Autoimune bolesti - sve informacije

Ljudski organizam ima urođenu i stečenu sposobnost da se brani od različitih mikroorganizama. Međutim, u slučaju autoimunih bolesti, imune ćelije počinju da napadaju sopstvene ćelije pogrešno ih prepoznajući kao strane.

U sklopu autoimunih bolesti reakcijom na jednu ili više sopstvenih ćelija (antigena) stvaraju se autoantitela. Ona napadaju naše ćelije, tkiva i organe izazivajući upalu i oštećenje.

Autoimune bolesti
Mehanizam nastanka autoimunih bolesti još uvek je nedovoljno poznat, ali se kao uzrok, u večini slučajeva, navodi genetska predispozicija.

Zašto nastaju autoimune bolesti?

Mehanizam nastanka ovih bolesti još uvek je nedovoljno poznat, ali se kao uzrok, u večini slučajeva, navodi genetska predispozicija. Osim toga često su prisutni i faktori poput infekcija, preteranog izlaganja sunčevim zracima, toksinima i nekim lekovima.

Različitim studijama je dokazano da se dva puta češće javljaju kod žena i to između 15. i 45. godine života. Smatra se da značajnu ulogu imaju hormoni i drastične promene njihovih nivoa u toku trudnoće i menopauze. Nakon 60. godine učestalost javljanja kod muškaraca i žena se izjednačava.

Do danas je otkriveno preko 80 različitih autoimunih bolesti. U zavisnosti od toga da li napadaju jedan ili više organa one mogu biti sistemske ili ogran specifične. Najčešće zahvaćeni organi su zglobovi, koža, oči, pluća, bubrezi, štitasta žlezda i jetra.

Autoimune bolesti su hronične i najčešće zahtevaju doživotno praćenje i uzimanje terapije. Kod većine ovih bolesti cilj je održati ih u mirnoj fazi i sprečiti relapse ( pogoršanja).

Simptomi

Najčešći simptomi u ranim fazama razvoja bolesti su:

  • umor
  • malaksalost
  • bolovi u mišičima
  • povišena temperatura
  • otok i crvenilo kože

Kasnije, kako bolest odmiče javljaju se specifičniji simptomi koji mogu da ukažu na zahvaćenost određenog organa. Tada se mogu javiti:

  • jaki bolovi u zglobovima
  • opadanje kose
  • afte u ustima
  • promene boje prstiju pri izlaganju hladnoći

Najčešće autoimune bolesti

Dijabetes tipa 1 –juvenilni

Smatra se da autoimuni proces napada beta-ćelije pankreasa koje luče insulin i dovode do njegovog nedostatka. Uzrok ovog autoimunog procesa je virusnog porekla. Simptomi bolesti se javljaju tek kada se uništi preko 80% beta ćelija. Najčešće se javlja u ranijem životnom dobu, pre 30. godine života. Diabetes mellitus tip 1 leči se doživotnom primenom insulina i zahteva stalno praćenje.

Celijakija – gluten senzitivna enteropatija

Sistemska autoimuna nepodnošljivost glutena koja najčešće nastaje kod genetski predisponiranih osoba. Karakteriše se oštećenjem sluznice tankog creva manifestovanim učestalim prolivastim stolicama, povraćanjem i gubitkom telesne mase. Lečenje se sastoji od stroge bezglutenske dijete koja se mora sprovoditi celog života.

Sistemski eritemski lupus

Hronična zapaljenska bolest koja pogađa kožu, kosti, zglobove, bubrege, srce i nervni sistem. Prvi i najčešći simptom sistemskog eritemskog lupusa koji se javlja je eritem (crvenilo) u obliku leptira na licu i zapaljenje zglobova. Značajno češće se javlja kod žena u mlađem životnom dobu. Kliničku dijagnozu olakšava prisustvo specifičnih antitela još na početku bolesti, tako da je moguće na vreme započeti lečenje.

Reumatoidni artritis

Široko rasprostranjena bolest vezivnog tkiva koja pre svega zahvata zglobove ali neretko i unutrašnje organe, kožu i nervni sistem. Započinje zapaljenjem sinovijalne membrane zgloba i manifestuje se bolovima, ukočenošću, deformacijama i poremećajem funkcije zahvaćenih zglobova. Terapija reumatoidnog artritisa obuhvata primenu nesteroidnih antinflamatornih lekova, glukokortikoida kao i posebne grupe lekova koji su u stanju da promene tok same bolesti, pa se nazivaju i bolest modifikujući lekovi ( metotreksat, hlorokvin, ciklosporin A).

Multipla skleroza

Karakteriše se procesima demijelinizacije centralnog nervnog sistema, mozga i kičmene moždine. Manifestuje se neurološkim simptomima koji mogu varirati od blage ukočenosti do potpune nemogućnosti hoda. Kod ovih pacijenata se često javlja ekstremni umor koji se može pogoršati u poslepodnevnim satima ili kao rezultat prekomernog zagrevanja tela. Adekvatan i efikasan lek od multipla skleroze nije pronađen a cilj terapije je da se otklone simptomi i poboljša kvalitet života.

Hašimotov tireoiditis

Autoimuno oboljenje gde ćelije imunog sistema napadaju i razaraju tkivo štitaste žlezde (tireoide). Klinička slika je u početku nespecifična, javlja se pospanost, umor, malaksalost, lako zamaranje, nesanica,  i nervoza. Kako bolest napreduje dolazi do povećanja telesne težine, opadanja kose, suvoće kože i poremećaja menstrualnog ciklusa. Lečenje Hašimotove bolesti obuhvata hormonsku terapiju čijom dugotrajnom primenom možemo regulisati metabolizam.

Dijagnostika

Simptomi ovih bolesti su veoma slični pa je njihovo dijagnostikovanje ponekad komplikovano. Ono podrazumeva identifikaciju antitela. Najčešće se uzima krv za određivanje kompletne krvne slike, faktora zapaljenja i sedimentacije eritrocita. U slučaju sumnje na određenu autoimunu bolest rade se specifični testovi u cilju dokazivanja prisustva autoantitela (antinukleinski test antitela).

Veoma je značajno otkriti bolest u ranim fazama jer je tada moguće očuvati bolji kvalitet života.

Lečenje

Lečenje podrazumeva doživotnu terapiju i redovno praćenje. Cilj je da lekovima pokušamo da kontrolišemo imuni sistem i da ga dovedemo u stanje mirovanja.
Od lekova se najčešće koriste:

Imunosupresivni lekovi se koriste u cilju spečavanja preterane aktivnosti imunog sistema. Međutim, oni nose rizik od oslabljenog odgovora organizma na infekciju i mnogih drugih neželjenih efekata. Zbog toga je vrlo važno pravilno doziranje terapije i korišćenje efikasne doze da bi se bolest držala pod kontrolom.

Uvek je poželjno primeniti i druge, nefarmakološke mere:

  • uravnotežena i zdrava ishrana
  • redovna fizička aktivnost
  • smanjenje stresa
  • unos adekvatne doze vitamina

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde