Dijabetes i kardiovaskularna oboljenja


Dijabetičari imaju povećani rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti. Brojke kažu da osobe sa dijabetesom imaju povećane šanse da dobiju moždani udar ili imaju srčana oboljenja, a dve trećine dijabetičara ima povišeni krvni pritisak. Sa kardiologom iz Smedereva, doktorom Predragom Petrovićem pričali smo na temu povezanosti ovih bolesti.

Stetoskop: Koja je povezanost dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja?

Dr Predrag Petrović: Većina osoba sa dijabetesom zna da imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Kod populacije osoba sa dijabetesom u 2/3 slučajeva se javlja povišeni krvni pritisak, i oni imaju četri puta veće šanse da dobiju infarkt ili moždani udar. Dijabetes je veliki faktor za razvijanje kardiovaskularnih bolesti. Nove preporuke kažu da se kod osoba sa dijabetesom starijih od 40 godina, znači već u petoj deceniji života, treba preventivno štititi krvne sudove. Postoje novi lekovi koji štite krvne sudove gde se studijama pokazalo da oni smanjuju kardiovaskularni rizik, rizik od infarkta miokarda i moždanog udara kao i da smanjuju broj hospitalizacija nekih novonastalih. Osim toga, kod tih pacijenata treba, bez obzira na normalne vrednosti lipida, primeniti statide lekove koji obaraju holesterol i trigliceridi i te vrednosti držati na donjoj granici. Osim toga pacijenti moraju da imaju redovnu fizičku aktivnost bar 30 minuta dnevno, treba da ostave duvan, da vode računa kako se hrane, da iz ishrane izbace konzervisano, masno, da se hrane povrćem i voćem koje imaju niske glikemijske vrednosti i koje su bogate vlaknima, da imaju idealnu telesnu težinu i ako se vodi računa o svemu tome štite se i krvni sudovi i smanjuje se mogućnost ili odlaže razvoj kardiovaskularnih događaja.

Stetoskop: Kako možemo da prepoznamo srčani udar?

Dr Predrag Petrović: Srčani udar možemo da prepoznamo po tipičnim simptomima kao što su bol u grudima, koji može biti u vidu paljenja ili stezanja. Pacijenti nekada opisuju bol kao da im je slon stao da grudi. Osim toga postoje atipični znaci koji mogu da budu mučnina, povraćanje, bol u donjoj vilici, podlakticama ili ramenima. Simptomi su raznovrsni.

Najveća greška koju pacijenti prave je odlaganje odlaska u hitnu pomoć. Smatra se da 50% bolesnika odlaže dolazak bar 2 sata.

Treba odmah otići u htinu pomoc, gde će da se odradi EKG i određene laboratorijske analize. Ukoliko se pokaže da pacijent ima akutni infarktni miokard biće hitno poslat na urgenti PCI, odnosno na koronarografiju, gde će mehanički da se otvori taj krvni sud. Moguće je i davanje fibrinolitičke terapije koja ,ako se dođe na vreme, otvara krvni sud lekom.

Stetoskop: Koliko često je potebno posećivati kardiologa?

Dr Predrag Petrović: Pregledi kod kardiologa su vrlo važni. Prvo su važni pregledi kod lekara opšte medicine koji obavlja EKG, upoređuje ga sa prethodnim EKG-om i kontroliše lipide u krvi. Poseta kardiologu je potrebna najmanje jednom godišnje, gde će da se odradi kompletna kardiološka analiza, ergo test, prikače holteri krvnog pritiska. Na taj način će da se proceni stanje kardiovaskularnog sistema.


Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde