Menetrierova bolest (Morbus Menetrier) spada u hiperplastične gastropatije i predstavlja difuzno džinovsko zadebljanje želudačne sluzokože, pretežno foveolarnog sloja korpusa u vidu širokih, zdepastih nabora, debljine prsta sa značajnim gubitkom proteina iz želuca i hipoproteinemijom.
Uzrok nastanka
Tačna etiopatogeneza bolesti nije poznata. Pretpostavlja se da stimulus nepoznate geneze dovodi do hiperplazije foveolarnog sloja sluzokože. U nekih boelsnika se ova bolest povezuje sa sindromom multiple endokrine adenomatoze.
Klinička slika
Menetrierova bolest može klinički da protiče nemo. Kada simptomi postoje to su: dugotrajan i uporan bol u epigastrijumu praćen nespecifičnim tegobama – gubitak apetita, mučnina, gađenje, povraćenje i gubitak telesne težine. Izuzetno retko može da se javi melena (crna stolica) zbog krvarenja iz površinskih erozija vulnerabilne sluzokože. Javljaju se dugotrajne i uporne tečne i kašaste stolice.
U komplikacije spadaju Menetriereove bolesti spadaju hipoproteinemija, edemi (otoci), želudačni ulkus (čir) i maligna alteracija.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza (krvna slika, analiza želudačnog soka), radiološkog pregleda želuca barijumom, biopsije i histološkog pregleda.
Lečenje
Nema kauzalnog lečenja. Preporučuju se česti a manji obroci. Kod pojave ulceracija ordiniraju se blokatori H2 receptora i antacidi. Kod hipoproteinemije daje se visokoproteinska hrana, a kada su izraženi edemi ordiniraju se diuretici i humani albumini. Hirurška intervencija se što duže odlaže, a indikovana je u bolesnika sa komplikacijama.
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde