Menetrierova bolest (Morbus Menetrier)


Menetrierova bolest (Morbus Menetrier) spada u hiperplastične gastropatije i predstavlja difuzno džinovsko zadebljanje želudačne sluzokože, pretežno foveolarnog sloja korpusa u vidu širokih, zdepastih nabora, debljine prsta sa značajnim gubitkom proteina iz želuca i hipoproteinemijom.


Uzrok nastanka

Tačna etiopatogeneza  bolesti nije poznata. Pretpostavlja se da stimulus nepoznate geneze dovodi do hiperplazije foveolarnog sloja sluzokože. U nekih boelsnika se ova bolest povezuje sa sindromom multiple endokrine adenomatoze.


Klinička slika

Menetrierova bolest može klinički da protiče nemo. Kada simptomi postoje to su: dugotrajan i uporan bol u epigastrijumu praćen nespecifičnim tegobama – gubitak apetita, mučnina, gađenje, povraćenje i gubitak telesne težine. Izuzetno retko može da se javi melena (crna stolica) zbog krvarenja iz površinskih erozija vulnerabilne sluzokože. Javljaju se dugotrajne i uporne tečne i kašaste stolice.

U komplikacije spadaju Menetriereove bolesti spadaju hipoproteinemija, edemi (otoci), želudačni ulkus (čir) i maligna alteracija.


Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih nalaza (krvna slika, analiza želudačnog soka), radiološkog pregleda želuca barijumom, biopsije i histološkog pregleda.


Lečenje

Nema kauzalnog lečenja. Preporučuju se česti a manji obroci. Kod pojave ulceracija ordiniraju se blokatori H2 receptora i antacidi. Kod hipoproteinemije daje se visokoproteinska hrana, a kada su izraženi edemi ordiniraju se diuretici i humani albumini. Hirurška intervencija se što duže odlaže, a indikovana je u bolesnika sa komplikacijama.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde