetnji. . .
Hvala unapred.

Odgovoreno: 20. 04. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Verujem kolegama koji su izvršili odgovarajuće pretrage da ste somatski zdravi, što ne znači da nemate prava da se osećate loše. Naravno, da kad isključimo telesnu bolest, problem možemo nazvati psihogenim, te stoga i Vaše simptome sagledavaju depresivnim. Vi imate puno elemenata koji idu u prilog tome i snatram da odlazak psihijatru, psihoterapija kao i određena medikamentna terapija mogu dovesti do razrešenja tereta. Ne mučite sebe svakakojakim mislima, iscrpljujete se i time produžavate period oporavka, svako se poneki put tako oseća u životu, bespomoćno, loše, zbog toga opterećen crnim mislima, te nije na odmet da potraži pomoć srdačno.
  dr. Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #26878

Poštovani doktore!
Prije od mjesec dana sam Vam poslala moje pismo, ali bez odgovora, pa se nadam da će te mi sad odgovoriti. Imam 54 godine i živim u inozemstvu. Moji problemi su počeli prije 4 godine, kada sam izgubila roditelje i to u jednoj godini. Bila sam prisutna kada mi je otac umirao i sve je to djelovalo jako na mene. Poslije toga počeli su moji zdravstveni problemi iz kojih se ne mogu nikako izvući. Unazad tri mjeseca moje stanje se pogoršalo na način (kojeg ću vam ukratko opisati) tj. moje tegobe. Počelo je prvo sa stomačnim problemima, mučnina u želudcu, nagon za povraćanje, zatim dobivam paniku, nakon čega imam potrebu da idem na wc i onda dolazi do onog najgoreg stanja kada djelomično gubim svjest. I od tada nalazim se u strahu i panici iz koje nikako da izađem. Obavila sam neophodne pretrage i nije mi utvrđeno organsko oboljenje. Ostalo mi je još da uradim gastroskopiju. Koristim omeprozol, sertralin i atarax za smirenje. Ove ljekove koristim već oko 2 mjeseca, ali ne osjećam da mi je bolje od njih, moje zdravstveno stanje kao da se još više pogoršalo.
Unaprijed zahvaljujem. Pozdrav.

Odgovoreno: 20. 04. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Osim medikamenata koje uzimate neophodno je da imate i psihoterapiju koja daje značajnije rezultate. Terapija je dobra i budite strpljivi, sigurno će i sa njom biti bolje.
  Srdačno dr. Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #26707

Poštovani,
Već godinama (od 2002) se lečim (rivotrilom) od anksioznog poremećaja praćenog somatskim simptomima depresije. Imam 32 godine. Jedini period kada sam uzimala lekove samo u krajnjoj nuždi je za vreme trudnoće (2006. Godine) kada sam uzimala maksimalno dozvoljene doze persena. Od rođenja deteta (april 2007) ponovo sam počela uzimati rivotril. Poslednjih meseci se jako loše osećam, depresivna sam (što ranije nije bio moj problem), bezvoljna, konstantno umorna, razdražljiva, sa pojačanim somatskim problemima (stezanje u grlu, spazam vratnih i ledjnih misica). Počela sam i da se svađam sa suprugom oko sitnica i seksualna želja mi je umanjena. Inače, mnogo radim, sama se staram o detetu, roditelji su mi davno preminuli (kada su i počeli moji psihički problemi) , socijalni život mi je sveden na minimum (a i nemam neku preteranu želju za druženjem). Jedina stvar koja me još uvek zaista raduje i usrećuje je moje dete. Od kada mi se dete rodilo, svega 2-3 puta sam izašla sa suprugom bez deteta, a ostalo vreme sam posvećena njemu i kući. Život mi se u zadnje dve godine sveo na posao koji ne volim ali ga dobro obavljam i na obaveze oko deteta i kuće. Na žalost, ne vidim rešenje u vidu relaksacije, obzirom da nema ko da mi čuva dete, a ne želim da njega krivim niti da ono na bilo koji način ispašta zbog porodične situacije (nema ko da ga čuva sem dadilje koja je sa njim dok smo ja i suprug na poslu). Prosto bih osećala krivicu kada mu se ne bih u dovoljnoj meri posvećivala, jer nema ko drugi. Poreban mi je savet. Da li ja grešim u nečemu što se mog života tiče. Da li je moguće da je novonastala depresija odraz premora i jednoličnog zivota? Mogu li pomoći sama sebi ili mi je potreban psihijatar i ponovo novi lekovi.
Srdačan pozdrav i hvala unapred!
Milena.

Odgovoreno: 15. 04. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Čovek mora pomoći, pre svega, samom sebi! Ili bar mora pokušati koliko je u moći.Vi ste hrabra osoba, ličnost sa jakim moralnim i ljudskim kvalitetima, ali preosetljiva i socijalno slabije funkcionalna.Vaša preosetljivost i sklonost strahovima, Vas čini često bespomoćnom i uvodi u neraspoloženja. Nije strašno priznati to i zatražiti pomoć. Porazgovarajte sa mužem, promenite šta možete u Vašem funkcionisanju, dobra ste majka i ne znači da ste dete zanemarili ako ga povremeno date nekom na čuvanje. Ne slažem se sa uzimanjem sedativa, smatram da oni ne rešavaju problem na duže vreme, nego trenutno uz stalno povećavanje doze. Stoga ako niste u stanju da promenama nešto uradite, porazgovarajte sa psihijatrom i započnite medikamentni tretman antidepresivima i psihoterapijom. Srdačno Dr Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #26773

Poštovana,
Moj muž (50 godina) pati od depresije već 10 godina. Živimo u Severnoj Americi. Bio je kod raznih lekara, psihologa i psihijatara, i dijagnoze su bile različite: sve od psihomatskog stanje do hronične depresije. Poslednja dijagnoza je endogena depresija, sa povećanom senzitivnošću (osjetljivost na zvuk, dodir, jako svetlo). Zaključak je bio da izlečenje nije moguće, ali da se može pomoći antidepresivima (za poboljšanje raspoloženja) i antipsihoticima (zbog preosetljivosti na stres). Probao je lečenje sa više vrsta lekova (ssri, mao, litium, zypraxa). Ssri su delovali dobro prvih par meseci, ali se onda opet vraćao na staro stanje. Zypraxa kao antipsihotik ga je činila još više razdražljivim i ljutim. Od velike upotrebe lekova je dobio masnu jetru, pa je lečenje lekovima morao da prekine. Prošao je i kognitivnu terapiju, koja mu je pomogla da promeni način shvatanja problema, ali simptomi su ostali isti. Njegovi simptomi su: česte glavobolje, bolovi u leđima i vratu, loše raspoloženje, umor, razdražljivost, sve mu pretstavlja problem i daje stres, potrebno mu je da bude sam i da se psihički odmori, izbegava drustvo. Mora da se psihički pripremi ako treba da popriča sa mnom ili decom, ali nakon desetak minuta je već umoran i dobija lupanje srca od samog razgovora. Radio je ct glave i vrata i sve je u redu. Neurološki pregled je u redu. Krvna slika je u redu. Inače je jako dobar kao otac i muž, razume nas i pomaže koliko je u njegovoj moći. Prijatelji ga vole i cene, iako sa njima ne provodi toliko vremena kao pre bolesti. Brine me to što su naša maloletna deca (12 i 16) poprimila neke njegove simptome (žale se stalno na bolove), a njegovo stanje loše utiče i na mene i poprimam negativno raspoloženje. Sve to utiče da naša porodica pada sve dublje u začarani krug. Koje je vasše mišljenje i da li mi možete dati savet?
Unapred Vam hvala.

Odgovoreno: 15. 04. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Potrebno je napraviti prioritete u rangiranju bitnosti lečenja bolesti u životu. Smatram da postoji terapija koju može da uzima, naravno preokontrolisati prethodno parametre koji govore o stanju funkcije jetre. Takvo psihičko stanje zahteva medikamentni tretman, samo treba proceniti lek i šta je životno vaznije. U svakom slučaju psihoterapija mora da da pozitivne rezultate, te nastavite sa tim. Nije rešenje da takav model preuzimaju deca, niti da svi trpite zbog prestanka lečenja, a pri svemu tome njemu je najteže. Srdačno Dr Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #26721

Poštovani,
Molim Vas, gde se u Beogradu pacijenti mogu lečiti kongenitivno bihejvioralnom terapijom, bilo privatno ili u državnim bolnicama.
Unapred puno hvala.

Odgovoreno: 15. 04. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana, takvo lečenje imate u institutu za mentalne bolesti u Palmotićevoj kao i u Kliničkom centru Srbije Srdačno Dr Dragana Krasić

Prikazano 1231-1235 od ukupno 1658 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Dr Dragana Krasić

O lekaru

O lekaru